Da li je Baltičko more NATO jezero sa krokodilima?

To bi moglo delovati kao neravnoteža snaga – takozvano „NATO jezero“ – ali spoljašnji utisak može biti obmanjujući, i niko ne bi trebalo da potcenjuje sposobnost ruskih oružanih snaga da ozbiljno ugroze „poplavljeno prostranstvo“ šireg baltičkog regiona, piše u analizi za Centar za evropsku analizu Stiven Vils, stručnjak za mornaricu u Centru za pomorsku strategiju pri Navy League u SAD.

Rusi raspolažu kopnenim avionima i raketama, srednjim i manjim ratnim brodovima, kao i podmornicama klase Kilo, koji mogu ozbiljno poremetiti dotok vitalnih snabdevanja u Letoniju, Litvaniju, Estoniju i Finsku – zemlje okružene Baltičkim morem i teritorijom Rusije i njenog saveznika Belorusije.

Švedska je sada postala ključna tačka severn logističke mreže NATO kroz vitalnu luku Goteborg, koja se nalazi na spoju tesnaca Skagerak i Kategat, kroz koje prolazi sav brodski saobraćaj između Baltika i Severnog mora.

Istovremeno, švedske snage prelaze sa strategije zaustavljanja agresora na granici ka ekspedicijskoj ulozi u podršci širim NATO zahtevima (na primer, švedski vojnici su sada stacionirani u Letoniji).

Bez obzira na nove članice NATO-a koje kreiraju novu stratešku geografiju, nema sumnje da bi sukob sa Rusijom bio težak.

Ruska Baltička flota možda je najmanja od glavnih ruskih flota, ali raspolaže brojnim novim površinskim borbenim brodovima, kao i drugim ratnim brodovima, kopnenim avionima i raketama, te značajnim kapacitetom za polaganje mina.

Broj ruskih podmornica u Baltiku je manji nego u bilo kojem periodu u skorijoj prošlosti, ali kao što je pokazala puna invazija na Ukrajinu, Moskva može brzo pojačati bilo koju od svojih flota ako je potrebno.

Baltički region je takođe zajedničko bojište sa relativno kratkim dometima oružja, što bi omogućilo brzu rusku akciju ukoliko njihovi raketni sistemi ispune očekivanja.

Ruska plovna linija kroz Baltičko more do Sankt Peterburga, trenutno podržana flotom u senci tankera koji izbegavaju sankcije na izvoz nafte i gasa, za Moskvu je jednako važna kao što je savezničko snabdevanje za NATO, i Rusi bi se sigurno borili da je zaštite.

Kremlj je već uključen u hibridni/sivi konflikt u Baltičkom regionu, a kombinovane savezničke mornarice Nemačke, Poljske, Švedske, Finske, Norveške i baltičkih država bile bi potpuno angažovane da postignu i održe kontrolu mora u Baltiku u slučaju rata.

Prava razlika između Hladnog rata i sadašnje situacije u Baltičkom moru je ta što NATO mora da očuva snabdevanje izolovanih baltičkih država i Finske.

Ove zemlje raspolažu ograničenim mornaričkim snagama, pa Nemačka, Švedska, Norveška i Poljska snose najveći deo tereta kontrole mora u regionu.

NATO Task Force Baltic, uspostavljena u nemačkoj luci Rostok krajem 2024. može služiti kao krovno komandno mesto za ovaj poduhvat, ali bi za postizanje i održavanje kontrole mora bila potrebna značajna doprinos brodova.

Nemačka ima više fregata za protivvazdušnu odbranu, kao i Norveška i Danska, ali one bi takođe mogle biti angažovane na drugim NATO misijama van Baltika.

Švedska povećava svoju flotu sa četiri nove fregate za protivvazdušnu odbranu i tri podmornice A-26, kako bi pomogla u ostvarivanju misije kontrole mora. Danska i Poljska takođe šire svoje mornarice.

Baltičke države su se dugo suočavale sa pretnjama Sovjetskog Saveza, a sada Rusije, ali prelazak na cilj kontrole mora predstavlja revolucionarnu promenu za nove članice NATO-a poput Švedske, koja je istorijski sledila strategiju uskraćivanja pristupa moru u Baltičkom regionu.

Značajnost ove promene naglašava činjenica da Švedska sada prvi put od Napoleonovih ratova operiše borbene jedinice u Evropi izvan svojih nacionalnih granica (osim doprinosa UN mirovnim snagama).

Zaštita morskih, železničkih i drumskih pravaca od Geteborga ka istoku biće ključna za održavanje severnog NATO fronta protiv potencijalne ruske agresije.

Nivo posvećenosti Švedske, Finske i baltičkih država sopstvenoj odbrani naglašava zajednički strah mnogih Evropljana da bi Rusija, kada završi rat u Ukrajini, mogla da cilja Baltički region.

Ruska mornarička, vazdušna i raketna moć, kako u Kalinjingradskoj oblasti, tako i bliže Sankt Peterburgu, mogla bi u velikoj meri omesti NATO napore da snabdeva svoje fronte u baltičkim državama i Finskoj.

Dalje proširenje mornarica Švedske, Finske, Norveške, Nemačke, Danske i Poljske biće stoga od ključnog značaja kako bi se obezbedilo da Baltičko more zadrži potencijal da postane „NATO jezero“ ukoliko Rusija pokuša da primeni silu protiv država članica saveza.

Nikada ne treba pretpostavljati dominaciju NATO-a samo na osnovu geografije. Baltičko more ostaje osporavano područje, i NATO mora biti spreman da postigne i održi kontrolu mora u regionu kako bi se obezbedilo uspešno snabdevanje njegovog nordijskog krila, zaključuje Vils.