Trampova odluka štetna za Jevreje širom sveta: Profesor sa Harvarda o politici Bele kuće

Moj se odnosio na projekat proučavanja električne signalizacije između neurona u mozgu. Istraživanja u mojoj laboratoriji doprinela su napretku u lečenju bola, epilepsije i ALS-a (Lu Gerigove bolesti).

Radimo na mapiranju fiziološke osnove pamćenja, što omogućava nove načine za proučavanje Alchajmerove bolesti. Sav naš rad je javan i dostupan svima.

Dugogodišnji sam član zajednice Harvarda (18 godina na fakultetu, plus četiri godine osnovnih studija), i ponosni Jevrej. Odluka vlade da uskrati federalno finansiranje u ime borbe protiv antisemitizma je pogrešna, štetna za Jevreje svuda u svetu i pogubna za Sjedinjene Američke Države.

Da, antisemitizam na univerzitetima je stvaran i mora mu se odlučno suprotstaviti. Nedavni izveštaj Harvarda o toj temi dokumentuje uznemirujuće slučajeve pristrasnosti i uznemiravanja.

Ali u mojih 22 godine ovde, nikada lično nisam naišao na antisemitizam. Na osnovu brojnih razgovora sa jevrejskim studentima i kolegama, uveren sam da je Harvard bio i ostao gostoljubivo mesto za veliku većinu. Problem antisemitizma je ozbiljan, ali nije sistemski.

Primeren i efikasan odgovor zahteva poznavanje lokalnog konteksta i promišljeno vođstvo – upravo ono koje pruža predsednik Harvarda, Alan Garber.

Njegova Predsednička radna grupa za borbu protiv antisemitizma i pristrasnosti prema Izraelu, kao i paralelna radna grupa za borbu protiv islamofobije, antiarapske i antipalestinske pristrasnosti, temeljno su proučile ove probleme i dale snažne preporuke koje uspostavljaju promišljen balans između često suprotstavljenih zahteva slobode govora i zaštite od uznemiravanja.

Neke od tih preporuka su već u fazi sprovođenja.

Nasuprot tome, administracija redsednika SAD Donalda Trampa pokušava da uništi Harvard, a tvrdnja da to čini u cilju borbe protiv antisemitizma zapravo efektivno svaljuje krivicu za nastalu štetu na Jevreje.

Bez obzira na stvarne namere administracije, efekat se ne može razlikovati od istinskog antisemitizma.

Očigledna namera jeste da se antisemitizam pretvori u političko oružje – da se poveže isključivo sa levicom i prikaže desnica kao zaštitnik jevrejskih studenata, a time i američkih Jevreja.

Vladine optužbe o antisemitizmu na Harvardu i drugim univerzitetima prate i druge tvrdnje: da se studenti indoktrinišu levičarskom ideologijom, da su akademski standardi opali, da profesori i studenti na Harvardu žive lagodno na račun poreskih obveznika.

Tramp je izjavio da „Harvard više ne može da se smatra ni pristojnim obrazovnim mestom“.

Pozivam bilo kog zvaničnika Trampove administracije koji misli da su naši akademski standardi opali da pokuša da položi ispit iz mog predmeta.

Ako možete da objasnite kvantne principe koji leže u osnovi strukture Periodnog sistema elemenata (kao što to mogu moji brucoši od 18 godina), onda imate pravo da mi držite predavanje o akademskim standardima.

Beleške sa mog kursa iz biofizike na postdiplomskim studijama dostupne su online. Izazivam svakog čitaoca da pokuša da pogodi moje političke stavove na osnovu tih beleški (oprez – možda nešto i naučite iz fizike dok tražite). Moja predavanja su pravilo, a ne izuzetak.

Trampove pristalice tvrde da Harvard, sa svojih 53,2 milijarde dolara zadužbine, ne treba federalni novac. Ali istina je suprotna.

Zadužbina subvencioniše troškove istraživanja – podržava studente na doktorskim studijama, finansira ključne laboratorijske kapacitete i obezbeđuje sredstva mladim istraživačima da započnu rad.

Ta podrška povećava efikasnost javnih ulaganja u nauku. Svaki dolar iz mojih grantova se pažljivo proverava. Tu nema rasipanja. Režijski troškovi iz federalnih grantova služe za usklađenost sa federalnim regulativama, bezbednosnim standardima i laboratorijskom infrastrukturom.

Republikanska stranka, koju vodi Donald Tramp, decenijama se zalaže za lokalnu kontrolu, ograničenu vlast i slobodno tržište – naročito kada je reč o obrazovanju.

Konzervativci u SAD se godinama bore za slobodu izbora škole, protive se prekomernom uticaju savezne vlasti i insistiraju da roditelji, nastavnici i lokalne zajednice a ne savezne birokrate najbolje znaju kako da obrazuju svoju decu.

Te vrednosti treba jednako da važe i za visoko obrazovanje, kao i za osnovne i srednje škole. A ipak, danas neki od istih glasova koji se zalažu za decentralizaciju pozdravljaju grubu intervenciju savezne vlasti u cilju kažnjavanja jednog privatnog univerziteta, određivanja ko tamo može da studira i predaje, i mešanja u odluke o finansiranju istraživanja koje su tradicionalno bile zasnovane na zaslugama i politički neutralne.

Savezna vlada nema više prava da Harvardu govori koga može da primi ili zaposli, ili šta njegovi profesori mogu da predaju, nego što ima prava da određuje plan i program u državnoj školi moje dece.

Studenti dolaze na Harvard da bi učili. Ako im to ne pružimo, otići će negde drugde. Ako profesori Harvarda ne proizvode kvalitetna istraživanja, izgubiće grantove.

Akademsko tržište se samo koriguje i izuzetno je konkurentno. Kada se vlada umeša da bi prikupila političke poene tako što mikroupravlja tim sistemom, ona podriva principe koje su konzervativci decenijama branili.

Na kratki rok, osobe koje najviše trpe zbog smanjenja sredstava od strane Trampove administracije nisu profesori sa stalnim zaposlenjem, već mladi naučnici na početku karijere, postdoktoranti i studenti doktorskih studija – od kojih veoma mali broj ima bilo kakvu vezu sa aktivizmom na kampusu.

Na duži rok, gubitnik će biti sama Amerika, kako zbog otkrića koja se neće dogoditi, tako i zbog toga što će globalno vođstvo u nauci i tehnologiji prepustiti Kini i drugim zemljama.

Sjedinjenim Državama treba više sredstava za istraživanja, a ne manje. Dana 15. maja, istraživači su objavili proboj u lečenju bebe sa inače smrtonosnim genetskim oboljenjem – napredak zasnovan na otkrićima koja su prvobitno napravljena na Harvardu.

Drugi harvardski istraživači rade na naprednim baterijama i pomagalima za kretanje namenjenim osobama koje su preživele moždani udar ili ranjenim vojnicima.

Federalno ulaganje u nauku – na Harvardu i drugim američkim univerzitetima – jeste ulaganje u zdraviju, bogatiju i bezbedniju budućnost za Amerikance svih porekla i uverenja. Ukidanje tog ulaganja je bezobzirni čin samosabotaže.

Autor je profesor hemije i fizike na Univerzitetu Harvard

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji