Novak Đoković posle Monte Karla – šta i kako dalje?

Novak je četvrti put u karijeri ispao u drugom kolu mastersa u Monte Karlu, a ovoga puta „dželat“ je bio Alehandro Tabilo.

Čileanac je odigrao izvrstan meč i sa 2:0 u setovima počistio sa terena nekada prvog tenisera na svetu.

Đoković je na konferenciji za štampu bio vidno utučen i bez previše reči, a novinarima je samo otkrio da mu je cilj za ovu sezonu osvajanje Rolan Gorasa.

Možda se, gledajući jučerašnji meč, to isprva čini kao nemoguća misija, ali to svakako nije cilj bez pokrića.

Jer, jasno je da se u ovoj jednačini zvanoj Monte Karlo mora uzeti u obzir nekoliko olakšavajućih okolnosti po srpskog tenisera.

Pre svega se misli na to što je na Mastersu u Majamiju, koji nije igrao šest godina, stigao do samog finala u kome je izgubio od Jakuba Menšika.

Ako se zna da se to finale odigralo poslednjeg dana prošlog meseca, onda je jasno šta se Novaku dogodilo protiv Tabila.

Između ta dva meča je prošlo svega 10 dana, a baš toliko je vremena imao Novak da dođe s jednog na drugi kontinent i da se sa jedne vrste pogloge (beton), pripremi za drugu – šljaku.

Ko god je ikad ozbiljnije trenirao ili igrao tenis zna koliko je to teška misija.

Ne samo zato što morate da promenite patike i u potpunosti prilagodite svoj stil igre podlozi na kojoj nastupate, već i morate da se aklimatizujete na drugačiju temperaturu.

Đoković je za sve to imao možda najviše nedelju dana, što apsolutno nije dovoljno za kvalitetnu pripremu pred ovako važan turnir.

Kada na primer pogledate listu od 64 učesnika mastersa u Monte Karlu, na njoj ne pronalazite ime aktuelnog šampiona Majamija – Jakuba Menšika.

I samom Menšiku je nakon osvajanja Majamija bilo jasno da je praktično nemoguće da se pripremi na adekvatan način za prvi masters u sezoni.

Samim tim, meč u Kneževini nije pokazatelj onoga što može da pokaže Đoković na šljaci ove sezone.

Tim pre što je u Monaku bio bez svog trenera Endija Marija, a privremeno ulogu trenera je na sebe preuzeo njegov brat – Marko Đoković.

Mari će se vratiti već na mastersu u Madridu svojoj ulozi i svom poslu, a tamo već možemo očekivati znatno boljeg Đokovića.

Imaće sasvim dovoljno vremena za kvalitetan trening na šljaci, a i u Madrid (23. april – 4. maj) će doći veoma motivisan.

Poznato je da je u Madridu atmosfera više nalik Dejvis Kup mečevima, gde domaća publika frenetično bodri svog predstavnika: nekada Rafaela Nadala, a danas Karlosa Alkaraza.

Ono što se zna je da Đoković baš voli da igra na takvim mestima i da ga ti uslovi dodatno motivišu da prikaže svoj najbolji tenis.

Nakon Madrida sledi masters u Rimu, a Đoković je u „večnom gradu“ čak šest puta podizao trofej.

Tamo će se nakon suspenzije vratiti i Janik Siner i zaista ćemo moći da uživamo u spektakularnom tenisu.

Doduše od Sinera se nakon tromesečne pauze neće očekivati tenis na nivou Australijan opena, ali će samo njegovo prisustvo dodatno podgrejati atmosferu na tribinama.

Jasno je zašto je Đokovićev glavni cil Rolan Garos.

Na tim terenima je proteklog leta osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, nešto što mu je bilo jedan od najvažnijih ciljeva u prebogatoj karijeri.

Iz tog razloga su mu tereni u „Bulonjskoj šumi“ ostali u najlepšim sećanjima i uspomenama i sada bi te emocije mogao ponovo da evocira.

Uz podršku francuske publike koja ga očito voli i snage koje crpi na tim terenima, mogao bi da dođe do jubilarne 100. i ujedno 25. grend slem titule.