Hrvatska savetuje Bugarsku u vezi uvođenja evra: Opustite se, moglo bi biti mnogo gore

Barem je to savet iz Hrvatske, poslednje zemlje koja je usvojila jedinstvenu valutu još 2023. godine.

Bugari su masovno izašli na ulice otkako je Evropska komisija odobrila ulazak Bugarske u evrozonu od sledeće godine, u strahu da će život zbog toga postati znatno skuplji.

Otkad je Hrvatska ušla u evrozonu, inflacija jeste bila nešto viša nego pre pristupanja. Ali, u velikoj meri, kažu stručnjaci, to odražava i druge pozitivne faktore. Ostali ekonomski pokazatelji sugerišu da je tranzicija u velikoj meri bila uspešna i da predstavlja model koji Bugarska može da sledi.

Privredni rast u Hrvatskoj bio je među najvišima u EU prošle godine, sa 3,8 procenata, uz veliku podršku turističkog sektora koji se pokazao otpornim čak i dok su se industrijski problemi širom Evrope gomilali.

Nezaposlenost je na najnižem nivou otkako se vodi sadašnja statistika, od 1996. godine, piše briselski portal.

Sredstva iz različitih fondova EU i dalje pristižu velikim tempom, zahvaljujući vladi koja „radi domaći zadatak“: agencija za kreditni rejting Fitch očekuje da će Hrvatska do sredine sledeće godine apsorbovati svih 4,5 milijardi evra iz Fonda za oporavak i otpornost.

Možda najvažnije od svega – plate su porasle za više od 30 procenata otkako su Hrvati zamenili kune evrima.

Turbulentan ulazak u evrozonu

Hrvatska i Bugarska, dve najsiromašnije članice EU, zvanično su ušle u „čekaonicu“ za evro istovremeno, sredinom 2020. godine, pošto su godinama uspešno održavale inflaciju na nivou evrozone ili čak ispod tog nivoa.

Međutim, niz šokova koji je počeo sa pandemijom promenio je sve to: inflacija je porasla znatno više nego u evrozoni, dostigavši vrhunac od preko 13 procenata u Hrvatskoj i skoro 19 procenata u Bugarskoj, što je potrošače u obe zemlje učinilo veoma osetljivima na rizik od ponavljanja takvih situacija.

Iako je inflacija u Hrvatskoj i dalje među najvišima u EU, analitičari kažu da to nije direktna posledica uvođenja evra.

„Hrvatska je bila jedina zemlja koja je ušla u evrozonu u uslovima ozbiljnih inflatornih pritisaka“, rekao je Petar Sorić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, napominjući da je inflacija u periodu 2022–2023 bila najgora još od 1990-ih, kada se bivša Jugoslavija raspadala.

S obzirom na takve uslove na početku procesa usvajanja evra, Sorić je rekao da je potrošačima bilo teško da utvrde šta zapravo uzrokuje inflaciju – što je dovelo do percepcije da je ona znatno viša nego što su to zvanični podaci pokazivali.

Ali strahovi od rasta cena delimično su opravdani, rekao je Fran Galetić, takođe sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, ukazujući na iskustvo susedne Slovenije, gde su cene porasle za 9 procenata u roku od 18 meseci nakon uvođenja evra u januaru 2007. godine.

„Iako su zvanične politike slale umirujuće poruke da se to neće desiti, mnogi su se setili kako je to izgledalo ranije“, rekao je Galetić.

Kako bi umirila javnost, hrvatska vlada je naložila supermarketima da prikazuju cene u obe valute četiri meseca pre nego što je evro zamenio kunu 2023. godine, i još godinu dana posle toga.

Ni to, međutim, nije sprečilo oportunističke trgovce da iskoriste situaciju. Mnogi hrvatski trgovci su podigli cene pre nego što je pravilo stupilo na snagu, što im je omogućilo da tvrde da ih nisu povećavali tokom perioda dvostrukog prikazivanja cena, rekao je Galetić.

Potrošačke cene porasle su znatno brže u 18 meseci oko uvođenja evra nego što je to bio slučaj u ostatku evrozone.

Bugarska planira da uvede sličnu politiku od jula i moraće da uči iz hrvatskog iskustva.

Ogorčenost zbog cele epizode i dalje je prisutna: ranije ove godine, Hrvati su bojkotovali supermarkete u znak protesta protiv rasta cena, što je primoralo vladu da proširi paket ograničenja cena koji je uvela za određene osnovne proizvode 2022. i 2023. godine.

„Ove pakete je vlada predstavila kao deo odgovora na energetsku krizu, ali pošto su se delimično poklopili sa uvođenjem evra, potrošači su ih verovatno delimično doživeli i kao ublažavanje evro-inflacije“, rekao je Sorić.

Bugarska je, dodao je, danas u boljoj poziciji jer „sada ima mnogo mirniju inflacionu sliku nego što smo mi imali 2023. godine. U tom smislu, biće mnogo lakše pratiti promene cena i sankcionisati nepoštene trgovinske prakse.“

Drugi uzroci inflacije teže se mogu pripisati evru, čak i indirektno. Na primer, sezonski turizam, koji čini oko petinu hrvatske ekonomije: otkako su Evropljani ponovo dobili slobodu putovanja posle pandemije, turizam je postao najjači deo privrede.

U protekle tri godine, cene u hrvatskom turizmu porasle su za 50 procenata — daleko više od rasta od 15 do 20 procenata zabeleženog u Španiji ili Grčkoj.

Prednosti evra

Sve u svemu, stručnjaci kažu da prelazak na zajedničku valutu donosi daleko više koristi nego mana. Ana Šabić, direktorka Odeljenja za evropske poslove Hrvatske narodne banke, nazvala je uvođenje evra „potpunom pričom o uspehu“.

Hrvatska se oprostila od troškova konverzije valuta (što je velika dobit i za preduzeća i za turiste), a premija rizika zemlje u odnosu na Nemačku – što se vidi kroz prinose na državne obveznice – gotovo je nestala.

Hrvatska narodna banka procenjuje da zemlja sada uštedi oko 160 miliona evra godišnje samo na troškovima razmene i transakcija.

„Hrvatska je osetila sve očekivane koristi članstva u evrozoni, uprkos tome što smo u nju ušli u veoma izazovnim vremenima“, rekla je Šabić.

Ipak, uz blagu opomenu zemlji koja je prošla kroz svoj deo političkih problema i skandala, naglasila je da su „detaljno i pravovremeno planiranje“ kao i „jasna podela zadataka i odgovornosti među uključenim institucijama – ključni.“