Za častan oproštaj

A večerašnji susret s Francuskom samo prilika da izbore bolji plasman na kraju svog učešća na takmičenju u Švedskoj. Osim protiv Nemica, kada su ih ove pregazile kao brzi voz, Jovana Risović i ostale nisu se obrukale ni u jednom meču, šta više iznenadile su brzinom transformacije iz odbrane u napad i brojnim tzv. lakim golovima, čime su protiv Slovenije, Španije i Švedske amortizovane određene manjkavosti u defanzivi i prečeste tehničke greške, ali su pale kada je bilo najpotrebnije. Što zbog snage Holandije i „pancerki“, odnosno umora i povreda nekoliko ključnih igračica, što zbog kratke klupe, odnosno limitiranog kvaliteta cura korišćenih kao alternativa „prvopozivkama“.

– U ovom trenutku ovakav rezultat je realnost. Mislile smo da možemo više od plasmana u drugi krug i bodova uzetih protiv dva osvajača medalja na prošlom Evropskom prvenstvu, ali na žalost nismo uspeli da izađemo na kraj s brojnim pehovima. Nemam šta da zamerim devojkama, nije se moglo više u ovim okolnostima, ali očigledno je da se polako približavamo eliti. Potrebni su nam samo nam vreme i strpljenje, kao i da ostanemo jak tim – priznaje Dragica Đurić.

To, međutim, ne znači predaju bez „ispaljenog metka“ Francuskinjama, bez obzira što su verovatne polufinalistkinje zdravije i odmornije.

– Želimo da pružimo maksimum, odnosno dostojno se oprostimo od šampionata. Iako smo u kritičnoj situaciji u zdravstvenom smislu. Jelena Levko već dva meča nije s nama, zbog povrede, iz istog razloga nismo sigurni da možemo da računamo na Katarinu Krpež Šlezak, posle Jelene Trifunović i Kristine Liščević temperaturu je dobila i Marija Obradović, Jovana Risović ima gnojnu anginu, a Marina Dmitrović problem s Ahilovom tetivom – ne napušta sportski duh srpsku selektorku pred okršaj sa boljim, fizički jačim i taktički uigranijim vicešampionkama na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru.

Srbija će u najgorem slučaju završiti kao deseta, a u najboljem kao sedma na selekcija EP.