Jokanović: Kosanović je bio šmeker, malo je takvih ljudi sa kritičkim stavom kod nas

„Ja ga se sećam još kao dečak, pre svega kao igrača Radničkog fudbalskog kluba Novi Sad. Posmatrao sam ga na terenu početkom osamdesetih, igrao je beka. Nosio je brkove, bio je snažan, bridak, kakav je posle bio i na jeziku i u ponašanju.

Posle toga mi je neko kraće vreme u mlađim kategorijama bio i trener u Novom Sadu, pa je mislim bio i u stručnom štabu Novog Sada pri prvom timu, onda je posle toga pokušao da se pronađe i posle toga je postao sportski direktor Vojvodine, manje-više od tada široke mase znaju o njegovom radu“, prisetio se Jokanović.

Kosanović je praktično bio tvorac ekipe Vojvodine koja je 1989. osvojila titulu.

„Ja sam došao na njegovu preporuku. U tom momentu nije baš puno ljudi ni verovalo da ja mogu da uspem, on je verovao. Pre svega sa tom nekom poveznicom koju smo imali pre nego što ću doći u Vojvodinu. On je bio jedan od najzaslužnijih, on je stvorio i napravio tu grupu igrača koja je postala šampion.

U tom momentu je bilo dosta nas mladih igrača, on se odnosio prema nama kao roditelj ili stariji brat. Znao nas je predstavljati zadnjih godina, imao sam prilike, kada nas predstavlja nekome da kaže: ‘Ovo je moje dete’ ili ‘Ovo su moja deca’. To je velika čast bila za nas da nas on svrstava u red sa svojom decom. On je uživao u tome, a mi smo uživali u tim njegovim rečima“, kaže Jokanović.

Koliko su na njegov fudbalski razvoj uticale Kosanovićeve fudbalske metode?

„On je bio bitan čovek u mojoj karijeri. Verovao je kada neki drugi nisu. Ja sam osećao da sam mu dužan neke stvari i to sam pokušao da mu vraćam kroz rad.

Ja ga se slabo sećam kao trenera iz mojih mlađih kategorija. Posle je on postao trener na drugim mestima. Naša poveznica je pre svega bila – ja igrač, on sportski direktor i to je obavljao maestralno“.

Kosanović je umeo da bude i oštar kritičar.

„On je imao karakter. Malo je bilo ljudi kod nas koji su se osvrtali na fudbalsku igru ili na fudbalsku organizaciju sa kritikom. On je to radio iz dobre namere, tražeći konstruktivna rešenja i nije se libio da kaže kako razmišlja. Objektivno, nema baš mnogo ljudi u našem fudbalu koji su zauzeli takav stav i posmatraju organizaciju i fudbalsku igru na taj način“.

Koliko danas fudbalskoj Srbiji nedostaju vizionari kakav je bio čika Miša?

„Sigurno nedostaju. On je bio zaista šmeker, bio je interesantan čovek. Ja vidim veliku vezu izmešu njega i grada Novog Sada. On je odlazio i vraćao se. I mi smo odlazili i vraćali se. I kada pitamo gde je – ceo grad je znao gde on sedi i pije kafu, kuda šeta i šta radi. Takvi ljudi imaju harizmu. Ljudi su ga poštovali i voleli i svima će nam nedostajati“, zaključio je Jokanović.

Milorad Kosanović biće sahranjen u petak, 9. januara na Gradskom groblju u Novom Sadu u 15 časova. Kapela će biti otvorena od 14, a njegova Vojvodina će održati komemoraciju istog dana u podne u Kongresnoj sali Novosadskog sajma.