Prva velika zvezda ženske atletike na ovim prostorima je bila Vera Nikolić koja je sada već davne 1968. bila svetska rekorderka na 800 metara.

Ivana Španović stavila Srbiju na svetsku atletsku mapu

Bilo je nekih uspeha u međuvremenu, ali dolaskom na scenu Ivane Španović u disciplini skok udalj opet je Srbija u ženskoj atletici postala prepoznatljiva u svetu.

Na Olimpijskim igrama je osvojila bronzu u Riju 2016. godine i to je bila prva medalja sa najznačajnijeg takmičenja za našu zemlju (sa svim imenima) još od 1956. kada je Franjo Mihalić bio drugi na Igrama u Melburnu.

Ivana Španović je na planetarnim šampionatima osvojila sedam medalja. Od toga su četiri na dvoranskim (dva zlata, srebro i bronzu), a tri na otvorenom (zlato i dve bronze).

Ima i pet titula šampiona Evrope (tri u dvorani i dve na otvorenom), a i petostruka je osvajačica Dijamantske lige.

Tatjana Mirković (Jelača) šampionka koja se posvetila porodici

Tatjana Mirković, devojačko Jelač,a je osvojila srebro na šampionatu Evrope 2014. godine, ali se udala godinu dana kasnije i tu je prekunula veze sa atletikom. Odlučila je prestane sa aktivnim bavljenjem sportom i da se posveti porodici i sada je ponosna majka Nikole, Ivana, Borisa i Tijane.

Angelina Topić budućnost svetske atletike

Budućnost srpske i svetske atletike je skakačica uvis Angelina Topić. Njeni geni su atletski i to se od nje i očekivalo. Otac Dragutin je osvojio brojne medalje u istoj disciplini u kojoj se sa uspehom takmiči i Angelina, dok je majka Biljana (devojačko Mitrović) bila sjajna troskokašica, a na planetarnom šampionatu 2009. u Berlinu okitila se bronzom.

Angelina je i dalje tinejdžerka (u julu puni 20 godina), a već ima tri medalja sa kontinentalnih šampionata za seniorke. Srebro u dvorani je osvojila u martu 2025. u Apeldornu, dok na otvorenom ima srebro i bronzu.

Naravno, da bi došla do zlata potrebno je još mnogo, jer je neoprikosnovena Jaroslava Mahučik iz Ukrajine koja je u poslednjih pet godina na velikim takmičenjima osvojila sedam zlata, uz „kiks“ na planetarnom šampionatu 2024. u Glazgovu gde je bila druga.

Očekuje se mnogo od Vilagoš

Srpska ženska atlatika ima još jednu potencijalno veliku zvezdeu. To je bacačica koplja Adriana Vilagoš. Osvojila je dva srebrna odličja na Prvenstvima Evrope, a uz to je i dvostruka svetska juniorska šampionka.

Na Olimpijskim igrama je trema „pojela“, pa nije prošla kvalifikacije, a hitac koji je imala neposredno pre takmičenja u Parizu mogao je da dovede čak i do medalje. Ipak, jasno je da je u disciplina bacanje koplje snaga važna tako da Adriana sa 21. godinom ima još mnogo prilika za za osvajanje medalja.

Milica Gardašević je bila četvrta na nedavno završenom Prvenstvu Evrope u Apeldornu u skoku udalj i od nje se može očekivati određeni napredak. Ima 26 godina, najbolje vreme je pred njom i možemo se nadati i još boljim rezultatima.

Naravno, vidljivo je da najbolje rezultate ostvarujemo u tehničkim disciplinama. Anja Lukić na 100 prepone (60 prepone u dvoreni), kao i sprinterka Milana Tirnanić mogu da dođu do najvećih takmičenja, ali medalja, pa čak ni finale nisu realni da se očekuju od njih.

Srbija polaže nada i u dve troskokašice. Aleksandrija Mitrović i Teodora Biberović su osvajale medalje u troskoku na juniorskim šampionatima i u narednom periodu će se videti da li će njih dve moći da se pridruže Angelini i Adriani u borbama za seniorske medalje.