Dok Gaza gladuje, Netanjahu se šali o McDonaldsu: Gardijan analizira gostovanje premijera Izraela

Tona hrane trune u skladištima neposredno izvan Gaze, ali izraelska vlada ne dozvoljava njeno slobodno dostavljanje. Umesto toga, izgladneli Palestinci moraju da se bore u stvarnoj verziji „Igre gladi“ kako bi pokušali da dođu do hrane, ukazuje u kolumni za Gardijan Arva Mahdavi.

Više od 1.000 očajnih Palestinaca je ubijeno od strane izraelskih snaga od kraja maja dok su pokušavali da dođu do punktova za distribuciju hrane koje vode SAD – i Izraelom podržana „Humanitarna“ fondacija za Gazu.

Ali dosta o tome, zar ne! Koga još zanimaju izgladnela deca koja će ili umreti bolnom smrću ili se nikada u potpunosti neće oporaviti od dugoročnih posledica neuhranjenosti u ranom detinjstvu?

Sigurno vas više zanima koji je omiljeni brzi obrok Benjamina Netanjahua. I, srećom, imam odgovore i na to.

U ponedeljak je Benjamin Netanjahu, jedan od glavnih arhitekata kampanje masovnog izgladnjivanja u Gazi izazvane ljudskim delovanjem, dao jednosatni intervju članovima Nelk Boys, Kajlu Foržardu i Aaronu Stajnbergu, u njihovom Full Send Podcastu.

Ako niste njihova ciljna publika (mladić s desničarskim sklonostima), možda ne znate mnogo o grupi medijskih ličnosti poznatoj kao Nelk Boys, ali oni imaju veliki uticaj.

Imaju više od 8,5 miliona pretplatnika na Jutjubu i više puta su intervjuisali Donalda Trampa.

Iako su se prvobitno proslavili kao šaljivdžije i pranksteri, sada su se svrstali uz ljude poput samoproklamovanog mizoginiste Endrua Tejta i u potpunosti su podržali Trampovu kampanju za izbore 2024. godine.

Neki politikolozi veruju da su delimično odgovorni za Trampov drugi mandat.

Zapravo, Nelk Boys, zajedno sa drugim podkasterima bliskim tzv. „manosferi“ poput Adina Rosa, Teoa Vona i Džoa Rogana, čak su pomenuti u govoru izvršnog direktora UFC-a, Dejna Vajta, na Trampovoj pobedničkoj večeri na izborima.

Kako su Nelk Boys uspeli da organizuju intervju s Netanjahuom nije sasvim jasno, iako jedan preduzetnik po imenu Elkana Bar Ejtan, koji je ranije organizovao njihovo putovanje u Izrael, tvrdi da je on predložio intervju kako bi „preneo proizraelske poruke mlađoj publici“.

Možete i sami da pogledate svih besmislenih 70 minuta ako želite da žrtvujete poneki moždani ćeliju i trpite dosadne reklame za klađenje i kriptovalute.

Ali u sažetku, sadržaj razgovora je sledeći: Netanjahu je izneo sve svoje uobičajene teze i konstantno lagao, bez ikakvih dodatnih pitanja ili osporavanja.

Počeo je uobičajenim ulizivanjem Trampu – u čemu je vrlo vešt – hvaleći Trampov smisao za humor i podelivši da mu je supruga Sara rekla da je Tramp „dobar čovek s dobrim srcem“.

Tvrdio je da je većina civilnih žrtava u Gazi krivica Hamasa i, u maniru tzv. „pinkwashinga“, rekao da je besmisleno da žene i gej osobe podržavaju Gazu: „To je kao pilići koji podržavaju KFC, zar ne?“

Takođe je rekao da svi u Gazi žele da budu preseljeni u neku drugu zemlju i netačno tvrdio da im Hamas ne dozvoljava da odu.

Tvrdio je i da je Hamas kriv za izgladnjivanje Gaze. Zatim se prebacio na temu Zohrana Mamdanija (nije mu omiljen), a potom proveo dosta vremena govoreći o Iranu.

Ali ne brinite – ova „novinarska turneja snage“ bila je začinjena i lakšim trenucima, kao kad su ga Nelk Boysi pitali koji mu je omiljeni obrok u Mekdonaldsu, a Netanjahu odgovorio da više voli Burger King.

„Mislim da ti je to najgore mišljenje“, u šali je odgovorio Stajnberg.

Presmešno, zar ne? Zaista je urnebesno što deca u Gazi umiru od gladi zahvaljujući čoveku koji voli Vopere.

Ako Stajnberg želi da vidi još „loših stavova“ Netanjahua, toplo mu preporučujem da potraži neke izjave koje je premijer dao o Palestincima.

Na primer, 2001. godine Netanjahu je rekao da mu je pristup prema Palestincima sledeći: „Tučeš ih, ne jednom, već više puta, tučeš dok ih ne zaboli toliko da ne mogu da izdrže.“

Naravno, to bi zahtevalo da su Nelk Boys pre intervjua makar nešto istražili.

„Gledam toliko toga o Izraelu, Iranu i Palestini, ali da budem iskren, stvarno ne znam šta se tamo dešava“, rekao je Foržard. Mislim da je to svima bilo jasno.

Netanjahu je vrlo jasno stavio do znanja zašto je gostovao u tom podkastu, rekavši da razgovara sa Nelk Boysom „kako bi dopreo do mladih ljudi“.

Nakon skoro dve godine razaranja, koje je odnelo živote više od 17.000 dece, podrška Izraelu opada – naročito među mladim Amerikancima.

Da li je Netanjahu uspeo u svom naumu preko korisnih idiota koji su ga intervjuisali, ostaje nejasno.

I dok su Nelk Boys dobili mnogo publiciteta zbog intervjua, nije sigurno da su zadovoljni reakcijom javnosti.

Izgubili su više od 10.000 pratilaca za manje od jednog dana, a komentari na YouTube-u nisu baš laskavi.

(Jedan od najlajkovanijih komentara glasi: „Ovo je ludo. Ratni zločinac. Pamtićemo vas vekovima po ovom intervjuu.“)

Nelk Boys se u međuvremenu trude da se odbrane. Uključili su se u strim sa levičarskim podkasterom Hasanom Pajkerom posle intervjua s Netanjahuom kako bi objasnili da su svesni da je izraelski premijer pokušavao da promoviše svoje postupke, i da je to u redu jer „svi to rade u podkastima“.

„Benjamin Netanjahu ne promoviše knjigu, on promoviše genocid“, odgovorio je Pajker. Priznali su i: „Verovatno nismo najbolji u postavljanju pitanja“.

Možda ne treba da se osećaju toliko loše. Velik deo mejnstrim medija ionako pokazuje vrlo malo interesovanja za palestinsku perspektivu ili osporavanje izraelske propagande.

Jedna analiza izveštavanja pokazala je da američke kablovske televizije pokazuju doslednu pristrasnost protiv Palestinaca i mesecima ne pozivaju nijednog palestinskog gosta.

Kada je Ta-Nehisi Coates išao u medijsku promociju svoje nove knjige The Message, čiji jedan deo kritikuje izraelski tretman Palestinaca na Zapadnoj obali, CBS Mornings ga je preko voditelja Tonija Dokupila napao kao ekstremistu.

Iako je osvojio Oskara, nijedan veći američki distributer nije želeo da prikaže dokumentarac No Other Land, koji prikazuje kako izraelska vlada pokušava da prisilno iseli Palestince iz njihovih domova na jugu Zapadne obale.

U Velikoj Britaniji mirno mahanje palestinskom zastavom ili zalaganje za prava Palestinaca može vam doneti pretnje hapšenjem, dok vas u SAD može koštati deportacije – ali optuženi ratni zločinci se dočekuju rukavicama.

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje Netanjahua zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

U pravednijem svetu, to bi ga učinilo međunarodnim parijom. Umesto toga, taj nalog – koji je i dalje na snazi – gotovo da se i ne pominje u vestima kada se govori o izraelskom premijeru, niti je sprečio američke političare da se s njim srdačno druže.

Čak se i Kori Buker, koji se predstavlja kao borac za građanska prava, slikao s Netanjahuom ranije ovog meseca.