Legenda je bio građanin sveta

Portparol porodice Bob Gunel naveo je da je Ali bio „građanin sveta“, te da bi želeo da ga isprati svi koji to hoće zbog čega će sahrana biti prenošena i putem interneta. Muhamed Ali bolovao je od Parkinsonove bolesti, a uzrok smrti je septički šok koji je nastupio zbog respiratornih problema, rekao je Gunel.

Muhamed Ali ostaće zapamćen kao jedan od sportista koji je svojim postupcima polarizovao javnost – dok su mu se jedni divili drugi su ga videli kao pretnju za postojeći poredak. Tri stvari su najviše obeležile život legende boksa – odbijanje da učestvuje u ratu u Vijetnamu, prelazak u islam i promena imena, rivalstvo sa DŽoom Frejzerom.

– Kasijus Klej, kako se tada zvao, nije bio toliko borac za mir koliko miroljubivi borac kome je bio potreban razlog da se bori – a Vijetnam nije bio taj razlog – piše Gardijan o Alijevom odbijanju da se pridruži američkoj vojsci u Aziji. Suprotstavljanje državi koštalo ga je tri godine suspenzije u trenutku kada se nalazio na vrhuncu snage, i neviđeno puno novca. Pre nego što je odbio da ode u Vijetnam, Ali je već imao titulu svetskog šampiona koju je uzeo 1964. godine od Sonija Listona posle šest rundi. Nakon borbe Klej se okrenuo novinarima uzvikujući poznate reči: „Ja sam najveći. Ja tresem svet. Ja sam najlepše biće koje je ikad živelo!“. Bokserska federacija oduzela mu je tu titulu 1967. kada je osuđen zbog opiranja regrutaciji, da bi 1971. vrhovni sud oborio ovu presudu i omogućio mu povratak na svetsku scenu.

U istom periodu između 1960. i 1970. Ali se sve više približavao u to vreme malo poznatoj sekti Nacija islama. Odluku da promeni svoje „ropsko ime“ Kasijus Klej, kako je sam govorio, u Muhamed Ali, bokser je doneo još pre borbe sa Listonom 1964. godine ali su ga organizatori ubedili da to saopšti posle meča. Istovremeno, njegova veza sa Malkomom X, jednim od najupečatljivijih figura sekte Nacija islama, ostala je nerazjašnjena do kraja. Malkomovo ubistvo u Harlemu, koje je došlo neposredno posle njegovog izbacivanja iz sekte, uvek je pratilo pitanje da li je Ali znao za nameru da ubiju njegovog bivšeg prijatelja. Ali je napustio Naciju 1975, pridružujući se Suni islamu kome je ostao privržen do kraja života.

Nakon pažnje koju je dobijao zbog onoga što je činio van ringa, Muhamed Ali se početkom 1970-ih vratio u epicentar zbog boksa. Rivalstvo sa DŽoom Frejzerom, sa kojim će odboksovati najpoznatiji meč 1971. u Medison skver Gardenu, u kome je izgubio, pa povratak titule 1974. godine kada je pobedio DŽoa Formana u Kinšasi, i okršaj sa Frejzerom u duelu koji je ostao poznat kao „Trila u Manili“, svi ti mečevi bili su okruženi onim tipom medijske pažnje koji danas prati sport i u tom smislu bili su početak stvaranja unosnog biznisa od bokserskih mečeva. Taj poslednji susret najvećih rivala ostavio je obojicu boksera potpuno fizički unišene, iako je Frejzer bio taj koji je u 14. rundi odustao. Na vest o Alijevoj smrti Forman je reagovao rečima – Ali, Frejzer i Forman su bili jedan čovek.

– Deo mene je otpao, 'najveći deo', Muhamed Ali. On je bio jedan od najvećih ljudskih bića koje sam ikada upoznao. Nema sumnje da je spadao među najbolje ljude koji su živeli u ovo doba. Pričati o njemu kao o bokseru je nepravda, kazao je Forman.

Tokom 21-godišnje karijere Ali je dobio 56 mečeva, a izgubio 5. Radio je onako kako je rekao nakon što je osvojio prvu titulu.

– Ja ne moram da budem ono što vi želite da budem. Ja sam slobodan da budem ko kog hoću.