„Nestašice koje nijedna propaganda ne može prikriti“: Putin je uzdignut na nafti i gasu, da li će pasti na benzinskoj pumpi?

Cene su takođe skočile. Veloprodajna cena benzina porasla je za više od 50 odsto od januara i dostigla rekordne visine, dok su cene dizela skočile za skoro 10 odsto u samo mesec dana, što gorivo čini sve manje pristupačnim za obične Ruse.

Pavel Bazhenov, šef Nezavisnog saveza za gorivo, rekao je da su ove mere jednostavno kako bi se pomoglo vlasnicima benzinskih stanica da „prebrode teško razdoblje nestašica“ i spreče dalje zatvaranje – sudbina koja je već zadesila manje operatere.

Prošle nedelje, dnevnik Izvestija je izvestio da je Lukoil, drugi po veličini proizvođač nafte u zemlji, zabranio prodaju benzina u kanisterima na nekim stanicama u Moskvi i prestao da prihvata kartice na stanicama u Nižnjem Novgorodu u pokušaju da se zaustavi panična kupovina.

Ovo nije samo ratna neprijatnost. Ovo je upozoravajući signal koji otkriva produbljujuće pukotine u ratnoj ekonomiji Rusije.

Uzrok su, kako se navodi, neprekidni ukrajinski napadi dronovima na rafinerije, kolaps lanca snabdevanja i Kremlj koji se trudi da prikaže da je sve u redu.

Nekim danima kapacitet prerade u Rusiji je pao za gotovo petinu, a izvoz iz ključnih luka je znatno smanjen.

Prema izveštaju Komersanta, oko polovine benzinskih stanica na Krimu je već ostalo bez goriva. Situacija je teška i na Dalekom istoku i u Volžskom federalnom okrugu, gde su lanci snabdevanja oskudni, a nestašice najizraženije.

Od avgusta je Ukrajina pojačala dron napade na ruske rafinerije, onesposobivši najmanje pet postrojenja delimično ili potpuno. Ovi prekidi su smanjili kapacitet prerade Rusije za 17 odsto, što je oko 1,1 milion barela dnevno, i doveli do značajnog rasta veleprodajnih cena goriva.

Za državu koja se hvali kao energetska supersila, ovo je poniženje koje se meri u barelima i rubljama.

Izveštaji sugerišu da Moskva sada razmatra smanjenje proizvodnje nafte zbog neprekidnih napada dronovima – tvrdnja koju je monopolista naftovoda Transneft brzo demantovao, što dodatno pokazuje koliko je Kremlj postao osetljiv na bilo kakav znak slabosti u svom energetskom sektoru.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nedavno je izjavio da su ruski građani „potpuno ujedinjeni oko predsednika Putina“ i spremni da podnesu svaki teret. On tvrdi da država ostaje „uravnotežena, predvidiva i stabilna“. To u suštini znači nastavak statusa kvo koji zaista funkcioniše samo za ljude u Kremlju.

Rusija tone dublje u recesiju

U međuvremenu, Rusija tone dublje u recesiju. VEB, državna razvojna banka koja finansira velike državne projekte, sada prognozira pad BDP-a od 0,6 odsto u dva uzastopna kvartala što je klasična tehnička recesija.

Čak je i German Gref, moćni šef ključne banke Sberbank, ovog meseca priznao da je ekonomija ušla u „tehničku stagnaciju“.

A Ministarstvo finansija, odlučno da teret prebaci na obične Ruse, gura povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto da bi finansiralo „odbranu i bezbednost“.

Polovina Krimskog poluostrva bez goriva? Regioni koji gladuju za gasom? To bi trebalo da bude nacionalni skandal. Ali u Putinovoj Rusiji, to je samo još jedan egzistencijalni trošak lojalnosti, piše The Moscow Times.

Putinovi verni propagandisti sada tvrde da su nestašice samo „planirani radovi na rafinerijama nafte“, dok državne medijske kuće insistiraju da su to privremeni „objektivni faktori“ poput problema u transportu i lošeg vremena iako regionalni zvaničnici tiho priznaju da je rationisanje vrlo stvarno.

Kako se kriza sa gorivom produbljuje, zamenik premijera Aleksandar Novak je 25. septembra otkrio da će vlada produžiti zabranu izvoza benzina do kraja godine i uvesti zabranu izvoza dizela za one koji nisu proizvođači.

Novak, koji je osam godina bio Putinov ministar energetike, priznao je da se neke regije i dalje suočavaju sa nestašicama, ali je insistirao da su one „pokrivene akumuliranim rezervama“, dok je upozorio da je „ukupna ravnoteža za septembar i oktobar teška“.

Poljoprivrednici se plaše da će im mašine stati. Kamiondžije šapuću o propasti. Obični Rusi, već pogođeni inflacijom i mobilizacijom, sada se suočavaju sa poteškoćama u svakodnevnom prevozu.

U januaru 2022, podseća se, iznenadni revolt zbog cena goriva u Kazahstanu prerastao je u potpuni politički ustanak.

Ono što je počelo kao bes zbog skoka cena LPG-a (ukapljenog naftnog gasa), goriva na koje se mnogi Kazahstanci oslanjaju za svoje automobile, brzo se pretvorilo u nemire širom zemlje sa masovnim protestima, pljačkama, paljenjem vladinih zgrada i na kraju očajnim pozivom za pomoć koji je doveo ruske trupe da „uspostave red“.

Ti protesti nisu samo spalili zgrade – oni su spalili i jednu dinastiju.

Nursultan Nazarbajev, koji je vladao Kazahstanom tri decenije od raspada Sovjetskog Saveza, bio je primoran da se povuče nakon tih nemira. Njegov izabrani naslednik, Kasim-Žomart Tokajev, učvrstio je vlast u haosu, marginalizovao Nazarbajevsku kliku i obećao reforme dok je stezao sopstvenu kontrolu.

Rusija se možda smeje sudbini Kazahstana. Možda će je i izbeći. Izdržala je nemire zbog nestašica goriva u Dagestanu 2023. godine, a protesti zbog nedostatka komunalnih usluga i dalje se dešavaju uprkos represiji prema civilnim organizacijama. Ali kada kriza sa gorivom prekipi, često više nema nikoga ko bi odgovorio na poziv.

Putin je uzdignut na nafti i gasu, da li će pasti na benzinskoj pumpi?

Putin je nekada koristio izvoz energenata da projicira moć. Sada se njegova država bori da sama sebe snabdeva gorivom. Može zabraniti izvoz, širiti propagandu o saboterima ili slati zvaničnike na bicikl patrolu do benzinskih pumpi.

Ali nijedna propaganda ne može prikriti prazne pumpe. Putin je možda decenijama zatvarao kritičare, ućutkivao medije i čak ubijao protivnike. Ali ne možeš propagandom napuniti benzinsku pumpu. Naročito kada se preko Telegrama šire žalbe da benzinske stanice priznaju kupcima da nemaju gorivo.

Bilo bi ironično da se Putinovo carstvo, izgrađeno na dominaciji fosilnih goriva, sruši zato što nije mogao da održi struju uključenom ili pumpe da rade.

Ali, baš kao što su rastuće cene goriva u Kazahstanu srušile Nazarbajeva posle tri decenije na vlasti, režim koji ne može da omogući ljudima da se kreću rizikuje da pukne pod sopstvenom težinom.

Građani, nadajući se stabilnosti, mogli bi se jednog jutra probuditi i shvatiti da ne mogu da voze, rade ili se odupru.

Naravno, Rusija još može da sanira svoj sistem snabdevanja gorivom. Rafinerije bi mogle da se poprave, lanci snabdevanja preusmere, a rationisanje ublaži ako Kremlj baci dovoljno novca i sile na problem.

Ali svaki popravak dolazi po sve većoj ceni, prazneći rezerve i otkrivajući koliko su krhki temelji takozvane energetske supersile Putina.

Slabost se skriva na vidiku dok iznenada ne eksplodira. Putin je uzdignut na nafti i gasu, ali vreme će pokazati da li će pasti na pumpi.