Bivši ministar u Vladi Moldavije: Rusko mešanje postoji, i oduvek je postojalo, ali nisu uspeli

Kako je objavila predsednica Sandu, na teritoriji Srbije, Rusija je obučavala grupe za izazivanje nereda na izborima u Moldaviji. Među desetinama uhapšenih su i dvojica na teritoriji Srbije. Bivši ministar u Vladi Moldavije Aleksandru Flenčea rekao je za N1 da se od sticanja nezavisnosti Rusija uvek mešala u izbore u Moldaviji.

Kako ste videli rezultate? Više od 50 odsto za vladajuću partiju.

– To je velika pobeda za vladajuću partiju, ali ne i pobeda za proevropski kurs Moldavije. Uglavnom iz dva razloga. Prvi razlog je taj što proevropski izbor moldavskih birača nije bio ugrožen. Ne zato što se Moskva nije mešala u ove izbore, jer jeste, već zato što su Moldavci poslednjih 20 godina dosledno glasali za proevropske partije, koje su uvek imale većinu u moldavskom parlamentu. Nije bilo naznaka da će se to promeniti, uprkos mešanju Moskve i novcu koji je Kremlj trošio na ove izbore.

Drugi razlog je taj što pravi izazovi za proevropski kurs Moldavije tek sada počinju. Ti izazovi važiće i za vladajuću partiju. Jer, iako su ostvarili velike uspehe u spoljnoj politici, uskoro započinjemo pregovore o pristupanju EU, vladajuća partija nije uspela da donese ekonomski i socijalni napredak. Ogroman broj Moldavaca osiromašio je u poslednjih pet godina i mnogi su razočarani. To se vidi u anketama, gde je vladajuća partija postizala loše rezultate – čak 20 odsto manje nego što su osvojili na izborima.

Sa 40 odsto neodlučnih birača svega nekoliko dana pre izbora, očigledno je da je strah od preuzimanja vlasti od strane proruski orijentisanih snaga gurnuo mnoge neodlučne da podrže vladajuću partiju.

Ali, poboljšanje ekonomske situacije zahteva više napora, znanja i vremena nego brzo postizanje spoljnopolitičkih uspeha. To će biti veliki izazov kako ne bi razočarali birače koji su već jednom bili razočarani, a sada su opet dali svoj glas za vladajuće.

Pomenuli ste broj neodlučnih birača. Izlaznost u Moldaviji nije velika, oko 50% i na parlamentarnim i na predsedničkim izborima. Zašto je to tako? Da li je to zbog ekonomskog i socijalnog nezadovoljstva?

– Objašnjenje je jednostavno. Prema moldavskom zakonodavstvu, svi državljani Moldavije, bez obzira na mesto prebivališta, automatski se nalaze na biračkom spisku, koji je digitalni. Pošto Moldavija ima ogromnu dijasporu, više od milion ljudi širom sveta, od Rusije do SAD i Kanade, svi su oni na biračkom spisku. A očigledno je da ljudi koji žive u inostranstvu ne glasaju u tolikom broju kao oni koji žive u Moldaviji. Zapravo, moja procena je da je stvarna izlaznost unutar zemlje bila znatno iznad 70 odsto, možda čak blizu 80 odsto rezidenata Moldavije.

Jedna zanimljivost, Moldavija, kao i Srbija, ima teritorijalna pitanja. Patriotski blok je pobedio u Pridnjestrovlju, ali koliko razumem, birači moraju da pređu u Moldaviju da bi glasali, a broj biračkih mesta je ove godine smanjen. Zašto?

– Naravno, bilo je mnogo spekulacija o tome zašto je to urađeno. Moram priznati da objašnjenja Centralne izborne komisije nisu bila uverljiva. Ipak, ono što je važno, jeste ishod. Samo 12.000 glasova došlo je iz Pridnjestrovlja, u poređenju sa oko 1,5 miliona ukupno. Očigledno, ti glasovi nisu mogli promeniti rezultat.

Druga zanimljiva vest, naročito ovde u Srbiji, bila je hapšenje dvojice ljudi povezanih sa organizovanjem kampova u Srbiji za proruske pristalice iz Moldavije, gde su, navodno, imali i vojnu obuku. Vest je odjeknula i u Moldaviji, uz desetine hapšenja. U Srbiji se govori o „obojenoj revoluciji“, a istovremeno postoje kampovi gde se obučavaju ljudi da prave revolucije u drugim zemljama. Kako je ta vest primljena u Moldaviji?

– Policija je objavila hapšenja moldavskih državljana koji su, navodno, obučavani u Srbiji, otprilike nedelju dana pre izbora. Moram priznati da ta vest nije posebno odjeknula među biračima, uglavnom zato što nije bila nova. Isto to je policija objavila i prošle godine, posle predsedničkih izbora, tada su rekli da su dokumentovali kampove za obuku u Srbiji, Bosni, tačnije u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori.

Postojao je samo neki video materijal u policijskim izveštajima, ali to nije bilo potvrđeno iz drugih izvora. Zato mi je zanimljivo ovo što sada čujem od vas, jer moldavska policija ni druge državne institucije nisu objavile da su vlasti u Srbiji zaista uhapsile nekoga u vezi sa tim kampovima. To je značajna vest i iznenađuje me što je moldavska vlast nije objavila, jer bi to potvrdilo njihove prethodne izveštaje, u koje su mnogi sumnjali.

Kada govorimo o ruskom uticaju, čuli smo od predsednice Maje Sandu i vladajuće partije da je rusko mešanje bilo veliko, čak su spominjani i sveštenici Ruske pravoslavne crkve koji su ljudima govorili da glasaju za patriotski blok. Kako vi vidite taj ruski narativ i pritisak? Da li je bio toliko jak koliko se govorilo u medijima?

– Nisu uspeli ovoga puta. Nisu uspeli ni prethodnog, ni na izborima pre toga, niti na mnogim ranijim izborima. Kao što sam rekao, rusko mešanje postoji, i oduvek je postojalo. Rusija se uvek mešala u izbore u Moldaviji, od dana nezavisnosti.

Sveštenici Ruske pravoslavne crkve očigledno imaju ulogu u tome. Prema svim anketama sprovedenim od 1990-ih, Pravoslavna crkva je najpouzdanija institucija u Moldaviji. Nijedna državna institucija se ne približava nivou poverenja koji ima crkva. Zato Moskva koristi svaku priliku da dopre do birača. Ali, bez obzira na potrošene sume, iskreno verujem da su cifre koje su izneli premijer i predsednica Sandu preuveličane, kako bi mobilisali neodlučne birače zastrašujućom slikom. Ne možete potrošiti stotine miliona u jednoj kampanji u zemlji u kojoj glasa 1,5 miliona ljudi.

Budimo realni. Moldavci nisu proruski, ali nisu ni antiruski nastrojeni. Birači koji glasaju za proruske partije ne rade to iz ljubavi prema Rusiji, već iz želje da ne provociraju „velikog i strašnog ruskog medveda“. Drugim rečima, žele da budu prijatelji i sa EU i sa Rusijom. Njihova podrška proruskim partijama je pre svega glas protiv otvoreno antiruskog kursa Moldavije. To je nijansirana razlika, ali unutrašnje vrlo važna.