„Nevažeći“: Vrhovni sud Francuske poništio nalog za hapšenje Bašara al-Asada

Cour de cassation proglasio je, piše Gardijan, nalog nevažećim prema međunarodnom pravu, koje šefovima država pruža lični imunitet od gonjenja u stranim sudovima dok su na funkciji.

Sudije su presudile da nema izuzetaka, ali su navele da njihova odluka dozvoljava izdavanje novog naloga za hapšenje sada kada Asad više nije šef države.

Od decembra 2024. godine, Asad živi u izgnanstvu u Rusiji, nakon što su pobunjenici koje podržavaju turske snage preuzeli kontrolu nad Sirijom.

Mariana Pena, viša pravna savetnica u Open Society Justice Initiative (OSJI), ocenila je ovu presudu kao „propuštenu priliku“ da sud napravi izuzetak u ukidanju imuniteta za šefove država optužene za najteže zločine, ali je dodala da će kampanja za privođenje Asada pravdi nastaviti.

Francuski sud izdao je međunarodni nalog za hapšenje u novembru 2023. godine, kao odgovor na dva hemijska napada u Siriji.

Prvi, u avgustu 2013, kada se veruje da je zabranjeni gas sarin ubio više od 1.000 ljudi, uključujući stotine dece, u oblasti Guta, istočno od Damaska.

Drugi napad se dogodio u aprilu 2018, kada je 450 ljudi povređeno u gradovima Adra i Duma.

Predmet koji je doveo do naloga za hapšenje pokrenuli su građanske strane, uključujući preživele napade, Sirijski centar za medije i slobodu izražavanja i organizaciju Open Society Justice Initiative (OSJI).

Ukidanje naloga prvobitno je zatražila francuska antiteroristička kancelarija pozivajući se na imunitet šefa države.

Prošle godine, pariski Apelacioni sud je potvrdio nalog nakon zahteva za poništenje, da bi antiteroristička kancelarija i javno tužilaštvo uložili novi žalbeni zahtev.

Tokom rasprave u žalbenom postupku, OSJI je tvrdio da imunitet ne bi trebalo da važi kada lideri počine teške zločine nad sopstvenim narodom.

Francuska je ranije izdala međunarodne naloge za hapšenje za još trojicu visokih sirijskih zvaničnika, uključujući i brata bivšeg lidera, Mahera al-Asada, zbog saučesništva u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti.

Cour de cassation nije doneo odluku o tim nalozima, koji su i dalje na snazi.

Napad sarinom iz 2013. godine skoro je doveo do američke intervencije u sirijskom građanskom ratu.

Tadašnji predsednik SAD Barak Obama upozorio je Asada da je upotreba hemijskog oružja „crvena linija“, ali je odustao od vojne akcije nakon što je Sirija pristala da uništi svoje hemijsko oružje.

Godine 2020, izveštaj tela usklađenog sa UN, koje nadgleda upotrebu hemijskog oružja, optužio je Siriju za upotrebu sarin gasa na bojnom polju.

Taj izveštaj su grupe za ljudska prava pozdravile kao ključni trenutak sa značajnim implikacijama za istrage ratnih zločina.

Sirijski sukob je počeo protestima i pro-demokratskim skupovima 2011. godine, a naredne godine eskalirao je u građanski rat. Veruje se da je poginulo do 610.000 ljudi.