Česi danas nastavljaju izbor poslanika donjeg doma parlamenta

Posle brutalne i prljave predizborne kampanje uz uzajamne uvrede „asocijalna“ vlada i „vlada narodne izdaje“ koja bi Češku odvukla među poslušnike Rusije, međusobne opužbe ko je kolaborant Moskve a ko Brisela, glasanje je prvog dana privuklo više birača nego pre četiri godine, kada je izlaznost bila 65 odsto i na mnogim od 14.800 birališta prvog dana glasalo je više od polovine birača.

Predizborne ankete raspoloženja birača i izborni modeli prognoziraju pojedinačnu pobedu bivšeg premijera, lidera populističke stranke ANO, tajkuna agrara i hemijske industrije, sedmog najbogatijeg Čeha, Andreja Babiša, sa 27 do 33 odsto glasova.

Šanse da uđe u parlament ima čak 16 stranaka od 57 koliko je na 26 kandidatskih lista pošto je ove godine više partija opozicije primenilo legalni trik da izbegne povećani izborni prag za koalicije od 11 odsto osvojenih glasova, tako što su na svoju kandidatsku listu postavili pojedinačno vođe manjih stranaka koje bi im inače bile konkurencija.

Ove izbore presudiće pre svega to da li će u Poslaničkom domu svoje poslanike imati dva najmanja subjekta, sa krajnje desnice Motoristi sebi, sa ekstremističke levice pokret Dosta! u koji su nereformisani češki komunisti uveli deo socijaldemokrata i neke antisistemske marginalne stranke.

I Motoristi sebi i Dosta! balansiraju oko izbornog praga od 5 odsto a ako ne uđu u parlament desila bi se repriza prošlih izbora kada je propalo milion glasova, tj. iako je i 2021. godine pojedinačni pobednik izbora bio Babiš, vladu je sastavio tada opozicioni desni centar, dve koalicije sa komotnom većinom od 109 poslanika.

„Atmosfera pred izbore bila je žestoka. Tražiti mostove preko ambisa koji su iskopani neće biti jednostavno. Isto tako neće biti jednostavno da se nađe većina u parlamentu“, kazao je prvog dana glasanja medijima češki predsednik Petr Pavel.

Babiš je najavio da želi kao i u svom prvom mandatu od 2017. do 2021. godine da formira jednopartijsku, manjinsku vladu koju bi podržala neka od stranaka.

Njegov jedini mogući partner su radikalni proruski, antievropski nacionalisti koji žele da izvedu Češku iz EU i NATO, na šta Babiš ne pristaje, iz stranke Sloboda i direktna demokratija Tomija Okamure koja može da računa na oko 10 odsto glasova, te ni uz njegovu podršku Babiš prema modelima ne bi imao tesnu većinu 101 glasa.

Babišov ideal je po vlastitim rečima da državom upravlja kao firmom i da može da vlada kao američki predsednik Donald Tramp – potpiše još prvog dana 27 dekreta ignorišući mučno traganje za kompromisima nužno na češkoj rascepkanoj političkoj sceni.

Domaći analitičari skeptičniji su, međutim, od ruskih i zapadnih prema bojaznima da bi povratak Babiša na vlast doneo okretanje leđa Evropskoj uniji i ulazak u naručje Rusije kao što su to učinili Babišovi lični prijatelji mađarski premijer Viktor Orban i slovački Robert Fico.

Babišova poslovna imperija, koncern Agrofert ima preduzeća u 16 zemalja EU, najveći je korisnik nacionalnih i evrodotacija u agraru i njegov profit zavisi od toga da li dobija dotacije i javne nabavke plaćene često od evropskog novca.

Dok je bio u vladi Babišovo bogatstvo se zahvaljujući uglavnom evropskom novcu učetvorostručilo i vinuo se na drugo mesto Forbsove liste najbogatijih Čeha, dok je tokom boravka u opoziciji spao sada na sedmo mesto.

Rezultati sa većine birališta biće poznati kasno večeras ili tokom noći a do nedelje ujutru i nezvanični konačni rezultati.

Predsednik Petr Pavel zakazao je za nedelju razgovore sa svim liderima stranaka koje uđu u parlament.