Alžir proglasio francusku kolonizaciju zločinom, traži od Pariza izvinjenje i reparacije

Zakonom je, takođe, glorifikacija kolonijalizma kvalifikovana kao krivično delo, objavila je državna televizija, prenosi BBC.

Glasanje u parlamentu je još jedna potvrda sve zategnutijih diplomatskih odnosa između dve zemlje, a neki posmatrači kažu da su oni na najnižem nivou otkako je Alžir stekao nezavisnost pre 63 godine.

Francuska kolonizacija Alžira između 1830. i 1962. godine obeležena je masovnim ubistvima i velikim deportacijama, a završena je krvavim ratom za nezavisnost. Alžir zvanično vodi da je u ratu poginulo milion i po ljudi, dok francuski istoričari tvrde da je broj žrtava bio mnogo manji.

Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije priznao da je kolonizacija Alžira bila „zločin protiv čovečnosti“, ali se zbog toga nije izvinio.

Poslanici su danas nosili marame u bojama nacionalne zastave i skandirali „živeo Alžir“, dok su aplaudirali usvajanju zakona u parlamentu.

U zakonu se navodi da Francuska ima „pravnu odgovornost“ za „tragedije koje je izazvala“, a „puna i pravedna“ nadoknada je „neotuđivo pravo alžirske države i naroda“.

Glasanje u Alžiru dolazi u vreme rastućeg pritiska na zapadne sile da ponude reparacije za ropstvo i kolonijalizam i da vrate opljačkane artefakte koje čuvaju u svojim muzejima.

Alžirski poslanici zahtevaju da Francuska vrati bronzani top iz 16. veka, koji se smatra zaštitnikom Alžira.

Francuska vojska je iz trećeg pokušaja zauzela grad Alžir 1830. godine i tada je odnela top, koji se sada nalazi u lučkom gradu Brestu na severozapadu Francuske.

Diplomatski odnosi Alžira i Francuske pogoršani su prošle godine, kada je Makron objavio da Francuska priznaje suverenitet Maroka nad zapadnom Saharom i podržao plan za ograničavanje autonomiju sporne teritorije, dok Alžir podržava Polisario front koji se bori za nezavisnost zapadne Sahare i smatra se njegovim glavnim saveznikom.