Analiza: SAD će se u 2026. i dalje povlačiti iz Evrope, ne vidi se kraj ratu u Ukrajini

To u proceni geopolitičkog, ekonomskog i strategijskog razvoja u svetu ističe ugledni američki analitički centar Džeopolitikal fjučerz (Geopolitical Futures – GPF) inavodi da će „Amerika će postepeno nastaviti da se povlači iz Evrope koja ostaje moćno integrisano trzište, ali ne samo da je bez izgleda da se još više ujedini, već dodatno klizi ka nekoj više razuđenoj organizaciji“.

„Evropa se najbolje poima kao grupa međsobno povezanih podregiona, koji svaki vrši različite pritiske na stabilnost i strategijsko usmerenje kontinenta“, dodaje se u americkoj analizi.

Navodi se da se „tradicionalni Zapadu okrenuti model, po kojem je Evropa dugo delovala, sad preobraća u razuđeniju strukturu“.

„U sklopu tog modela“, kako to vidi GPF, „francusko-nemačka osovina i Velika Britanija više se angažuju i delaju sa linijom odbrane Poljska-Rumunija-Grčka i granicom Balkan i Sredozemlje, što su sve strategijske zone ukrštanja“.

Analitički centar iz Ostina ukazuje i na to da ti strategijski vektori Evrope „ulaze u čvorove s područjem Crnog mora“ i utiču ekonomski i geopolitički na evropsku bezbednost.

Američko povlačenje iz Evrope je zakomplikovalo ovaj model, navodi GPF i dodaje da ;će ekonomski Evropska unija ostati ključna snaga u Evropi, ali da će „Evropa početi da se pretvara više u multiregionalni sistem nego u objedinjeni blok“.

EU je, stoji u analizi, „najveće svetsko jedinstveno tržište, evrozona se čak širi, ali vođstva u Briselu su sve više sučeljena s izazovom suverenističkih kretanja i zahteva da zajednička politika bude podređena politikama nacionalnih država“.

„Američko povlačenje (iz Evrope) će verovatno još više zaoštriti takva usmerenja“, ističe nezavisni američki centar, koji je upravo izneo ozbiljne kritike na račun nastojanja američkog predsednika Donalda Trampa da stavi Grenland pod američko okrilje.

Džeopolitikal fjučerz zaključuje da će „francusko-nemačka pokretačka snaga biti zauzdana ekonomskom stagnacijom u Nemačkoj i društveno-političkom nestabilnošću u Francuskoj, što će onemogućiti njihovu sposobnost da predvode i očuvaju Evropsku uniju“.

„Kao odgovor na bezbednosne izazove, uključujući rat u Ukrajini, EU će ili ojačati svoje političko jedinstvo s obzirom na svima preteće bezbednosne opasnosti, ili će se rastočiti na delove“, ocenjuje GPF i dodaje da je po njihovom mišljenju „ovo drugo verovatnije“.

Napominje se ; takođe da će „ishod zavisiti od toga koliko brzo će biti usvojene odluke i mere za ponovnu industrijalizaciju Evrope i kakav će biti ishod ukrajinskog rata, uključujući rešenje pregovorima“.

U analizi se procenjuje da Amerika ipak neće napustiti NATO i napominje da će „Evropljani morati da preispitaju mnoge ključne stavove, pa i to da li je Ukrajina od temeljnog značaja za stari kontinent u celini“.

GPF misli da će to „dovesti do neslaganja među članicama, a moguće izazvati političke paralize i pokrenuti pitanje opstanka Evropske unije“.

Takodje smatra se da će postepeno povlačenje Amerike otvoriti vrata Rusiji u Evropi zato što je zbog zaglibljenja u ratu u Ukrajini oporavak ruske privrede postao ključni prioritet za Moskvu „i Rusija će tražiti nove mogućnosti za poslovne poduhvate u Evropi“.

Nužnost da svoje privrede izvuku iz stagnacije će i Nemačku i Francusku okrenuti ka biznisu sa Rusijom, zaključak je analize GPF.