Američke invazije: Od Gvatemale do Paname

U ranim jutarnjim satima trećeg januara američke snage zarobile su spornog predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores.

Oboje su prebačeni u Sjedinjene Države, gde je Maduro optužen za „narko-terorizam“.

Američka operacija, koja je prema međunarodnom pravu nezakonita, najnovija je u dugom nizu intervencija SAD u Latinskoj Americi. Vašington ih najčešće pravda razlozima regionalne bezbednosti.

Mnoge od tih intervencija oslanjaju se na Monroovu doktrinu – spoljnopolitičko načelo koje je tokom dva veka snažno uticalo na američku spoljnu politiku.

Šta je Monroova doktrina?

Monroova doktrina potiče iz 1823. godine, kada je tadašnji predsednik SAD, Džems Monro, zatražio od evropskih sila da obustave sve kolonijalne ambicije u zapadnoj hemisferi.

Doktrina je proširena 1904. godine tzv. Ruzveltovim dodatkom.

Predsednik Teodor Ruzvelt tada je tvrdio da SAD imaju pravo da intervenišu u zemljama Latinske Amerike kako bi sprečile ono što je nazvao „hroničnim lošim upravljanjem“ i „nestabilnošću“.

U Nacionalnoj strategiji bezbednosti SAD, objavljenoj 2025. godine, navodi se: „Nakon godina zanemarivanja, Sjedinjene Države će reafirmisati i sprovoditi Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast u zapadnoj hemisferi.“

Ubrzo nakon hapšenja Madura, predsednik Donald Tramp se pozvao na ovu doktrinu i izjavio: „Monroova doktrina je velika stvar, ali mi smo je višestruko nadmašili. Sada se zove Donroova doktrina.“

Gvatemala 1954: CIA podržava državni udar

U jednoj od prvih intervencija Hladnog rata, Sjedinjene Države podržale su svrgavanje demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakoba Arbenza.

On je sproveo agrarne reforme koje su dovele do nacionalizacije zemljišta, uključujući imovinu američke kompanije United Fruit Company (danas Chiquita Brands International).

Administracija predsednika Ajzenhauera smatrala je Arbenzovu vladu komunističkom pretnjom. Tadašnji američki državni sekretar Džon Foster Dals optužio je Arbenza da uspostavlja „komunističku vladavinu terora“.

Agenti CIA podržali su grupu gvatemalskih emigranata i doveli Karlosa Kastilja Armasa na vlast. On je ubrzo poništio sprovedene reforme.

Kuba 1961: Invazija u Zalivu svinja

Nakon komunističke revolucije Fidela Kastra 1959. godine, SAD su postajale sve zabrinutije zbog odnosa Kube sa Sovjetskim Savezom. Predsednik Dvajt Ajzenhauer razvio je plan za svrgavanje Kastra, koji je 1961. godine sproveo predsednik Džon F. Kenedi.

Oko 1.400 kubanskih emigranata, koje je obučila CIA, iskrcalo se u Zalivu svinja, oko 200 kilometara od Havane. Plan da se pokrene ustanak i svrgne Kastro brzo je propao. Kubanski lider poslao je oko 20.000 vojnika na obalu i primorao napadače na predaju.

Neuspeh je bio velika blamaža za SAD i dodatno je zaoštrio hladnoratovske tenzije.

Čile 1973: Tajne operacije i vojni puč

Komunistička Kuba i sovjetski uticaj u zapadnoj hemisferi i dalje su smetali SAD, zbog čega su od početka odbacivale socijalističku vladu predsednika Salvadora Aljendea u Čileu. Vašington je Aljendeovu nacionalizaciju ključnih industrija i bliske veze sa Moskvom smatrao pretnjom američkim interesima.

Iako SAD nisu direktno izvele puč, nastojale su da destabilizuju Čile kroz diplomatski pritisak, finansijska ograničenja, podršku opozicionim grupama i propagandu protiv Aljendea.

U septembru 1973. čileanska vojska, pod vođstvom generala Augusta Pinočea, svrgnula je Aljendea sa vlasti. Nakon njegovog samoubistva, Pinoče je preuzeo vlast.

Desničarski diktator vladao je Čileom 17 godina, okončavši 46-godišnju tradiciju demokratske vladavine. Tokom njegovog režima brojni opozicionari su nestali, a mučenje je bilo svakodnevica u zatvorima.

Grenada 1983: Operacija „Hitan bes“

Nakon ubistva premijera Grenade Morisa Bišopa tokom unutrašnjeg državnog udara, predsednik Ronald Regan naredio je invaziju na Grenadu. Kao razlog naveo je zaštitu američkih državljana i očuvanje regionalne bezbednosti.

Invazija, poznata kao „Hitan bes“ (Urgent Fury), dogodila se u vreme kada su SAD sa sumnjom posmatrale odnose Grenade sa Sovjetskim Savezom i Kubom.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija oštro je osudila invaziju, ocenivši je kao „flagrantno kršenje međunarodnog prava i nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove države“.

Panama 1989: Operacija „Pravedan povod“

U decembru 1989. godine predsednik Džordž Buš stariji pokrenuo je veliku invaziju na Panamu u okviru operacije „Pravedan povod“ (Just Cause). U zemlju je poslato oko 24.000 američkih vojnika sa ciljem svrgavanja generala Manuela Norijege.

Norijega, nekadašnji saveznik SAD, u Sjedinjenim Državama bio je optužen za trgovinu drogom, iznudu i pranje novca, te je zatvoren.

Nakon invazije, SAD su na vlast postavile Giljerma Endaru. Za razliku od ranijih intervencija tokom Hladnog rata, operacija u Panami nije bila usmerena protiv komuniste, već protiv bivšeg američkog saveznika.