Bivši predsednik Filipina je uhapšen za samo nekoliko sati, Putin i Netanjahu su još na slobodi, zbog čega?

Bivši predsednik Filipina Rodrigo Duterte, koji je prebačen u Holandiju kako bi odgovarao za navodne zločine protiv čovečnosti, dugo je bio pod istragom zbog brutalne borbe protiv narkotika.

Ali čak i nakon godina ispitivanja, tokom kojih je Duterte zadirkivao sud i govorio da “požuri”, njegovo hapšenje iznenadilo je mnoge stručnjake.

„Imali smo i druge visokorangirane ličnosti koje su dovedene pred sud“, uključujući nekoliko bivših predsednika afričkih zemalja, rekla je Lejla Sadat, profesorka međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Vašington i bivša specijalna savetnica za zločine protiv čovečnosti tužiocu MKS-a.

Međutim, u mnogim od tih slučajeva, optuženi lideri su ili bili pozvani pred sud ili su uhapšeni nakon što je javno izdat nalog za hapšenje – što je oštra suprotnost Duterteovom slučaju, gde je nalog za hapšenje izdat tajno, a bivši lider je brzo uhapšen u nekoliko zbunjujućih sati.

„Ovo je prvi put da smo ovo videli na MKS-u“, rekla je Sadat iako su slični slučajevi viđeni u drugim međunarodnim tribunalima, dodala je.

Duterte, sada sa 80 godina, nadgledao je žestoku akciju protiv navodnih dilera narkotika na Filipinima koja je odnela više od 6.000 života, prema podacima policije.

Nezavisni posmatrači veruju da bi broj vanpravnih ubistava mogao biti mnogo veći.

Njegovo hapšenje je značajno, delimično zato što bi moglo postaviti presedan za buduće suđenja drugih lidera koje sud traži, koliko god to bilo malo verovatno, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

To ne znači da bi njihov red mogao biti neposredan, daleko od toga – mnogi politički faktori mogu učiniti da je izvršenje naloga za hapšenje izuzetno teško.

Primer za to: Netanjahu je u nedelju završavao posetu Mađarskoj, uprkos nalogu MKS-a.

Kao potpisnica Rimske povelje, Mađarska je obavezna da uhapsi svakog ko je tražen od strane MKS-a.

Umesto toga, njen premijer Viktor Orban dočekao je Netanjahua sa raširenih ruku, a Budimpešta je saopštila da će započeti proces povlačenja iz Rimskog statuta.

Nakon Mađarske, izraelski premijer ide u Sjedinjene Države kako bi se sastao sa predsednikom Donaldom Trumpom.

Razgovaraće, između ostalog, o „borbi na Međunarodnom krivičnom sudu“, saopštila je Netanjahuova kancelarija.

Ali Duterteov slučaj je pokazao da hapšenje nije nemoguće – naročito kada lider više nije na funkciji – i da pretnja protiv tih lidera koji se traže nije samo teorijska.

„Presedan koji je ovde postavljen – možda ne sada, ali u budućim generacijama – omogućiće nam da vizualizujemo kako pravda izgleda za najvišeg lidera zemalja koje čine ovakve zločine“, rekao je Gregori Gordon, profesor međunarodnog krivičnog prava na Školi transnacionalnog prava Pekinškog univerziteta u Šenženu, Kina.

„Uvek mora da postoji onaj prvi prelomni trenutak koji mora da se dogodi.“

Putin i rat u Ukrajini

Smešten u Hagu u Holandiji, MKS istražuje i procesuira pojedince za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i zločine agresije protiv teritorija svojih članica, kojih ima 125.

Sud ne može samostalno da izvrši hapšenja i oslanja se na saradnju nacionalnih vlada u izvršenju naloga što često zavisi od unutrašnje politike i političke volje.

Zemlje članice MKS-a uključuju Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Brazil i sve druge članice Evropske unije – barem dok Mađarska ne ispuni obećanje o izlasku.

U martu 2023. godine, MKS je izdao nalog za hapšenje Putina i ruske zvaničnice Marije Lvove-Belove zbog navodnog plana da deportuju ukrajinsku decu u Rusiju.

Optužbe su bile prve koje je MKS formalno podneo protiv ruskih zvaničnika otkako je Kremlj započeo punopravnu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Rusija kao i Sjedinjene Države, Izrael, Kina i Ukrajina nije član MKS-a. Sud nema svoju policijsku snagu i ne vodi suđenja u odsustvu, zbog čega je verovatnoća da bilo koji ruski zvaničnik pojavi pred njim vrlo niska, rekli su analitičari.

Svaki optuženi ruski zvaničnik morao bi biti izručen od strane Moskve ili uhapšen izvan Rusije, rekla je Sadat, profesorka sa Univerziteta Vašington.

„Nalog protiv Vladimira Putina je očigledno najizazovniji jer je on šef države na vlasti, i neće napustiti Rusiju osim ako nije prilično siguran da će imati imunitet gde god da ode“, rekla je.

„Ali njegove opcije su sada ograničene, i označen je, gore dole, kao ratni zločinac.“

Gordon se složio, rekavši da su šanse da Putin bude uhapšen male, s obzirom na njegovu „čvrstu kontrolu nad vlašću“ i slojeve zaštite – osim ako se unutrašnja politička situacija u Rusiji dovoljno ne promeni da ga učini ranjivim.

Na kraju, upravo je dramatična promena u političkoj situaciji na Filipinima konačno dovela do Duterteovog hapšenja.

Čak i kada Putin napusti Rusiju, mnoge zemlje neće biti voljne da ga uhapse. Prošle godine, ruski lider je putovao u Mongoliju bez ikakvih posledica – uprkos tome što je ta istočnoazijska zemlja član MKS-a.

„Očigledno je da je pritisak na malu zemlju kao što je Mongolija prilično značajan“, rekla je Sadat.

Ali ona je ukazala na druge trenutke kada je nalog delovao kao ograničenje Putinovog kretanja – 2023. godine, ruski lider je prisustvovao samitu BRICS-a u Južnoj Africi putem video poziva, čime je domaćoj zemlji pošteđena potencijalna diplomatska dilema.

„Mislim da su sami nalozi moćni. U isto vreme, moramo da vidimo da se značajan broj naloga zapravo izvrši, ili će ti nalozi postati simboli suda koji ne može da uhvati svoje optužene“, rekla je.

„Zato je (Dutereovo hapšenje) za sud zaista uzbudljiv trenutak, jer pokazuje da može da se bavi međudržavnom saradnjom.“

Netanjahu, Hamas i rat u Gazi

MKS je izdao nalog za hapšenje Netanjahua u novembru 2024. godine – takođe tražeći hapšenje bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta – pozivajući se na optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata Izraela protiv Hamasa u Gazi.

Ali, za razliku od Rusije, Izrael je funkcionalna demokratija sa dugom tradicijom mirnih prelaza vlasti između izabranih vlada.

To čini političku sigurnost Netanjahua u budućnosti nestabilnijom nego Putinovu, i više uporedivom sa situacijom sa Duterteom, gde je promena vlasti nakon što je filipinski lider napustio funkciju na kraju dovela do njegovog pada.

Izraelski premijer se već suočava sa brojnim unutrašnjim pravnim problemima koji nisu povezani sa ratom u Gazi, uključujući dugotrajno suđenje za korupciju.

Izrael je takođe duboko politički podeljen, s mnogim građanima koji su besni na Netanjahuovu vladu i njegove saveznike sa krajnje desnice u kabinetu.

Prema Gordonu, barem je „moguće“ da bi Netanjahu jednog dana mogao biti uhapšen u Izraelu zbog navodnih zločina povezanih sa delovanjima Izraela u Gazi iako to još uvek ne znači da bi nalog MKS-a bio sproveden.

Tu je i činjenica da su nekoliko moćnih nacija odlučile da ne sprovedu naloge MKS-a, dok su druge otvoreno odbile da ih sprovedu – što dodatno podriva autoritet suda.

Francuska je, na primer, snažno podržavala nalog MKS-a za Putinovo hapšenje ali je promenila stav nakon što je sud tražio hapšenje Netanjahua, tvrdeći da, budući da Izrael nije član MKS-a, njegov premijer treba da bude imunitet od procesuiranja.

Druge evropske zemlje takođe su pokazale da neće biti voljne da sprovedu izraelske naloge.

Ali kritičari kažu da ovi odgovori sugerišu dva seta pravila: jedan za tradicionalne saveznike Zapada, a drugi za njegove neprijatelje.

„Države ne mogu tvrditi da su postigle uspeh u međunarodnoj krivičnoj pravdi ako se ne posvećuju očuvanju prava svih uključenih“, rekao je Džejms Džozef, glavni urednik nevladine pravne vesti Jurist News, za CNN u decembru.

Problemi sa međunarodnim procesima

MKS ima dugu listu neizvršenih naloga za hapšenje, uključujući bivšeg diktatora Omara al-Bašira, koji je vladao Sudanom tri decenije pre nego što je svrgnut 2019. godine.

Trenutno zatvoren u Sudanu, Bašir se suočava sa optužbama za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Darfuru.

Neproporcionalan broj procesa MKS-a bio je usmeren na afričke lidere, vođe milicija i članove milicija – uključujući bivšeg kenijskog predsednika Uhuru Kenyattu i trenutnog lidera istočne afričke zemlje, Williama Rutoa, čiji je slučaj napustio sud delimično zbog „uticanja na svedoke i političkog mešanja“.

Sadat je u Vašingtonu objasnila da je prošli fokus MKS-a na Africi delimično ukorenjen u njegovoj ustavnoj osnovi. Sud može da sprovodi jurisdikciju samo za zločine počinjene nakon njegovog osnivanja 1. jula 2002. godine.

U to vreme, veliki ratovi koji su ubili milione ljudi harali su Afrikom, od Darfura do Demokratske Republike Kongo.

Pored toga, mnoge afričke zemlje su same uputile svoje slučajeve MKS-u, dodala je Sadat – što znači da su tražile od međunarodnog suda da istraži i dodelile mu jurisdikciju.