Babiš je pobedio ali put do premijerske funkcije neće biti lak: Ovo je pet ključnih zaključaka izbora u Češkoj

Desničarski populista Andrej Babiš i njegov pokret ANO ostvarili su ubjedljivu pobedu na češkim parlamentarnim izborima, ali njegov put do premijerske funkcije nije nimalo lak.

Sa prebrojanih 99,9 odsto glasova, ANO vodi sa 35 odsto, znatno ispred premijera Petra Fijale i njegove vladajuće koalicije desnog centra Spolu (Zajedno), koja je osvojila 23 odsto. ANO je postigao najviši procenat glasova ikada zabeležen za jednu stranku na češkim parlamentarnim izborima.

Politico donosi pet ključnih zaključaka sa ovih presudnih izbora.

Formiranje vlade moglo bi potrajati mesecima

ANO nije osvojio apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta, što znači da će Babiš morati da ima podršku u parlamentu da bi formirao vladu.

To bi mogao biti dugotrajan proces, jer su sve glavne partije odbacile saradnju sa Babišem.

„Pregovori neće biti nimalo laki, niti brzi. Zaista mislim da bi formiranje vlade moglo potrajati dosta dugo, možda i nekoliko meseci,“ rekao je Petar Kanjok, politički naučnik sa Masarik univerziteta u Brnu.

Babiš je u subotu uveče izjavio da želi da formira manjinsku vladu jedne stranke, uz podršku krajnje desničarske Stranke slobode i direktne demokratije (SPD) i desničarskih Populista za sebe.

„Vodimo pregovore sa SPD i Populistima i težimo vladi koju će predvoditi pokret ANO,“ rekao je.

Babiš neće morati mnogo da popušta anti-EU ekstremistima

Babiš nije Viktor Orban – sve dok ga anti-EU ekstremisti ne pritiskaju, kažu analitičari, što njihove slabe rezultate na ovim izborima čini značajnim.

Krajnje levo udruženje Stačilo! (Dosta), koje zagovara izlazak iz NATO i EU i bliže odnose sa Rusijom, nije prešlo izborni prag od 5 odsto uprkos snažnim anketama tokom kampanje. Euroskeptični

SPD osvojio je samo 8 odsto, daleko manje od predviđenih 13 odsto, čime je smanjen njihov uticaj u potencijalnoj saradnji sa Babišem.

„Babiš bi mogao formirati svoju vladu bez obaveze da sklapа sporazume koji bi bili anti-evropski,“ rekla je politička marketing ekspertkinja Ana Šavit, koja je ranije radila na Babiševoj kampanji.

Kanjok je rezultate ekstremista nazvao „dobrim vestima“.

„Najradikalnije grupe – odnosno Stačilo! i SPD – dobile su manje glasova nego što se očekivalo.  Sa stanovišta buduće češke spoljne politike – a i evropske politike – to je jasno dobra vest, jer može se reći da je pokret ANO donekle bio radikalan u svojoj retorici, pokušavajući da se snažno obrati svojim biračima,“ rekao je Kanjok za Politico.

„Mislim da, budući da neće morati toliko da se oslanja na njih prilikom formiranja vlade, bilo koja nova vlada možda neće biti toliko radikalna u svojim stavovima,“ dodao je.

Džoker u rukavu predsednika

Češki predsednik Petr Pavel ima diskreciono pravo da imenuje premijera.

Tradicionalno, predsednik zadaje lideru pobedničke stranke da formira vladu.

Kada vlada sa najmanje 101 mestom većine bude formirana, predsednik imenuje premijera i ministre, ali vlada mora osvojiti poverenje parlamenta.

Pavel je ranije rekao da neće imenovati ministre koji zagovaraju izlazak Češke iz NATO ili EU.

Takođe je rekao da konsultuje pravnike o tome da li da blokira Babiša zbog sukoba interesa u vezi sa njegovim ogromnim poljoprivrednim konglomeratom Agrofert.

Prva potencijalna situacija sada izgleda mnogo manje verovatna, jer SPD nije ostvario dobre rezultate, a krajnje levo Stačilo! nije prešlo izborni prag.

Oba pokreta su protiv NATO i euroskeptična.
Međutim, sukob interesa zbog Agroferta i dalje postoji.

Češki zakon zabranjuje zvaničnicima da poseduju ili kontrolišu biznis koji bi mogao da stvori sukob interesa sa njihovim upravljačkim funkcijama.

To ne znači da ministri ne smeju posedovati biznis, već da moraju kao prioritet imati javni interes, a ne lični.

Babiš je u televizijskoj debati pred izbore rekao da će „rešiti sukob interesa“, ali nije precizirao na koji način.

Mogućnost je mala, ali Pavel i dalje ima ustavnu opciju da odbije da imenuje Babiša za premijera ako smatra da ponuđeno rešenje nije dovoljno.

Podrška Ukrajini mogla bi da opadne

Babiš je kampanju vodio obećavajući smanjenje podrške Ukrajini i prioritet češkim interesima.

Prethodno je izjavio da ne podržava članstvo Ukrajine u EU. Poznato je da je kritikovao inicijativu Prag-a za snabdevanje municijom koja šalje milione metaka Kijevu i obećao da će je ukinuti, sugerišući da NATO treba da preuzme tu šemu.
Politički analitičar Kanjok rekao je da ANO nije „otvoreno na strani Rusije … ali je mnogo naklonjeniji Rusiji, a mnogo manje Ukrajini.“

Evropski zvaničnici prate Babiša sa zabrinutošću jer se plaše da bi mogao postati još jedna uznemirujuća figura u EU pored Viktora Orbana iz Mađarske i Roberta Fica iz Slovačke. Babiš to negira.

„Mi smo jasno pro-evropski i pro-NATO, naravno,“ rekao je Babiš na konferenciji za medije u subotu nakon izbora. „EU ima 27 članica. Ukrajina nije članica EU.

Mi, naravno, želimo da razgovaramo o Evropi, evropskim građanima, cenama energije, migracionom paketu,“ dodao je.

Babiš je, zajedno sa Orbanom, suosnivač grupe krajnje desničarskih Patriota za Evropu u Evropskom parlamentu.

Nekoliko članova Patriota za Evropu, uključujući Orbana i Žordana Bardelu iz Francuske, čestitalo je Babišu na pobedi.

„Istina je pobedila! Andrej Babiš je osvojio češke parlamentarne izbore sa ubedljivom prednošću,“ napisao je Orban na X (bivši Twitter). „Veliki korak za Češku, dobra vest za Evropu. Čestitam, Andrej!“

Babiš je i dalje optužen za navodnu prevaru

Babiš trenutno čeka presudu Okružnog suda u Pragu da li je prevario EU za dva miliona evra, kako bi Agrofert dobio subvencije namenjene srednjim preduzećima.

Slučaj se zasniva na pitanju da li je farma „Cvrčakovo gnezdo“ izvučena iz Agroferta kako bi izgledala kao manje, nezavisno preduzeće.

Osim ako se ne pojave novi dokazi, sud mora da se vodi odlukom Višeg suda u Pragu, koji je u junu poništio raniju presudu koja je prvobitno oslobodila Babiša optužbi.

Moguće je da će donji dom parlamenta morati da glasa o ukidanju Babiševe poslaničke imuniteta.