O Trampovim zabludama: „Globalni biznis nije spasio Rusiju 1990-ih, neće ni danas“

Ne, to ne znači da Starlite Diner (omiljeni restoran iseljenika i lokalaca iz ranih dana) ponovo služi kremaste, hladne milkšejkove pored stanice metroa Majakovskaja.

Današnja geopolitička predstava ‘Povratak u budućnost’ dolazi, umesto toga, zahvaljujući pregovorima između Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera s američke strane i Kirila Dmitrijeva, izvršnog direktora Russia Direct Investment Fund, s ruske strane, piše Čarls Heker, autor „Nula suma – Umetnost međunarodnog poslovanja u Rusiji“ u izdanju Oxford University Press, za Moskovski tajms (The Moscow Times).

Uoči susreta u Kremlju – poslednjeg pokušaja da se okonča ruska agresija na Ukrajinu – Vitkof, Kušner i Dmitrijev navodno su se sastali u Majami Biču kako bi razgovarali o zapanjujućem nizu poslovnih aranžmana.

Prema izveštaju Volstrit Žurnala, trojac je razmatrao potencijalne transakcije u energetici, retkim mineralima, istraživanju Arktika, pa čak i zajednički put na Mars u saradnji sa SpaceXm Ilona Maska.

Za dugogodišnje posmatrače odnosa Rusije i Zapada, pregovori ovih poslovnih magnata odražavaju dve široke, ali na kraju neuspešne pretpostavke koje su pre više decenija donosili poslovni izvršni direktori i politički lideri o Rusiji.

Prva je bila da će ekonomska saradnja s Rusijom nakon pada Sovjetskog Saveza pomoći razvoju transparentne, domaće tržišne ekonomije.

Druga je bila da će integracija Rusije u globalnu ekonomiju podstaći njen prelazak ka demokratiji. Ideja je bila da će pravljenje profita učiniti Rusiju manje pretnjom kao geopolitičkog rivala.

Sada znamo gde su nas te pretpostavke, i naš neuspeh da ih dovoljno često i temeljno proveravamo, dovele.

Naravno, ovde se mnogo oslanjamo na retrospektivu, iako neki od oštroumnijih moskovskih iseljenika tvrde da su ovo predvideli od samog početka, piše Heker.

Bez obzira na trenutne funkcije, Vitkof i Trampov zet Džared Kušner – još uvek puni energije posle Abrahamovih sporazuma – ostaju biznismeni. Oni su izaslanici iz izuzetno transakcijski orijentisane Bele kuće.

Njihov ruski kolega, na Harvardu obrazovani Dmitrijev, Putinov je ambasador prema američkoj poslovnoj zajednici.

Njegova specifična uloga je da pred ljude poput Vitkofa, Kušnera i rukovodstva američkih kompanija koje su napustile Rusiju, ali možda bi razmotrile povratak, stavlja poslovne prilike.

Ne tako davno, Dmitrijev je možda čak i preterao u opisu svoje funkcije predlažući da dve zemlje izgrade tunel između Rusije i Aljaske ispod Beringovog moreuza.

Ukrajina je upadljivo izostavljena iz ovih poslovnih pregovora. Američki predsednik Donald Tramp je u aprilu primorao Ukrajinu na dogovor o eksploataciji minerala.

Sastanak Dimitrijeva u Južnoj Floridi nije njegov prvi u SAD od početka drugog mandata Trampa. Takođe je imao značajnu ulogu u pregovorima ranije ove godine u Rijadu sa državnim sekretarom Markom Rubiom, jednom od prvih pokušaja rusko-američkog približavanja.

Poznato je da je na tim sastancima doneo izveštaj koji nabraja milijarde dolara koje su američke kompanije navodno ostavile na stolu kada su napustile Rusiju nakon pune invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Prema Volstrit Žurnalu, najnoviji sastanak bio je vrhunac strategije da se predsednik Tramp i njegov tim prvo angažuju komercijalno, a da se politička pitanja reše kasnije.

Ponovo smo u godinama magičnog mišljenja da posao može promeniti Rusiju. Putina nikada nisu pokretali komercijalni interesi osim onih koji su jačali rusku državu i punili džepove njegovih najbližih saradnika. Ako je ikada gajio simpatije prema privatnom sektoru, to sada sigurno više nije slučaj.

Još važnije, rusko poslovno okruženje značajno se promenilo tokom rata koji je trajao mnogo duže nego što su to bilo koja strana očekivala. Ruska poslovna elita se menja. Ruska komercijalna zakonodavstva su se promenila. Neki ruski izvršni direktori žele da bivše zapadne kolege drže na sigurnoj udaljenosti u njihovim očima, zapadni biznis se okrenuo i pobegao kada je postalo teško.

Naravno, postoji i grupa ruskih elita u političkim i poslovnim krugovima koja s nestrpljenjem želi povratak na globalnu scenu. Neki američki izvršni direktori koji i dalje rade u Rusiji, uključujući predsednika Američke privredne komore u Rusiji, naporno rade kako bi ubedili svoje kolege da povratak nudi sjajnu priliku.

Autokrate mogu da promene mišljenje i upravo zato su autokrati. Ali poslovni ugovori ne mogu brzo izbrisati konkretne ideološke ili vojne razlike.

Decenije zapadnih ulaganja u Kinu nisu oslabile kontrolu Komunističke partije Kine. Strani novac nije od Si Đinpinga napravio avanturističkog kapitalistu, niti je smanjio ulogu Kine kao Vašingtonovog glavnog geopolitičkog rivala.

Neizbrojive međunarodne kompanije zaradile su milijarde dolara u Kini, što je nesumnjivo pomoglo kineskom globalnom usponu. Ali Rusija i Kina, čini se, dele jednu ključnu odrednicu: kada su u pitanju kritični nacionalni interesi, pravila dolaze odozgo, a ne sa tržišta.

Kaže se da Vitkof, Kušner i Dmitrijev pregovaraju o potencijalnim transakcijama u sektorima visokog profila i strateškog značaja za obe prestonice. To i nije iznenađujuće – to su, uostalom, najteži poslovi za izvesti. Radi se o oblastima u kojima učesnici moraju imati čelične stomake i pouzdanu političku podršku.

Dosadašnji učinak Zapada u transakcijama u ruskim strateškim sektorima podseća nas da ambicije i ishodi mogu drastično da se razlikuju. TNK-BP, rusko-britansko energetsko zajedničko preduzeće 50-50, propalo je zbog dubokih komercijalnih i političkih neslaganja.

Takođe je zanimljivo primetiti da, zasad, ovi pregovori izgleda isključuju sektore poput maloprodaje, farmacije, automobilske industrije i medija, da pomenemo samo neke.

Navodno, Kušner i Vitkof se nadaju da će njihovi razgovori s Dmitrijevim imati širok komercijalni uticaj. Dok većina američkih kompanija ostaje tiha u vezi sa svojim ambicijama u Rusiji, lista onih koje bi se eventualno vratile je duža nego što se može pretpostaviti.

U kontekstu Pax Americana i stabilnog geopolitičkog okruženja, međunarodna ulaganja imala su moć da menjaju države. Decenijama je globalizacija kretala ljude, kapital i znanje širom sveta, uglavnom na obostranu korist. Ironično, Trampova administracija stavila je taj geopolitički poredak pod kolosalni pritisak.

Možda Trampova Bela kuća nema iluzije o tome šta može postići u nemogućem trouglu SAD – Rusija -Ukrajina (uz Evropu koja pokušava da se umeša).

Ali, to može dovesti do još sumornijeg ishoda: Vašington potpuno napušta Ukrajinu, Trampova administracija sklapa savez s Moskvom, a američka poslovna zajednica, makar delimično, sledi taj tok.