Naručioci atentata na ruskog opozicionara i dalje na slobodi: Decenija od ubistva Borisa Njemcova

Prethodno su večerali u jednom od restorana i krenuli ka stanu Njemcova u ulici Mala Ordinka u centru Moskve, podseća ruska Lenta u članku posvećenom deceniji od ubistva Borisa Njemcova ruskog, kako pišu, jedinog nesistemskog opozicionara.

U nekom trenutku pored Njemcova i Duricke se pojavljuje čistač snega: blokira pogled ulične nadzorne kamere, a njegova buka skriva korake osobe koja hoda iza njihovih. Vadi pištolj i sa udaljenosti od nekoliko metara ispaljuje šest metaka.

Četiri metka pogađaju u leđa političara, on pada na asfalt, a njegova pratilja Duricka počinje da vrišti od užasa i poziva u pomoć.

Slučajni prolaznici koji su se našli na mostu nisu odmah shvatili da je najzloglasnije ubistvo po narudžbi upravo počinjeno tik uz zidove Kremlja.

Istraga o ubistvu koja je usledila dovela je do osude petorice čečenskih muškaraca za izvršenje naručenoga ubistva, ali ne i do identiteta naručitelja atentata.

To je do danas ostalo nepoznato. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Savet Evrope više puta su pozivali su ruske vlasti da sprovedu novu i transparentnu istragu, ali su ruske vlasti te pozive odbili.

Njemcova opisuju kao reformatora i antikorupcijskog aktivistu koji je služio svojoj zemlji u mnogim ulogama – u saveznoj vladi, u parlamentu, kao guverner Nižnjenovgorodske oblasti i kao politički vođa, s namerom da pomogne ruskom narodu da ima veće mišljenje u upravljanju svojom zemljom.

Bio je glasni kritičar ruske aneksije Krima 2014. i bio je jedan od vodećih pobornika demonstracija protiv ruske politike prema Ukrajini. Dva dana nakon što je ubijen, 1. marta, bile su zakazane demonstracije u Moskvi.

Ruski istraživački portal Insajder pisao je marta 2022. kako su u zajedničkoj istrazi The Insider, Bellingcat i BBC, utvrđeno da su ubice iz iste grupe ubica FSB-a koje su otrovale Alekseja Navaljnog, Dmitrija Bikova i Vladimira Kara-Murzu stalno pratile Borisa Njemcova tokom poslednjih meseci njegovog života.

Progon političara počeo je odmah nakon što je počeo aktivno da lobira za proširenje sankcija protiv kruga ruskog predsednika Vladimira Putina, a završilo se 21. februara, nekoliko dana pre nego što je političar upucan u blizini zidina Kremlja.

Samo dva dana pre ubistva, prešli su na drugog lobistu za sankcije protiv Putina, Vladimira Kara-Murzu, koji je potom otrovan dva puta.

Zvanična istraga ubistva Njemcova, pišu mediji, oslanjala se na ekspertizu Instituta za kriminalistiku FSB-a, u koji je bio direktno uključen jedan od Njemcovih progonitelja.

Sudeći po podacima iz baze podataka za rezervaciju karata, Njemcova su pratila najmanje tri oficira FSB-a – Valerij Suharev, Dmitrij Suhinin i Aleksej Krivoščekov (Sukharev je kasnije bio u grupi oficira FSB-a koji su otrovali Kara-Murzu, Dmitrija Bikova i Alekseja Navaljnog, a Krivoščekov je učestvovao u trovanju Navaljnog), navode mediji.

Putovanja su trajala od maja 2014. do februara 2015. godine. Oficiri FSB-a sledili su isti obrazac koji je tada korišćen sa drugim žrtvama: obično su stigli nekoliko sati ili dan pre Njemcova i odlazili neposredno pre njega ili odmah posle njega, kako ne bi ukrstili puteve sa njim na putu (podsetimo se da ovaj modus operandi isključuje tumačenje njihovih postupaka kao „spoljnog nadzora“).

Krajem januara 2014. godine, Nemcov se sastao sa američkim republikanskim senatorima Džonom Mekejnom i Ronom Džonsonom i predao im imena 13 ljudi koje je predložio da budu uključeni u listu sankcija.

Sjedinjene Američke Države su 20. marta objavile ažuriranu listu sankcija, koja je, između ostalog, uključivala predsednika Državne dume Sergeja Nariškina, šefa GRU Igora Serguna, šefa Ruskih železnica Vladimira Jakunina, direktora Federalne službe za kontrolu droge Viktora Ivanova i „Putinove novčanike“ – Jurija Kovalčuka, Arkadija i Borisa Rotenberga, kao i Genadija Timčenka. Dva meseca nakon toga, FSB-a počinje da prati Nemcova.

Teško je utvrditi u kojoj meri su oficiri FSB-a koordinirali svoje aktivnosti sa čečenskim ubicama, ali neki detalji su upečatljivi, pisao je Insajder.

Kao primer su naveli činjenicu da je poslednje zajedničko putovanje ubica bilo 16. i 17. februara 2015. godine, a 21. februara ubice iz FSB-a više nisu pratile Njemcova na putu ka Jaroslavlju, koje je bilo njegovo poslednje putovanje u drugi grad, jer je 27. februara  ubijen u Moskvi.

Da li su oficiri FSB-a već znali za njegovo planirano ubistvo ili ga nisu pratili iz nekog drugog razloga, pita Insider?

Prvu opciju podržava i činjenica da je 25. februara, odnosno dva dana pre ubistva Njemcova, grupa ubica iz FSB-a već prešla na drugu žrtvu – Vladimira Kara-Murzu, još jednog glavnog lobistu za sankcije protiv Putinovog kruga. Kao što su ranije izvestili The Insider i Bellingcat, grupa je kasnije dva puta otrovala Kara Murzu nervnim agensom.

Dakle, ostaje otvoreno pitanje da li je grupa ubica iz FSB-a radila paralelno i nezavisno od čečenske, ili je koordinirala svoje akcije sa njom od samog početka.

Boris Njemcov se proslavio devedesetih, radeći kao potpredsednik vlade pod predsednikom Borisom Jelljcinom, a naširoko je bio viđen i kao Jeljcinov naslednik.

Umesto toga, na vlast je došao Putin i Njemcov je bio skrajnut na marginu ruske politike.

U međuvremenu je postao uspešan aktivista, razotkrivajući korupciju i osuđujući ruski napad na istočnu Ukrajinu 2014. godine.