Povratak „na velika vrata“: Ko je Veljko Paunović, novi selektor Srbije?

Ekipu je sa klupe predvodio Veljko Paunović, a posle više od decenije dobio je priliku da vodi A selekciju „orlova“.

Njegovo ime se godinama povezivalo sa seniorskom reprezentacijom Srbije, ali je Veljko Paunović strpljivo gradio trenersku karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama, Engleskoj, Meksiku i Španiji, a konačno se vratio, i to „na velika vrata“.

Prvi test za novog selektora biće izuzetno težak. Mečevi protiv Engleske u Londonu i Letonije u Leskovcu zakazani su za 13. i 16. novembra, a to su završni dueli kvalifikacija za Mundijal. Težak posao je pred Veljkovim izabranicima, jer da bi se stiglo do baraža potrebno je da se u Londonu uzme barem bod, a čak i to može biti nedovoljno za ulazak u razigravanje za Svetsko prvenstvo.

Primarni zadatak za Veljka Paunovića je da vrati u tim sve one koji su prestali da igraju za nacionalni tim zbog raznih razloga..

Tu se pre svega misli na braću Milinković-Savić koji su i bili deo tima koji je „pokorio“ planetu 2015. Veruje se da neće biti teško da postigne sporazum sa njima. Iako imamo kvalitetne golmane, ne treba se odreći jednog od najboljih čuvara mreže na svetu Vanje, a o kvalitetima njegovog brata Sergeja i koliko bi on značio u veznom redu Srbije izlišno je i govoriti.

Još nekoliko „Novozelanđana“ čini okosnicu tima i verovatno bi vrlo lako mogli da se uklope u rad Veljka Paunovića.

To su „skrajnuti“ šampioni sveta Milan Gajić, Marko Grujić, Mijat Gaćinović i Saša Zdjelar koji takođe mogu biti od pomoći, a ako se njima dodaju i Miloš Veljković, Nemanja Maksimović i Andrija Živković, uz Luku Jovića koji u Novom Zelandu nije igrao zbog operacije krajnika, jasno je da „operacija EP 2028.“ može doneti konačno i uspeh toj generaciji u seniorskom uzrastu.

Paunović nije prezime strano u fudbalu. Veljko je ljubav prema „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“ nasledio je od oca, pokojnog defanzivca Partizana i reprezentativca Blagoja, a u crno-belom dresu je i započeo svoju igračku karijeru.

Ubrzo se potom Veljko preselio u Španiju u redove Atletiko Madrida, a u Španiji se zadržao dugo igrajući i za Marbelju, Majorku, Ovijedo na pozajmicama, ali i za Hetafe i Almeriju.

Imao je kratke izlete ka Rusiji (Rubin Kazanj) i Nemačkoj (Hanover), a zatim je započeo trenersku karijeru, gde mu je titula iz Novog Zelanda svakako najznačajnija.

Veliki trag je ostavio u Čikagu gde je proveo četiri godine, a u Engleskoj je bio nadomak uvođenja Redinga u Premijer ligu, ali je posle 18 meseci rada otpušten.

U Meksiku je imao dobre rezultate, ali povratak u Ovijedo gde je i kao igrač ostavio lep utisak je bio pun pogodak. Uveo je tim u elitni rang takmičenja, a onda je posle šest kola otpušten, iako mnogima nije bio jasan taj potez. Ipak, da se to nije desilo ne bi se vratio u Srbiju, pa se može reći da je to i dobra stvar za novog selektora Srbije.

Pogledajte najzanimljivije detalje sa meča iz Leskovca Srbija – Albanija