„Putin je u tome do smrti i neće popustiti“: Počeo prvi trilateralni sastanak u Abu Dabiju

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da su članovi ruske pregovaračke delegacije napustili Rusiju u petak ujutro, nakon što su dobili instrukcije od ruskog predsednika Vladimira Putina, nakon njegovih razgovora sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, Trampovim zetom Džaredom Kušnerom i Trampovim višim savetnikom Džošom Grunbaumom.

Vreme početka trilateralnog sastanka biće određeno kada delegacije stignu na mesto sastanka, dodao je.

Peskov je rekao da će se Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev takođe sastati posebno, jedan na jedan, sa Vitkofom u Abu Dabiju kako bi razgovarali o ekonomskim pitanjima.

Peskov je odbio da iznosi detalje o razmatranim odredbama, ali je naveo da Moskva i dalje smatra povlačenje Ukrajine iz Donbasa ključnim uslovom.

„Pozicija Rusije je dobro poznata: ukrajinske oružane snage moraju napustiti Donbas, moraju se povući odatle, to je veoma važan uslov.“

Razgovori dolaze nakon što su se specijalni izaslanik predsednika Trampa, Stiv Vitkof, i njegov zet Džared Kušner sastali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kasno u četvrtak u Moskvi razgovarali gotovo četiri sata.

Ušakov je te razgovore opisao kao „izuzetno sadržajne, konstruktivne i, rekao bih, krajnje otvorene i poverljive“.

Međutim, upozorio je i da „bez rešavanja teritorijalnog pitanja ne treba računati na postizanje dugoročnog rešenja“, dodavši da će Rusija nastaviti da ostvaruje svoje ciljeve „na bojnom polju, gde Oružane snage Rusije imaju stratešku inicijativu“, sve dok se ne postigne sporazum.

Nedavni napori, koje predvode Sjedinjene Države, da se posreduje u okončanju četvorogodišnjeg rata zasad nisu uspeli da zaustave borbe, pri čemu zahtev Moskve da Ukrajina ustupi teritorije na koje Rusija polaže pravo već dugo predstavlja ključnu prepreku u pregovorima.

Rusija trenutno okupira oko 20 odsto teritorije koja je prema međunarodnom pravu priznata kao deo suverene Ukrajine, uključujući gotovo čitavu Lugansku oblast, kao i delove Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Dugogodišnji maksimalistički zahtevi Moskve uključuju i to da Ukrajina preda čitavu teritoriju ove četiri oblasti, koje je Rusija anektirala, ali ih nije u potpunosti osvojila.

Rusku delegaciju u Abu Dabiju predvodiće načelnik Glavne obaveštajne uprave, admiral Igor Olegovič Kostjukov. Ukrajinsku delegaciju činiće zamenik šefa predsedničkog kabineta i načelnik Generalštaba Andrij Hnatov. Bela kuća se za sada nije oglasila povodom sastanka.

Nekoliko minuta nakon početka sastanka Putina i Vitkofa, Rusija je saopštila da su njeni strateški bombarderi dugog dometa u četvrtak izveli planirani petočasovni patrolni let iznad Baltičkog mora, što je potez koji je verovatno imao za cilj demonstraciju sile u trenutku kada se diplomatski napori intenziviraju.

Izvor TASS-a naveo je da se sastanak u Abu Dabiju o Ukrajini može se shvatiti kao pokušaj da se pronađu kompromisi.

„Najvažnije je traženje tačaka dodira i kompromisa“, rekao je sagovornik agencije.

RIA Novosti pišu citirajući Trampa da „Ukrajina može izgubiti još više teritorije ako ne reši sukob“.

„Kijev se suočava sa novim teritorijalnim gubicima. Osim ako ne postignemo dogovor“, prenosi ruska agencija izjavu Trampa ne navodeći izvor.

Džon Luf, šef spoljne politike u Centru za nove evroazijske strategije za CNN kaže da se Rusija „drži svojih stavova“ jer predsednik SAD Donald Tramp ne koristi svoj uticaj da odvrati Putina, a ruski lider veruje da je Ukrajina blizu predaje teritorije.

„Putinov zaključak je da Tramp nije spreman da izvrši pravi pritisak na Moskvu kako bi se rat okončao… Mogao bi da uvede nove sankcije, ili da primeni postojeće sankcije“, objasnio je Luf.

Geopolitički ekspert je rekao da Trampova mlaka politika prema Rusiji podstiče Putinovu odlučnost da pribavi teritorije od Ukrajine. „Izgleda da Putin misli da je vreme na njegovoj strani“, primetio je. „Ako ne veruje da je predsednik Tramp spreman da primeni taj pritisak, kakav je smisao da se sada sklopi dogovor, kad misli da može da dobije nešto mnogo veće kasnije?“ dodao je Luf.

Stručnjak za spoljnu politiku je rekao da bi peta godina rata naškodila već iscrpljenoj Rusiji, ali da trenutne tenzije između SAD i njenih saveznika u NATO-u daju Putinu nadu za ruski uticaj širom bloka.

„To im (Rusiji) daje nadu da Ukrajinci neće moći da se integrišu u bilo kakav NATO okvir“, primetio je Luf, „To im daje optimizam da će moći da se ponovo nametnu u Evropi na način koji nije bio moguć od kraja Sovjetskog Saveza.“

„Nemam apsolutno nikakvo poverenje da će Putin popustiti po bilo kom značajnom pitanju u ovim pregovorima“, kaže Robert Vilki, koji je bio sekretar za veterane u prvoj Trampovoj administraciji.

„Nisam optimista po ovom pitanju, mislim da je Putin u tome do smrti“, rekao je Vilki za program „Today“ BBC Radio 4. „Jedina stvar koja ga zaustavlja je potpuno masivan poraz na bojnom polju.“

Vilki kaže da je njegov bivši kolega, Kit Kelog – Trampov bivši specijalni izaslanik za Ukrajinu – „bio veoma frustriran što ljudi nisu uzeli Putina za ozbiljno“.

„Već 30 godina govori da želi da pripoji Ukrajinu“, kaže Vilki.

„Svedeno na jedno pitanje“

Nekoliko sati pre leta za Moskvu, Vitkof je, ukazuje CNN, izjavio da su pregovori „svedeni na jedno pitanje“, nagoveštavajući da bi sporazum možda mogao biti na dohvat ruke.

„Mislim da smo sve sveli na jedno pitanje i da smo razmatrali različite varijante tog pitanja, što znači da je ono rešivo“, rekao je on, govoreći na događaju u Davosu u četvrtak.

Jedan evropski zvaničnik kasnije je za CNN potvrdio da je preostalo pitanje na koje je Vitkof mislio – teritorija, ne navodeći dodatne pojedinosti.

Ruski lider Vladimir Putin već dugo kao svoj glavni cilj vidi ukrajinski Donbas, oblast bogatu obradivim zemljištem i važnim rekama. Gubitak tog regiona ostavio bi prostrane, otvorene ravnice centralne Ukrajine ranjivim na svaku buduću rusku ofanzivu.

Administracija Donalda Trampa pojačala je pritisak na Ukrajinu da prihvati mirovni sporazum, uprkos široko rasprostranjenim zabrinutostima da bi takav dogovor mogao ići u korist Moskvi.

Tokom svog govora u Davosu, američki predsednik je nagovestio da smatra kako je proboj između dve strane blizu. „Verujem da su sada na tački na kojoj mogu da se ujedine i postignu dogovor, a ako to ne učine, onda su glupi“, rekao je Tramp govoreći o Zelenskom i Putinu.

U četvrtak je Zelenski u Davosu održao i svoj govor, optužujući evropske lidere da ne čine dovoljno kako bi zaustavili Putinov rat, upoređujući to sa njihovom reakcijom na Trampove pretnje da će anektirati Grenland.

Zelenski je takođe ponovio da će nerešena teritorijalna pitanja na istoku zemlje biti u središtu mirovnih pregovora.

„Sve se svodi na istočni deo naše zemlje, sve se svodi na teritoriju“, rekao je on. „To je pitanje koje još nije rešeno“.

Ukrajina se trenutno bori da obnovi snabdevanje električnom energijom za više od milion ljudi koji su, usled ruskih raketnih i dron-napada, ostali bez grejanja na ekstremno niskim temperaturama.

U četvrtak je ukrajinski ministar energetike izjavio da je elektroenergetska mreža te zemlje pretrpela najteži dan od kraja 2022. godine zbog „stalnih neprijateljskih napada“.

Svi nedavni razgovori

Dok se čekaju rezultati današnjeg sastanka u Abu Dabiju, BBC je sačinio istorijat nedavnih razgovora o okončanju rata u Ukrajini:

Rijad, mart 2025.

Ukrajina i Rusija su se dogovorile o pomorskom primirju na Crnom moru u odvojenim sporazumima sa SAD nakon trodnevnih razgovora u Saudijskoj Arabiji.

Istanbul, maj 2025.

Delegacije Ukrajine i Rusije su se dogovorile da razmene po 1.000 ratnih zarobljenika nakon prvih razgovora „lica u lice“ od početka pune ruske invazije na Ukrajinu.

Enkoridž, avgust 2025.

Prvi sastanak od 2018. godine video je Donalda Trampa i Vladimira Putina kako se rukuju na Aljasci — iako je napredak ka miru bio minimalan.

Putin je novinarima posle razgovora rekao da je postignut neodređeni „sporazum“, ali je naglasio da je potrebno ukloniti „uzroke“ sukoba pre nego što se može postići mir.

Ženeva, novembar 2025.

Američki i ukrajinski pregovarači sastali su se u Švajcarskoj radi razgovora o mirovnom planu od 28 tačaka koji podržavaju SAD.

Nakon što je originalni nacrt kritikovan kao previše naklonjen Kremlju, izrađen je ažurirani okvir za mir. Zelenski je rekao da to uključuje „signale da nas tim predsednika Trampa čuje“.

Moskva, decembar 2025.

Kremlj je saopštio da pet sati razgovora između Putina i Trampovog glavnog pregovarača — Stiva Vitkofa — nije dovelo do proboja, jer su delovi novog mirovnog plana i dalje bili neprihvatljivi Moskvi, uključujući i pitanje teritorija.

Berlin, decembar 2025.

Sastanak evropskih zvaničnika i delegacije iz Kijeva doveo je do toga da SAD ponude bezbednosne garancije slične onima iz NATO-a, dok je Zelenski prvi put naznačio da bi mogao „da se kompromituje“ u vezi s ambicijama za ulazak u NATO u zamenu za snažne garancije.

Majami, decembar 2025.

Uoči Božića, američki i ukrajinski izaslanici fokusirali su se na usklađivanje stavova o američki podržanom planu od 20 tačaka na razgovorima u Majamiju, dok su američki zvaničnici takođe razgovarali sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim.

Mar-a-Lago, decembar 2025.

Zelenski i Tramp sastali su se u Trampovom odmaralištu na Floridi, gde je ukrajinski lider rekao da su razgovori o revidiranom mirovnom planu „gotovo 95 odsto završeni“.

Davos, januar 2026.

Zelenski je izjavio da su mirovni razgovori stigli do „poslednje milje“ nakon sastanka sa Trampom na marginama Svetskog ekonomskog foruma, gde je rekao da su se dvojica lidera dogovorila o bezbednosnim garancijama nakon rata.