Vreme košarkaškog zastoja je prošlo – ponovo se pleše u Srbiji. Naime, Superliga je u naletu, od 13. do 15. maja u Berlinu igra se fajnal-for Evrolige (među junošama su i naši timovi – Crvena zvezda i Mega Leks), krajem meseca i juniorsko državno polufinale i finale, a čim se sve to okonča – startuje Sale Nacionale sa reprezentacijom u kvalifikacijama za Rio. Odnosno, nadamo se da će da startuje, mada su karte štampane, ali za sada niko ne može da ih kupi, iz poznatih i epski opevanih razloga. Viša sila…
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Evo i nekoliko mojih ličnih nedoumica: ako je ove sezone, zbog Evrolige i ABA pimplovanja domaći basket imao ''avgustovsko-septembarsku'' pauzicu u martu i aprilu, koja baš nikome nije prijala – da li će naredne sezone (i zašto neće) raspored biti razređeniji, kada je Evroliga ubacila dodatnih šest kola (odnosno pet nedelja po dva meča), a jadranska ne da neće (opet?) smanjiti broj učesnika na dvanaest, nego mi sve miriše da će ih proširiti na šesnaest (i ''zatvoriti'' ligu, ma šta to značilo), dakle – i njima su potrebna još četiri termina. Svakome ko ima stabilnu trojku iz matematike jasno je da se problemi multiplikuju. Hoće li se, posledično, Košarkaška liga Srbije širiti (i gde?), prilagođavati svima osim sebi samima? Konačno, kako ponovo Superligu da vratimo na četrnaest kola, sa ovogodišnjih šest u po dve grupe? Viša sila…
Dakle, Superliga startovala je pod sloganom ''što se više pere, gavran je sve crnji'', a da vidimo šta nam donosi. Prvo, iskreno, cenim napor komesara za takmičenje (ili kako već) Leona Deleona da se angažovanjem švajcarske firme ''kladioničarska razbibriga'' baci u legendu, jer je sve to bilo jako ružno. Naravno i da uvede red u sve ostale segmente – mada je i ovde prepreka viša sila. Drugo, poštujem i objašnjenje Dragana Đilasa da KSS neće insistirati na stavljanje (''privatne'', moja konstatacija) KLS lige pod svoju kapu, iako se nikako sa njim ne slažem da je tu vidan neki napredak, pogotovo ako je glavni adut da se niko nije tukao i da se mečevi završavaju ''pet na pet''. Viša sila… Treće, najvažnije – primećuje se dominacija Zvezde, Mege i Partizana, ali je pobeda FMP-a u Valjevu nad Metalcem otvorila par zanimljivih ideja. Odnosno, Metalac teško da će izboriti mesto bolje od petog (uzgred, kako se određuje poredak od petog do osmog mesta?), proglašavam ih ''gubitnicima godine'', jer je kratak put od (ne)učestvovanja u Evrokupu do (ne)takmičenja u ABA karavanu… Elem, FMP može uneti dozu sportske neizvesnosti, posebno ako se sagleda učinak pojedinaca u Valjevu: plej Čović 11 asistencija, Dobrić 25 poena sa postotkom šuta iz igre od frapantnih 69,2 odsto, uz dvocifreni učinak kreativnog Davidovca i bezmalo zaboravljenog Tejića…
Kada je u pitanju pomenuti F-4 u Berlinu, uvek je to jako zanimljiv košarkaški vikend, koji čitavu Evropu drži u pripravnosti. Tu nema previše ''više sile'', ali evo nekoliko konstatacija. Prvo, ove godine nema među izabranima Reala, Barselone, Panatinaikosa, Olimpijakosa, Makabija… a tu je po prvi put Lokomotiva Kuban, po drugi put Fenerbahče, posle izvesne pauze favorit je i Laboral Kuča, a CSKA se baš pravo odomaćio – za poslednjih četrnaest godina Rusima je ovo trinaesto učešće!. Treće, sva četvorica trenera – koga god vodili – ne mogu da izbrišu svoje balkanske košarkaške korene. Željko Obradović igra svoj petnaesti fajnal-for i nada se devetom trijumfu, Grk Barcokas je za mene trener godine, sanja o svom drugom evroligaškom zlatu, Perasovićev tim igra možda i ''najlepše'', iako to ništa ne znači; grčko-srpski kouč Itudis hoće da pokaže da i bez Žoca može do pobedničkog postolja, odnosno da grupu ''večitih gubitnika'' dovede konačno do cilja… Preciznije – prvo je (istorijsko) rusko polufinale CSKA-Lokomotiva, gde prednost, ali samo na papiru, ima poznatiji, moskovski gigant. Naime, barem pet poslednjih sezona pokazuju da ''od straha nema leka'', odnosno da lepršava igra tokom sezone zna da se izgubi sredinom maja. Tandem bekova Teodosić-De Kolo može sve, ali ne baš uvek, ne znam koliko će u pitanju biti ''ruska stvar'', odnosno tamošnji odnos snaga klubova. Iako Lokomotiva igra izvanredno pod oba koša (i defanzivu, što nije bila odlika ruskih sastava), ima psihološki lagodniju situaciju – favorit je CSKA…
Meč Fenerbahče-Laboral Kuča nagoveštava da bude atraktivniji, sa više poena, pre svega zbog ''trči i pucaj'' načina igre španskog kaznenog eskadrona – ali neće tako biti. Jednostavno – Željko Obradović je nenadmašni taktičar i takmičar u ovakvim mečevima: uspeo je (polu)osporavani sastav da dovede do vrhunske igre u pravom trenutku, da izvede i izleči pun sastav. A recept je dosta jednostavan – neće dati da LK igra kontre i napad od desetak sekundi, držaće ih na dvadesetak sekundi i u napadu i u odbrani, što oni nisu navikli, jer ne treniraju tako, jer takvi timovi pobeđuju samo na jedan način, za razliku od šampionskih. Ako moram da se odlučim za novog prvaka Evrope u basketu – to je Željko Obradović sa Fenerbahčeom…
Elem, ''ponovo radi bioskop'', čekam u petak da komšija NJofra dođe da gledamo dve basket poslastice, mada je od nepredvidiv, kao baba imigrant. Nešto se primirio, počeo da se širi u struku kao njegov novi trenerski idol DŽile, a kaže da ove nedelje radi pod devizom – ''hajduke narod ceni, ali u goru za njima neće''. Ako ne dođe, smatraću da je u pitanju ''viša sila''…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
