Bolan udarac: Rukometnoj reprezentaciji Srbije tek sada preti mnogo veći problem od poslednjeg mesta u grupi na Evropskom prvenstvu

Trijumf nad olimpijskim vicešampionom Nemačkom na Evropskom prvenstvu u danskom Herningu zaista je bio iz rubrike “verovali ili ne”, ali je prizemljenje bilo bolno.

Na žalost, izjava kapitena Mijajla Marsenića posle pobede nad “pancerima” ispostavila se kao proročko upozorenje.

– Dok sam kapiten neću dozvoliti opuštanje, reći ću saigračima da ništa nismo uradili i da ne treba da budemo “seljačka ekipa” i da se zadovoljimo samo ovom pobedom nad Nemačkom. Želimo da ostanemo na turniru – rekao je Marsenić u subotu uveče.

Već u ponedeljak pred ponoć koferi srpskih rukometaša su bili spremni za pakovanje. Pali su “orlovi” i na rukometnom i na ispitu iz psihologije protiv Austrije, pa je naša selekcija prvu fazu Evropskog prvenstva završila na poslednjem mestu A grupe sa dva boda.

Ovaj podatak ne bode oči samo zbog podatka da smo ostali “fenjeraši” u doduše vrlo jakoj grupi, već i zbog činjenice da rukometašima Srbije sada sledi paklen put do plasmana na Svetsko prvenstvo.

Izabranici Raula Gonzalesa moraće da prođu dva kruga kvalifikacija kako bi se plasirali na planetarni šampionat. Prvi rival biće autsajder Litvanija već u martu, a kada (ako) tu preprereku preskoče, nepovlašćene rukometaše Srbije čekaće vrlo jak rival u drugom dvomeču baraža.

Neki od potencijalnih protivnika mogu da budu Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija, Norveška, Island, pa Austrija, čak i Francuska ili Švedska ukoliko dožive neuspeh na Evropskom prvenstvu koje je u jeku.

Srbija nije učestvovala na prošlom Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj jer je u baražu ispala od Španije i to za samo jedan pogodak. I tada je nedostajala “malo”, što je u modernom sportu zapravo mnogo. Baš mnogo. Novi neuspeh u kvalifikacijama predstavljao bi bolan udarac ispod pleksusa za posrnuli rukomet u Srbiji.

Naša muška rukometna selekcija nije igrala na četiri od šest poslednjih šampionata sveta, a na Olimpijskim igrama još od 2012. godine u Londonu. Prvenstvo sveta narednog januara imaće i prefiks pretkvalifikacionog za Igre u Los Anđelesu 2028. godine, pa je jasno zašto je važno da rukometaši Srbije izbore vizu za Nemačku.

Brige su ostale, ali ima i pozitivnih stvari. Selektor Raul Gonzales je stručnjak sa ozbiljnim iskustvom i sjajnim rezultatima tokom karijere i nema sumnje da je potrebno vreme da se vide plodovi njegovog rada.

Do nekih lepših dana ostaju i reči legendarnog srpskog rukometaša Nedeljka Jovanovića koji je u razgovoru za Danas konstatovao i da je ovaj sport mnogo ponižen poslednjih godina.

– Raul Gonzales je pre svega veliki profesionalac. Nije emotivac i sve radi u pravcu pozitive. O njemu mogu reći sve najbolje, poznajem ga još iz igračkih dana. Nadam se da će dobiti šansu da duže vreme radi sa našom nacionalnom selekcijom – istakao je Jovanović.

Raulu neka je sa srećom. Biće mu potrebna…

Bonus video: Dejan Milosavljev za „Sportski dan“