Siniša Mihajlović bi danas napunio 56 godina: Dražen se prisetio kako ga je šestogodišnji brat čuvao – „Smatram da je tada naučio da pobedi strah“

Sinišin brat Dražen Mihajlović je  u opširnom intervjuu za „Gazetu delo Sport“ govorio o odrastanju, ratnih strahotama, ali i poslednjim Sinišinim danima.

Ispričao je i o prvom sećanju na brata.

– Zapravo, prvo sećanje nije moje, već njegovo. Ispričao mi je to mnogo puta i to pokazuje ko je bio moj brat. Imao je možda šest godina, a ja tek dve. Moji roditelji su išli rano na posao i nije bilo novca za dadilju i da Siniša ide u vrtić, pa je ujutru nakon šest sati morao da brine o meni. Tako da bi izlazio iz kuće dok sam ja još spavao i išao da kupim mleko i hleb za doručak, ali iako je već radio stvari kao odrasla osoba, bio je samo dete sa svim strahovima tog uzrasta. Kad bi se vratio kući, stajao bi leđima naslonjen na peć, nepomičan s širom otvorenim očima gledajući u vrata od straha da neko ne uđe. Smatram da je tada naučio da pobedi strah. Moje sećanje koje je samo moje nije vezano za neki događaj, već za zvuk. – rekao je Dražen i objasnio:

– Da, zvuk lopti koje je Siniša ceo dan šutirao u garažna vrata ispred naše kuće. Mnogo puta je morao da ih menja. Ciljao je uglove. Njegovi uspešni slobodni udarci su se rodili tu, šutirajući sam desetine hiljada puta i izluđujući našeg komšiju, gospodina Dragana.

Prisetio se i pokojnog oca i odnosa sa majkom.

– Mama je bila pravi general u kući, ona nas je odgajala, iako je radila. Tata je imao težak, naporan život, bez puno razonode ili zabave, kao ljudi njegove generacije između rata i Titovog režima. To ga je često vodilo u bar i kada bi se vratio bilo je teško… Otišao je pre mnogo godina zbog tumora. Siniša je govorio da, da bi ga se setio, uvek naručuje dve rakije, jednu za sebe i jednu za tatu. Ja sada naručujem tri – ispričao je Dražen Mihajlović.