Bivši Putinov savetnik o opsesiji Ukrajinom ruskog lidera

U intervjuu za gruzijski servis RSE-a, Gleb Pavlovski je rekao da Putinova odluka da napadne Ukrajinu 24. februara „nema političkog smisla“.

„To je potpuno Putinova lična odluka. Niko osim Putina je ne bi doneo, čak ni Ramzan Kadirov, da se on pitao o tome“, rekao je Pavlovski, misleći na autoritarnog vladara ruske republike Čečenije.

„Niko, uključujući i mene, nije shvatao koliko je manijakalno bio opsednut Ukrajinom. Podcenili smo stepen propadanja ruske vlade.“

Disident tokom sovjetske ere, Pavlovski je odslužio kaznu unutrašnjeg izgnanstva pre pada Sovjetskog Saveza. Posle sloma komunizma, Pavlovski je postao „politički tehnolog“, radeći kao konsultant Kremlja od 1996. do 2011. godine, posle čega je postao kritičar Putinovog predsednikovanja.

Njegovi komentari o Putinovom odnosu prema Ukrajini dolaze dok su ruske snage uglavnom zaglavljene ili u povlačenju u toj zemlji, s malim uspesima ili zadržavanjem položaja na jugu, uglavnom duž obale Crnog mora. Više od četiri miliona Ukrajinaca bilo je prinuđeno da ode iz zemlje usled ničim izazvanog ruskog napada.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) i drugi su optužili ruske snage da su tokom invazije počinile ratne zločine i zverstva u okupiranim oblastima Černihiva, Harkiva i Kijeva.

Pavlovski (71) je u intervjuu za RSE rekao da je Putin „ušao u zamku u Ukrajini“.

„Ukrajina je trebalo da bude poluga da se izvrši pritisak na Zapad da razgovara o bezbednosnim pitanjima“, rekao je Pavlovski, misleći na zahteve Kremlja koje je Putin prvi put izneo u decembru 2021.

„To je igra strategije. Ali, bio sam zapanjen kada sam video da odbacuje sve prilike za pregovore o istinskoj bezbednosti Rusije i umesto toga se odlučio za ovaj čudni pogrom koji naziva ‘specijalnom vojnom operacijom'“, rekao je Pavlovski.

Budući da se ruska vojska uglavnom povukla iz oblasti severno od Kijeva i da sada tvrdi da će se fokusirati na oblasti na jugoistoku Ukrajine koje već drže separatisti koje podržava Rusija, Pavlovski je rekao da će Putinu biti teško da proglasi „pobedu“.

„Potpisivanje primirja odmah bi bilo najpametnije što bi Rusija mogla da uradi u ovom trenutku. Mogla bi da dobije neutralan status Ukrajine, ali to bi svelo na skoro pa ništa. Što se tiče ‘demilitarizacije’, koja je pretvorena u propagandni slogan, obim štete vojne infrastrukture Ukrajine je dovoljno velik da se tvrdi da je ‘demilitarizacija’ ostvarena. Rusija će pokušati da zadrži teritorije koje je do sada zauzela, posebno one koje se graniče s Azovskim morem, ali će to zavisiti od spremnosti Ukrajinaca da pregovaraju i prekinu borbe“, rekao je Pavlovski, misleći na more na jugoistoku Ukrajine.

Kao i drugi posmatrači Kremlja, Pavlovski veruje da se Putin nada okončanju neprijateljstava do 9. maja, kada bi mogao da proglasi „pobedu“ dok Rusija obeležava pobedu nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, koji obično uključuje ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu u Moskvi s vojnicima u maršu, tenkovima i drugom vojnom opremom.

„Ako se prekid vatre postigne pre 9. maja, tako da Rusija može da slavi i ‘proda’ ovo kao pobedu, onda je to dobar ishod, ako ne – nećemo imati mira, pregovori će se odugovlačiti, a Rusija će se suočiti s još većim problemom sa sankcijama“, predviđa Pavlovski, upozoravajući da sankcije predstavljaju još ozbiljniju dugoročnu pretnju po dobrobit Rusije.

Što se sukob više odugovlači, to je verovatnije da bi Moskva mogla da eskalira svoje akcije u Ukrajini, predviđa Pavlovski, uz sve veću mogućnost prelivanja sukoba van granica Ukrajine.

„Ako Rusija ne izabere mir i odluči da nastavi rat, onda bi mogla da uradi stvari u Ukrajini koje će dovesti do eskalacije ovog sukoba do nivoa koji se ne može predvideti. I ovaj sledeći nivo će se odvijati van granica Ukrajine. To bi moglo da se prelije u konvencionalni rat Rusije i Zapada, sa NATO-om. Kako bi to tačno izgledalo, teško je reći, ali više ne mislim da je nezamislivo i nemoguće“, rekao je Pavlovski.

Ako se ruska agresija u Ukrajini oduži – sa sve većim žrtvama i gubitkom opreme – i globalne sankcije počnu da pogađaju još jače, Pavlovski predviđa da je malo verovatno da će Rusi početi da se okreću protiv Putina, već će ga pre podržati.

„Mislim da ljudi još ne shvataju posledice sankcija. Počeće da ih osećaju do leta. I čim shvate da su sankcije osmišljene da unište i rusku ekonomiju i Rusku Federaciju, svi će se ujediniti u otporu. Da li će za to kriviti Putina ili sebe? Da li je neki Rus videvši nemačke tenkove 1941. za to okrivio (Josifa) Staljina i (Vjačeslava) Molotova“, rekao je Pavlovski, misleći na bivšeg sovjetskog diktatora i ministra spoljnih poslova koji je potpisao pakt o nenapadanju s nacističkom Nemačkom koji je uključivao tajne protokole o podeli centralne i istočne Evrope u „sfere uticaja“, pre nego što je Hitler poništio dogovor i izvršio invaziju na Sovjetski Savez.

Šansa da se ruska elita, takozvani oligarsi, okrenu protiv Putina, takođe je nešto u šta Pavlovski sumnja da će se dogoditi.

„Ta takozvana teorija pretpostavlja da oligarsi vladaju Rusijom. Oligarsi nikada nisu vladali Rusijom, čak ni u vreme slabog (Borisa) Jeljcina“, objasnio je Pavlovski, misleći na prvog postkomunističkog predsednika Rusije.

Pavlovski je takođe odbacio značaj nedavnog odlaska poznatog postsovjetskog reformatora Anatolija Čubajsa, koji je napustio funkciju Putinovog izaslanika za stabilan razvoj.

„Postoji lažna, pa čak i čudna pretpostavka da će Putinov uži krug početi da se distancira od njega. To se neće desiti. Sam Čubajs nije bio član tog najužeg kruga. On neće nedostajati, jer više nije bio relevantan, nije to bio godinama. On je politički relikt davno minule ere. Da je imao neku vrednost za Kremlj, ne bi mu bilo dozvoljeno da ‘pobegne'“, rekao je Pavlovski.

Nepotvrđeni izveštaji kažu da je Čubajs napustio Rusiju i da se veruje da je u Turskoj.

To ne znači da Putin ne može da se suoči s pretnjama po svoju moć, posebno iz svog užeg kruga, dodao je Pavlovski.

„Oni nisu idealisti, oni imaju svoje planove za taj tron. Svi oni čekaju trenutak tranzicije. I to zapravo čini Putina prilično nervoznim, što je okružen ljudima koji žude za njegovim tronom. Pogotovo imajući u vidu da većinu svakodnevnog vođenja države obavljaju oni, a ne on“, rekao je Pavlovski.

„Ako neko misli da Putin sedi i vodi privredu zemlje ili javni život, onda je to smešno. Putin zapravo nije baš tip koji puno radi“, dodao je on.

Osvrćući se na vreme dok je radio s Putinom, Pavlovski je rekao da sada ima nešto zbog čega žali.

„Žao mi je što u to vreme kao analitičar isključio svoj mozak i na neki način donirao svoj mozak ‘franšizi Kremlja i Putina'“, rekao je on. „Sada uviđam da je trebalo da imam širu perspektivu na stvari, da je trebalo da prepoznam karakteristike sistema koji smo pravili“.

„Putin je dete tog sistema. Putin će otići, na ovaj ili onaj način, ali sistem će ostati.“