Foto: EPA/MOHAMMED SABERKako se užasi u Gazi nastavljaju, usled izostanka bilo kakvog plana za okončanje nasilja, neophodno je postaviti pitanje koliki će biti troškovi – ne samo na regionalnom, već i na globalnom nivou.
Patnja koja se nanosi nevinim civilima u Gazi postala je gotovo neizreciva. Ipak, Izrael je odlučio da udvostruči svoju vojnu operaciju, otvarajući novu fazu svoje regionalne ekspanzionističke politike, sa ozbiljnim posledicama po međunarodni mir i bezbednost, kao i po humanitarnu krizu u Gazi.
Izrael nastavlja da ubija civile – uključujući žene, decu i novinare – nekažnjeno, bez gotovo ikakvog otpora sa Zapada.
Dok bombe padaju danonoćno, civili su izloženi gladi i dehidraciji. Sa više od 60.000 potvrđeno mrtvih, roditelji traže parče hleba i kap vode za svoju decu. Ne smemo ćutati pred svime ovim. Qui tacet consentire videtur (ko ćuti, izgleda da pristaje).
Jedan od najvećih umova Zapada, Albert Ajnštajn, uvideo je posledice takvog ćutanja tokom Holokausta, od kojeg je pobegao: „Svet neće uništiti oni koji čine zlo, već oni koji to gledaju, a ne rade ništa“.
Nečinjenje omogućava da zlo buja. Vredno je podsetiti se da je pravi opseg genocida počinjenog tokom Holokausta otkriven tek kasnije. Zapad je tada adekvatno reagovao, privodeći neke od odgovornih pravdi u Nirnbergu i na kasnijim suđenjima za ratne zločine.
Danas, međutim, ljudi svih vera i društvenih slojeva svakodnevno svedoče o direktnom prenosu nemilosrdnog ubilačkog pohoda.
Ta okrutnost truje čitav svet. Ona potresa naš kolektivni duh. Što duže posmatramo takvo rasprostranjeno divljaštvo, to je veća šteta naneta našem osećaju za pravdu i veri u vladavinu prava.
Još gore, ko može da sumnja da neki, videvši izraelsku nekažnjivost, sada planiraju sopstvena masovna zlodela?
Ono što je počelo kao tragičan rat u Gazi, s vremenom se pretvorilo u niz izraelskih ratnih zločina i akata genocida.
Savesni političari, ugledni akademici i eksperti na to su ozbiljno ukazali. Posmatračima širom sveta prosto je neshvatljivo kako Izrael može da nastavi sa zverstvima u Gazi.
Kao što je istakao naslov nedavne kolumne u Njujork tajmsu, autora izraelsko-američkog istoričara Omera Bartova: „Ja sam stručnjak za genocid. Znam kako on izgleda kada ga vidim“.
Pozivajući se na definiciju genocida Ujedinjenih nacija, koja uključuje i nameru da se spreči da se neka grupa ponovo konstituiše, Bartov zaključuje: „Upravo to Izrael pokušava da uradi“.
Slično tome, specijalna izvestiteljka UN za Palestinu, Frančeska Albanese, nedavno je izjavila da Izrael „sprovodi jedan od najokrutnijih genocida u modernoj istoriji“.
Čak su i bivši izraelski premijeri i načelnici generalštaba opisali ova zverstva kao ratne zločine, pozivajući na njihov hitan prekid i osuđujući njihove počinioce.
Pola veka nakon potpisivanja Završnog akta iz Helsinkija, zaista je poražavajuće svedočiti tako očiglednom gaženju međunarodnih pravila i ljudskih prava.
Razumljivo je što su demokratska društva uzdrmana situacijom u Gazi. Poverenje građana u njihove vlade je narušeno, usled očiglednog nesklada između onoga što se govori i onoga što se zaista čini.
Zapravo, jedan od najvećih globalnih cena ovog rata jeste to što je ogolio licemerje mnogih zemalja.
Sjedinjene Američke Države, koje nastavljaju da pružaju bezuslovnu podršku izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, snose najveću odgovornost.
Ali nisu jedine. Dok su neke evropske zemlje priznale Državu Palestinu ili se spremaju da to učine većina isporuka oružja Izraelu se i dalje nastavlja, čime se Netanjahuu daje zeleno svetlo da nastavi rat protiv naroda Gaze.
Izrael više nije ona nacija koja je proizašla iz užasa Holokausta. Danas nanosi neizrecivu patnju stotinama hiljada nevinih ljudi, u razmerama koje nisu viđene decenijama. Ovaj rat gotovo sigurno će se pokazati kao samodestruktivan.
Ne samo što Netanijahu, koji predvodi najekstremniju desničarsku vladu u istoriji Izraela, podriva sudove i druge demokratske institucije kako bi zadržao vlast i izbegao odgovornost, već politike i retorika njegove vlade dodatno podstiču antisemitizam širom sveta.
Izraelska genocidna kampanja u Gazi se nastavlja pred našim očima, a vreme ističe. Šteta koja se nanosi – ne samo Gazi, već čovečanstvu i svetskom poretku – teško se može preceniti. Sve vrednosti koje Evropa tvrdi da brani – demokratija, vladavina prava i ljudska prava – danas su ugrožene.
Da bi se okončao rat u Gazi, Evropa mora igrati aktivniju ulogu u pronalaženju trajnog rešenja. Samo tada može povratiti poverenje i ugled koji sada gubi.
Moramo se podsetiti Ajnštajnovih reči: „Nečinjenje u lice ovako raširene patnje nije neutralnost, već saučesništvo“.
Cena ovog rata postaje prevelika za nas i za buduće generacije. Ukoliko se hitno ne preduzmu koraci da se zaštiti demokratski, na pravilima zasnovan i humanocentričan međunarodni poredak, ceo svet će platiti cenu.
Autor je bivši predsednik Turske
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Danas ima eklsuzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
