Foto: EPA-EFE/VALDA KALNINANemačka ministarka za evropske poslove i klimu Ana Lirman danas popodne je napustila Banjaluku, nakon što ju je Vlada entiteta Bosne i Hercegovine Republika Srpska prethodno proglasila „nepoželjnom osobom“ (persona non grata).
Nemačka ministarka je danas u Banjaluci trebalo da razgovara sa Igorom Crnadakom, iz opozicionog PDP-a i sa predstavnicima civilnog sektora, ali je umesto toga „ispraćena“ je iz Banjaluke.
Today I was in Banja Luka in Bosnia and Herzegovina. It’s a beautiful city with great people. The people I met there welcomed me warmly. I had a number of excellent meetings with civil society and opposition. Dodik’s secessionist actions are unacceptable. 1/3 pic.twitter.com/3f6zJGCWLF
— Anna Lührmann (@AnnaLuehrmann) April 4, 2025
Nakon što je iz PDP-a najavljen sastanak Crnadaka i Ane Lirman, na društvenoj mreži X oglasio se predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji je pozvao entitetsku policiju da isprati nemačku ministarku.
„Kao i svaki nepoželjni posetilac, nemačka ministarka Ana Lirman kradom je došla u Banjuluku da bi se u podrumu sastala sa svojim pulenima“, napisao je Dodik.
Zatim se zapitao „na šta je spala nekad moćna Nemačka“.
„Očekujem da će je policija ubrzo zauvek ispratiti iz RS“, rekao je Dodik, kojem je Nemačka, zajedno s Austrijom uvela sankcije i zabranila ulazak u te zemlje.
Posle Dodikove objave na mreži X usledilo je saopštenje Vlade RS, u kojem se navodi da je na telefonskoj sednici doneta odluka da se nemačka ministarka Ana Lirman proglašava „personom non grata“, kao odgovor na odluku Nemačke da predsedniku RS Miloradu Dodiku, predsedniku Narodne skupštine RS Nenadu Stevandiću i entitetskom premijeru Radovanu Viškoviću zabrani ulazak u tu zemlju.
„U cilju zaštite političkog i institucionalnog integriteta RS, Vlada uvodi recipročne mere, koje predstavljaju proporcionalan i legitiman odgovor u skladu s međunarodnim praksama, te proglašava Anu Lirman za ‘personu non grata’ u RS, te nalaže ministarstvu unutrašnjih poslova da istu osobu, prilikom ulaska na teritoriju RS, isprate van granica“, saopštila je Vlada RS.
Entitetska vlada je istakla da mere, koje je Nemačka donela protiv zvaničnika tog entiteta u BiH, kao i javne istupe i posetu Ane Lirman Republici Srpskoj smatra „direktnim mešanjem u unutrašnja pitanja i kršenje međunarodnih konvencija“.
Ko je Ana Lirman?
Ana Lirman je nemačka ministarka za Evropu u nemačkom saveznom ministarstvu spoljnih poslova od 2021.. Prethodno je bila zamenica direktora Instituta za varijetete demokratije (V-Dem) i docent na Univerzitetu u Geteborgu, stoji na sajtu Evropskog partnerstva za demokratiju.
Njeni istraživački radovi su objavljivani u Journal of Democracy, Electoral Studies i Democratization and International Political Science Review.
Njeno najnovije istraživanje se fokusira na to kako i zašto demokratija erodira u mnogim zemljama širom sveta.
Radila je za UNDP (vodeća organizacija UN, koja se bori protiv nepravdi siromaštva, nejednakosti i klimatskih promena), Svetsku banku, USAID i druge.
Ona je glavni autor UNDP-ovog priručnika Unapređenje političkog učešća mladih tokom izbornog ciklusa Vodič dobre prakse, koji je objavljen 2013. godine.
Političarka je Alijanse 90/Zelenih. Lirman je 2002. godine postala najmlađa poslanica Bundestaga u istoriji i najmlađa članica parlamenta na svetu.
U Bundestagu Lirman je bila u Odboru za budžet od 2004. do 2009. godine. U tom svojstvu, bila je izvestilac svoje poslaničke grupe za godišnji budžet Nemačke Saveznog ministarstva saobraćaja, građevinarstva i urbanizma, Saveznog ministarstva za porodicu, starije, žene i omladinu i Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju.
Rođena 14.juna 1983. u Lihu u Hesenu, koji je tada bio deo Zapadne Nemačke. Lirmanova se prvi put uključila u nemačku Zelenu stranku sa trinaest godina, a njen izbor je usledio nakon brze karijere u omladinskoj organizaciji Grun-Alternatives Jugendbundnis.
Lirmanova je diplomirala političke nauke na Univerzitetu u Hagenu, a zatim magistrirala rodne i mirovne studije na Ahfad univerzitetu za žene (Sudan) i magistrirala istraživačku obuku iz društvenih nauka na Humbolt univerzitetu u Berlinu.
Godine 2015. doktorirala je na Humbolt univerzitetu. U avgustu 2015. pridružila se V-Demo institutu na Odseku za političke nauke Univerziteta u Geteborgu, Švedska, kao postdoktorski istraživač.
Njena istraživačka interesovanja obuhvataju demokratsku otpornost, autokratiju, izbore, legitimitet režima i pomoć demokratiji i Ujedinjenim nacijama.
Udata je za Rainera Eberla, nemačkog diplomatu sa kojim ima ćerku rođenu 2008. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
