Amerika gomila vojsku na Karibima: Priprema za intervenciju?

Dok administracija Donalda Trampa tvrdi da je cilj operacije borba protiv narko-kartela, mnogi se pitaju krije li se iza vojne demonstracije sile neki drugi motiv, piše Rojters, prenosi Index.hr.

U regionu se već nalazi ili se uskoro očekuje dolazak čak sedam američkih ratnih brodova, uz pratnju brze napadne nuklearne podmornice, čime se na to područje raspoređuje više od 4500 mornara i marinaca.

Bela kuća tvrdi da se radi o borbi protiv kartela

Američki predsednik Donald Tramp istakao je borbu protiv narko-kartela kao jedan od ključnih ciljeva svoje administracije, a zvaničnici su za Rojters potvrdili da su vojne aktivnosti usmerene upravo na suzbijanje pretnji koje dolaze od tih kriminalnih organizacija.

Stiven Miler, zamenik šefa kabineta Bele kuće, izjavio je prošlog petka da je cilj vojnog jačanja „borba i razbijanje organizacija za šverc droge, kriminalnih kartela i stranih terorističkih organizacija na našoj hemisferi.“

Sumnje u zvanično objašnjenje

Ipak, ostaje nejasno na koji bi tačno način pojačano vojno prisustvo trebalo da omete trgovinu drogom. Naime, većina pomorskog krijumčarenja narkotika ka Sjedinjenim Državama odvija se preko Tihog okeana, a ne Atlantika, gde su snage raspoređene. Pored toga, značajan deo droge koja stiže preko Kariba transportuje se tajnim avionskim letovima.

Zbog toga venecuelanski zvaničnici veruju da je prava meta zapravo njihova vlada. Takve sumnje dodatno podgreva činjenica da su Sjedinjene Države početkom avgusta udvostručile nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja predsednika Nikolasa Madura, ponudivši 50 miliona dolara zbog optužbi za trgovinu drogom.

Maduro, ministar unutrašnjih poslova Diosdado Cabello i ambasador Venecuele pri UN-u Samuel Moncada optužili su SAD da ovim pomorskim manevrima preti njihovoj zemlji i krši međunarodne sporazume, istovremeno odbacujući tvrdnje da je Venecuela ključna karika u međunarodnoj trgovini drogom.

„Venecuelanci znaju ko stoji iza ovih vojnih pretnji Sjedinjenih Država protiv naše zemlje“, izjavio je u petak ministar odbrane, general Vladimir Padrino, ne navodeći dodatne detalje. „Mi nismo dileri droge, mi smo plemenit i vredan narod.“

„To je diplomatija topovnjačama“

Iako brodovi američke Obalske straže i Ratne mornarice redovno patroliraju južnim Karibima, trenutno gomilanje snaga daleko premašuje uobičajene razmere.

U pomorskim snagama nalaze se moćni ratni brodovi poput USS San Antonio, USS Iwo Jima i USS Fort Lauderdale, od kojih su neki opremljeni helikopterima i krstarećim raketama Tomahawk. Pored toga, američki zvaničnici su potvrdili da su u regionu aktivni i špijunski avioni P-8, koji prikupljaju obaveštajne podatke letovima iznad međunarodnih voda.

David Smilde, stručnjak za Venecuelu sa Univerziteta Tulane, smatra da ovi vojni potezi izgledaju kao pokušaj pritiska na Madurovu vladu. „Mislim da pokušavaju da izvrše maksimalan, stvaran vojni pritisak na režim kako bi videli mogu li da ga slome“, rekao je Smilde. „To je diplomatija topovnjačama. Staromodna taktika“, dodao je.

Priprema za intervenciju?

Venecuelanski ambasador Moncada tvrdi da je cilj američkog gomilanja snaga da se opravda „intervencija protiv legitimnog predsednika“. Na pitanje da li Bela kuća isključuje promenu režima, visoki zvaničnik administracije odgovorio je: „Trenutno su tamo kako bi osigurali da se krijumčarenje droge ne dešava.“

Portparolka Bele kuće Karolajn Levit bila je još oštrija. „Madurov režim nije legitimna vlada Venecuele. To je narko-teroristički kartel. Maduro nije legitimni predsednik. On je begunac, vođa tog narko-kartela“, izjavila je novinarima.

Snage i dalje premale za dugotrajnu operaciju

Uprkos oštroj retorici, američki zvaničnici napominju da su raspoređene snage, iako značajne, i dalje premale za sprovođenje dugotrajne operacije na kakvu upozorava Karakas. Na primer, za invaziju na Panamu i svrgavanje diktatora Manuela Noriege 1989. godine, SAD je angažovao skoro 28.000 vojnika.

Kristofer Hernandez-Roj iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu smatra da bi se snage mogle iskoristiti za neku vrstu napada, ali i da se možda radi o pukom pokazivanju mišića. „Preveliko je da bi se radilo samo o drogi. Premalo je za invaziju. Ali dovoljno je značajno da bude tamo s nekom svrhom“, zaključio je Hernandez-Roj.