Šta smo naučili iz afere Grenland?

Ipak, uoči Foruma, Trampova fokusiranost na najveće ostrvo na svetu učinila je da upravo ovo pitanje dominira alpskim okupljanjem.

Usred pretnji SAD da uvedu tarife evropskim zemljama i evropskih uzvratnih upozorenja o stavljanju milijardi američkih uvoza na crnu listu, činilo se da izlaza nema, piše Alina Poljakova, predsednica i izvršna direktorka Centra za evropsku politiku (CEPA) i viša saradnica u Centru za globalna pitanja Henri A. Kisindžer pri Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins.

Ipak, ubrzo nakon dolaska, Tramp je isključio upotrebu sile za preuzimanje ostrva i najavio da on i generalni sekretar NATO-a Rute rade na nacrtu sporazuma za obezbeđivanje proširene američke prisutnosti na ostrvu.

Sporazum je još uvek neprecizan i bez mnogo detalja, ali se navodno cilja na ponovnu uspostavu američkih baza širom ostrva, što bi moglo uključivati i određenu američku teritorijalnu autonomiju za te oblasti.

Brza deeskalacija je dobra vest za već napet odnos Evrope i SAD nakon nesuglasica oko trgovine, regulacije tehnologije i pregovora o okončanju ruske agresije u Ukrajini.

Ali šta smo do sada naučili iz afere Grenland?

Arktik je važan. Godinama je predsednik Tramp govorio o strateškom značaju Arktika, a posebno Grenlanda, za američku nacionalnu bezbednost. I to je tačno: ostrvo se nalazi na preseku bezbednosti, ekonomije i strateške konkurencije.

Pošto Grenland geografski i politički povezuje Severnu Ameriku i Evropu preko Danske, postao je strateški centralan za NATO i šire transatlantske odnose. Nedavno objavljena Nacionalna strategija odbrane SAD takođe ističe Grenland kao ključni američki bezbednosni prioritet, dok istovremeno umanjuje američko angažovanje u Evropi, čime se dodatno naglašava da će Evropljani morati da preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu.

Rusija i Kina takođe vide Arktik kao ključnu oblast za konkurenciju sa SAD, na šta je Tramp takođe aludirao pred put u Davos.

Spor je, takođe, pokazao da američki predsednik nije vezan tradicionalnim shvatanjima nacionalnog suvereniteta i međunarodne bezbednosti.

Veća američka prisutnost na Dalekom Severu i na Grenlandu ojačala bi bezbednost SAD i NATO-a. Istina je da su SAD značajno smanjile svoju raniju prisutnost na Grenlandu, otvarajući potencijalne ranjivosti koje bi neprijatelji mogli da iskoriste.

Na vrhuncu Hladnog rata, SAD su na Grenlandu imale 17 baza i oko 10.000 vojnika. Sada je jedina američka baza na Grenlandu Pituffik Space Base, u kojoj je manje od 200 američkih vojnika.

Evropsko angažovanje i diplomatija sa SAD funkcionišu. Evropljani, a naravno i Danska i Grenland, bili su i ostaju protiv svakog zadiranja u suverenitet Grenlanda.

Uoči Davosa, mnogi evropski lideri direktno su se obratili američkom predsedniku kako bi izrazili svoju zabrinutost i stavove, što u početku nije delovalo uspešno.

Saveznici SAD su istorijski gledano pozdravljali veće američko angažovanje i, u slučaju Grenlanda, snažnije američko vojno prisustvo. SAD ostaju nezamenjiv saveznik jer raspolažu međunarodnom mrežom voljnih partnera i saveznika, koja obezbeđuje neuporedivu globalnu mrežu vojnih baza.

To služi vitalnim interesima SAD širom sveta od zapadne hemisfere, preko Indo-Pacifika, do Evrope.

Globalna moć SAD stoga počiva na toj mreži poverenja i saradnje, što znači da se širi bezbednosni ciljevi najbolje ostvaruju održavanjem saradnje i kohezije među saveznicima.

To, između ostalog, sprečava ambiciozne autoritarne protivnike da iskoriste podele i unaprede sopstvene interese.

Skretanje pogleda sa najozbiljnije pretnje samo ide naruku našim protivnicima. Za NATO, to je Rusija, koja nastavlja brutalan rat protiv Ukrajine, dok istovremeno pojačava svoj „rat iz senke“ protiv Evrope.

Diplomatska drama oko Grenlanda zamalo je poremetila veoma osetljive pregovore koje SAD predvode sa Ukrajinom, Evropom i Rusijom.

Upravo to Putin želi. Takva distrakcija koristi i Kini, koja će iskoristiti frustracije i snažne emocije i u SAD i u Evropi da se predstavi kao pouzdaniji partner. Evropljani ne bi trebalo da nasednu na tu fasadu, ali napetosti među transatlantskim saveznicima ohrabruju one koji traže bližu saradnju sa Kinom.

Iz iskustva znamo da saradnja sa našim prirodnim saveznicima umnožava našu moć i uticaj. Lideri u Moskvi i Pekingu to takođe znaju, što pomaže da se objasni zašto su produbili svoje odnose. Demokratije su u boljoj poziciji da brane svoje interese i bezbednost kada su usklađene, a ne podeljene, zaključuje Poljakova.