„Prvi put od pada komunizma 1989. moguć je ovaj scenario“: Danas i sutra ključni izbori u Češkoj

Prema anketama, očekuje se pobeda desničarske populističke stranke ANO, koju predvodi milijarder i poljoprivredni tajkun Andrej Babiš.

Trenutna koaliciona vlada premijera Petra Fijale ima najnižu podršku javnosti od svih čeških administracija od 2013. pre svega zbog nepopularnih mera štednje koje je uvela, piše Politico.

Babiš, koji je bio premijer od 2017. do 2021. godine, obećava smanjenje pomoći Ukrajini i često se sukobljava sa Evropskom unijom oko migrantske politike i Zelenog dogovora, pa bi ovi izbori mogli uneti ozbiljne promene na političkoj sceni.

Češki građani glasaju na parlamentarnim izborima za 200 poslanika u Donjem domu parlamenta – poznatom kao Poslanička snemovna.

Birališta će biti otvorena od 14 do 22 časa danas i od 8 do 14 časova sutra. Prvi put, Česi koji žive u inostranstvu moći će da glasaju poštom.

Prvi rezultati izbora počeće da pristižu čim se zatvore birališta. Preliminarni rezultati se očekuju kasno u subotu popodne, a konačni rezultati uveče.

Nijedna partija, prema anketama, neće osvojiti apsolutnu većinu, pa će najverovatnije biti potrebno formirati koalicionu vladu ili tražiti podršku za manjinsku vladu.

Koliko stranaka učestvuje?

Ukupno 26 stranaka nalazi se na glasačkom listiću.

Međutim, prema poslednjim anketama objavljenim 28. septembra, realne šanse za ulazak u parlament ima oko osam stranaka. Da bi prešla izborni prag, svaka stranka mora osvojiti najmanje pet odsto glasova.

Među kandidatima su: razni populisti,šarolika koalicija demokratskih partija koje ih uglavnom ujedinjuje zajednička odbojnost prema populistima, komunisti i krajnje desničarski širioci straha. Tu su i liberali — Pirati, kao i nova grupa „Vozači za sebe“ koja se fokusira na automobile i kritikuje biciklističke staze.

Ko ima šanse za pobedu?

Populistička desničarska stranka ANO, na čelu sa Babišem, vodi sa oko 29 odsto glasova prema anketama i široko se očekuje da će on postati sledeći premijer.

Glavna alternativa je sadašnja centar-desničarska koalicija Spolu (Zajedno), koja se sastoji od Fijalinih Građanskih demokrata (ODS), Hrišćanskih demokrata (KDU-ČSL) i liberalno-konzerativne TOP 09, a oni trenutno stoje na oko 20 odsto podrške.

Četvrta članica koalicije, centar-desničarska stranka STAN (Načelnici i nezavisni), sada izlazi samostalno i ima podršku od oko 11 odsto.

Liberalna Piratska partija, koja je prošlog septembra napustila vladajuću koaliciju, mogla bi da osvoji i do 10 odsto glasova, privukavši pažnju izbornim pesmama i saradnjom sa Jutjuberima.

Krajnje desničarska, antiimigrantska i euroskeptična stranka Sloboda i direktna demokratija (SPD), koju predvodi Tomio Okamura, rođen u Tokiju, trenutno je treća po popularnosti sa oko 13 odsto. Ova stranka čini neformalnu grupu sa još tri partije.

Uspeh manjih stranaka, kao što su krajnje levi Stačilo! (Dosta!) ili desničarske grupe poput „Vozača za sebe“ i „Zakletve“, kao i njihova mogućnost da pređu izborni prag od 5 odsto, mogao bi uticati na to da li će Babiš uspeti da formira vladu.

Zašto je ovo važno?

Češka, zemlja koja prima najviše ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika u EU, bila je snažan zagovornik Kijeva u borbi protiv Rusije.

Babiš je obećao da će smanjiti podršku Ukrajini i posebno je kritikovao inicijativu Praga za snabdevanje municijom – koja dostavlja milione metaka Kijevu – obećavši da će je ukinuti, sugerišući da NATO treba da preuzme vođenje te šeme.

Njegovi protivnici kažu da bi pobeda Babiša mogla da pomeri ravnotežu u Centralnoj Evropi dalje od Brisela i glavnih evropskih stavova o Ukrajini.

Susedna Slovačka naginje ka Moskvi, dok Austrija ima nejasne veze sa Rusijom, a Mađarska je tokom ratnih godina bila najviše naklonjena Kremlju u EU.

U intervjuu za Politico, aktuelni ministar spoljnih poslova Jan Lipavski nazvao je bilo kakav pokušaj ukidanja inicijative za municiju „glupim i kratkovidim“ i „ogromnim poklonom Putinu“.

Prema rečima Petra Kanjoka, političkog naučnika sa Masarik univerziteta u Brnu, ANO nije „otvoreno na strani Rusije ali je mnogo naklonjenija Rusiji, a manje Ukrajini“.

„Mislim da će se Češka značajno povući iz svoje sadašnje aktivnosti kako u političkom i simboličkom smislu, tako i u pogledu stvarnih političkih odluka“, rekao je Kanjok.

Babiš je negirao tvrdnje da je njegova partija proruska.

„Da ćemo povući Češku negde na istok je brutalna laž koju političari u vladi koriste samo da bi plašili ljude“, rekao je za Politico u izjavi.

Šta je na kocki na domaćem planu?

Prvi put od pada komunizma 1989. ekstremističke partije koje zalažu za izlazak Češke iz EU i NATO-a mogle bi direktno naći u vlasti ili pružati podršku stranci ANO.

Babiš je više puta izjavio da bi voleo da vlada samostalno – ali, osim ako ANO ne osvoji više od 40 odsto mesta u parlamentu, taj scenario je malo verovatan.

„Najbolje za našu zemlju u ovoj situaciji bila bi vlada s jasnom većinom jedne stranke. To bi omogućilo brzo sprovođenje našeg programa bez bilo kakvih koalicionih kompromisa“, rekao je Babiš.

I sadašnja vladajuća koalicija Spolu i ANO odbacuju mogućnost saradnje, pa ostaju samo manje stranke sa margine kao potencijalni partneri.

Babiš je prošle godine odbacio mogućnost koalicije sa krajnje desničarskom strankom SPD, ali kako se izbori približavaju, njegova pozicija ostaje nejasna.

ANO i SPD već dele vlast na regionalnom nivou u četiri dela zemlje. U utorak je Babiš izjavio da neće vladati sa komunistima, iako se njegova prva vlada oslanjala na njihovu podršku.

Babiš je već nekoliko godina upleten u pravne probleme zbog svog poljoprivrednog carstva Agrofert, a trenutno čeka presudu Prvostepenog suda u Pragu po optužbi da je prevario EU za dva miliona evra kako bi Agrofert dobio subvencije namenjene srednjim preduzećima.

Predmet zavisi od toga da li je farma „Gnezdo rode“ izdvojena iz Agroferta kako bi izgledala kao manji, nezavisni biznis. Osim ako se ne pojave novi dokazi, sud je obavezan da se vodi odlukom Višeg suda u Pragu koji je u junu poništio raniju presudu kojom je Babiš bio oslobođen optužbi.

Babiš odbacuje sve optužbe i u debati u sredu je ovaj slučaj nazvao „apsurdnim“ i „političkim procesom“.

Srećom za favorita izbora, skandali poput ovog – kao i drugi, uključujući optužbe da je oteo sopstvenog sina ili da je jedan od Babiševih poslanika pokušao da unajmi ubicu pasa – imaju mali uticaj na njegov rejting, jer ga njegovi glasači uglavnom ignorišu.

Mogu li se očekivati postizborne drame?

Definitivno je moguće, piše Politico. Predsednik Češke Petr Pavel ima ustavnu moć da ne imenuje Babiša za premijera, čak i ako on pobedi na izborima ovog vikenda, zbog potencijalnog sukoba interesa vezanog za Agrofert.

Češki zakon o sukobu interesa zabranjuje zvaničnicima da poseduju ili kontrolišu biznis koji bi predstavljao sukob interesa sa njihovom funkcijom u vlasti. To ne znači da ministri ne smeju posedovati biznis, već da su obavezni da prioritet daju javnom interesu ispred ličnih interesa.

Babiš je ponovo preuzeo vlasništvo nad Agrofertom u decembru 2024, nakon što je 2017. koncern predao u dva fonda poverenja. Međutim, vlasti smatraju da to nije bilo tako jednostavno.

godine, revizija Evropske komisije utvrdila je da je Babiš nastavio da vrši i „direktni“ i „indirektni“ uticaj na te fondove. U poslednjim mesecima, Agrofert je pretrpeo niz poraza na češkim sudovima, potvrđujući da je Babiš nastavio da kontroliše posao dok je bio premijer. Ministarstvo poljoprivrede ranije je saopštilo da želi da Agrofert vrati više od 200 miliona evra državnih subvencija, što je Babiš odbio.

U enigmatičnoj poruci naciji pred izbore, Pavel je rekao da će poštovati ustav i rezultate izbora.

To verovatno znači da će imenovati Babiša ako pobedi – ali ne isključuje mogućnost suprotnog, jer ni to ne bi nužno bilo protivno ustavu, kažu neki pravnici.

„Radiću na tome da se formira stabilna i kompetentna vlada. Takođe ću pozvati budućeg premijera da ne dozvoli bilo kakvu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ali predsednik nije, i ne može biti, poslednja instanca koja poništava rezultate izbora za jednu stranu ili spašava drugu“, rekao je Pavel u ponedeljak.