Veliki preokret u Češkoj dan nakon izbora: Ovo su Babiševi uslovi desničarima

Babiš, kontroverzni političar, bivši komunist i milijarder, koji je nakon prvog mandata bio praćen sudskim procesom zbog pronevere dva miliona evra evropskog novca, sa svojom strankom ANO dobio je podršku čak 35 odsto čeških birača, što je najveći procenat koji je jedna stranka ikada ostvarila na češkim parlamentarnim izborima.

Prema podacima češkog zavoda za statistiku, izbore je obeležila i jedna od najvećih izlaznosti – glasalo je 68,9 odsto birača, prenosi Jutranji list.

Babiš svoje rezultate sa pravom može nazvati istorijskim uspehom, i to ličnim, ali to ne znači da će mu put do formiranja vlade biti lak.

Kako javljaju češki mediji, Babiš je već započeo razgovore sa dve male desničarske evroskeptične stranke koje su prešle izborni cenzus od pet odsto.

Reč je o Motoristima, stranci koja se protivi zelenim politikama i želi da ukine biciklističke staze u Češkoj.

Oni su veliki protivnici evropskog Zelenog dogovora i, prema sopstvenim rečima, podržavaju „automobile, ugalj i češku krunu“.

Drugi partner u koalicionim pregovorima je stranka Sloboda i direktna demokratija (SPD), koju vodi japanski preduzetnik Tomio Okamura, a čiji se program najviše zasniva na antiimigrantskoj agendi.

Biće teško, a Babiš je pred razgovore sa češkim predsednikom, koji mu formalno treba da da mandat za sastavljanje vlade, rekao da bi želeo da formira vladu u kojoj će biti samo članovi njegove stranke.

Međutim, za operativnu većinu u parlamentu biće mu potrebna podrška pomenutih stranaka, posebno jer su se druge partije već izjasnile da neće sarađivati sa njegovim ANO-om.

I sam Babiš je odbacio mogućnost saradnje sa strankama koje su bile deo dosadašnje vlade.

Babiš, s obzirom na svoju kampanju, imaće manje problema da pronađe zajednički jezik sa Motoristima.

Uostalom, ta stranka je deo evropskog parlamentarnog bloka „Patrioti za Evropu“, koji je upravo Babiš osnovao zajedno sa liderima Mađarske i Austrije.

Babiš se sa Motoristima slaže po pitanju protivljenja evropskim ciljevima o smanjenju emisije štetnih gasova, a obe stranke se protive evropskoj zabrani prodaje novih automobila na fosilna goriva nakon 2035. godine.

Odnosi sa SPD-om su komplikovaniji. Glavno izborno obećanje te stranke bio je referendum o članstvu u EU ili NATO-u, što je Babiš u ranijim izjavama kategorički odbacivao.

Iako je i sam Babiš na kraju kampanje davao izjave protiv ukrajinskih izbeglica u Češkoj, kojih ima oko 380.000, kao premijer teško da bi podržao njihovu masovnu deportaciju koju traži SPD, ističu češki analitičari.

Kako je jedan rekao, Babiš je populista i pragmatik, ali nije „ludak“. Međutim, za vladanje mu treba podrška ekstremnih stranaka.

Za sada se očekuje da će se češki stavovi o Ukrajini značajno promeniti, a Babiš je već najavio da namerava da ukine tzv. „inicijativu za municiju“, program vojne pomoći značajan za ukrajinsku situaciju na ratištu.

Reč je o programu preko kojeg češki trgovci oružjem kupuju na svetskom tržištu za račun Ukrajine, koristeći uglavnom novac iz evropskih i NATO izvora.

Babiš smatra da taj program treba da vode EU i NATO, a ne Češka.

Međutim, odbacio je najave da će potpuno promeniti češku politiku kada je reč o posvećenosti Zapadu i zapadnim partnerstvima, piše BBC.

„Vaš problem je što prepisujete laži iz čeških novina“, oštro je Babiš kritikovao medijsku scenu koja ga često ne štedi.

„Sa Trampom sam već razgovarao pet puta. Bio sam u Pentagonu. Bio sam u FBI-ju. Razgovarao sam sa šefom CIA-e. Mi smo pouzdan partner. A ja sam već bio premijer i imali smo vladu. I odlične rezultate“, odgovorio je na pitanje novinara iz Njujork Tajmsa.

Ipak, sumnje se nastavljaju, posebno jer se zna da je Babiš blizak sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. „Pobedila je istina, čestitam na velikom uspehu“, poručio je Orban u čestitki Babišu nakon što su u subotu stigli prvi rezultati izbora.

„Ovo je istorijski uspeh“, izjavio je u subotu Babiš oduševljen rezultatima, koji su broj poslanika njegove stranke ANO u češkom parlamentu povećali sa 72 mesta iz saziva 2021. godine na 80 poslanika u novom sazivu.

Petr Fiala, dosadašnji premijer i lider umerene desno-centrističke vlade, dobio je sa svojim stranačkim kolegama podršku od 23 odsto birača.

Zbog izborne matematike, koja uprkos snažnoj pobedi ne ide u prilog Babišu, analitičari ne isključuju duge pregovore i napominju da bi proces formiranja češke vlade mogao biti mukotrpan.

Podsećamo da je ultralevičarska koalicija na čelu sa strankom „Stačilo!“ (Dosta) ispala iz parlamenta jer nije prešla izborni prag od pet odsto.

Reč je takođe o evroskeptičnoj partiji, poput SPD-a, koja je otvoreno zagovarala bliže odnose sa Rusijom i izlazak Češke iz NATO-a. Nisu uspeli da uvere biračko telo i više ih nema u parlamentu.

Ni radikalni SPD, iako desno orijentisan, nije imao veliki odjek kod građana – osvojili su samo osam odsto glasova, umesto prognoziranih 13.

Iako izbor Babiša, umesto snažno proevropski orijentisanog Fijale, nije dobra vest za Brisel i snagu Evropske unije, loš rezultat najekstremnijih stranaka politički analitičari u Češkoj pozdravljaju kao veoma dobru stvar.

U razgovoru za Politico, Petr Kaniok, politolog sa Masarykovog univerziteta u Brnu, rekao je da ne očekuje da će Babiševa vlada biti toliko radikalna kao što bi bila da su izborni rezultati bili drugačiji.

„Stačilo! i SPD, kao najekstremnije češke stranke, dobile su manje glasova nego što se očekivalo, i to je sa stanovišta EU i češke spoljne politike dobra vest“, kaže Kaniok.

Međutim, mnogo toga je još neizvesno, naročito zato što Babiš treba podršku da bi vladao. Osim toga, Babiš nije završio sa sudskom pričom u slučaju u kojem je optužen da je njegov veliki poljoprivredni koncern manipulisao da bi dobio podsticaje iz Evropske unije.

Agrofert, kompanija koja je Babiša dovela do statusa najbogatijeg Čeha, i dalje predstavlja potencijalni sukob interesa za budućeg premijera, piše Politico.

Članovi vlade smeju imati sopstvene biznise, ali moraju kao prioritet imati javni interes, a ne lični poslovni interes.

Babiš je u debati pred izbore rekao da će rešiti taj problem, ali bez konkretnih detalja o tome kako planira da to izvede.

Češki list Denik N bavi se i političarima koji su ušli u parlament i za koje se očekuje da će podržati Babiša.

Među njima su, navode, ljudi poput Jindřicha Rajchla, proroka apokalipse, euroskeptičnog antivaksera koji je, između ostalog, tvrdio da je Putin skoro u Kijevu, da Češka nema drugu opciju osim da obnovi dobre odnose sa Rusijom jer bi industrija inače bankrotirala, a zemlja se zamrznula.

Babiš će morati ozbiljno manevrisati kako bi formirao vladu, ali Fiala, koji je priznao poraz i čestitao protivniku, nema mnogo manevarskog prostora.

Oko 23 odsto glasova njegove stranke donosi mu 52 mesta u parlamentu od ukupno 200 poslanika. STAN, Stranka gradonačelnika i nezavisnih, osvojila je 11 odsto glasova, što im donosi 22 poslanička mesta.

Pira tska stranka osvojila je oko osam procenata i dobila 18 poslaničkih mesta. Za apsolutnu većinu potrebno je 101 poslanik.