Ulozi za Rusiju u ovoj državi su veliki: Hoće li se Orbanu i Ficu za stolom EU uskoro priključiti još jedan desničar?

Pobeda desničarskog populiste Andreja Babiša, koji vodi u anketama, značila bi da se on pridruži Viktoru Orbanu i Robertu Ficu za stolom Evropske unije.

Dvojica lidera iz Mađarske i Slovačke u bliskim su odnosima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i redovno sabotiraju jedinstvo EU kada je reč o pomoći Ukrajini.

Aktuelni premijer Češke Petr Fiala predstojeće izbore 3. i 4. oktobra predstavlja kao borbu za geopolitičku budućnost zemlje.

„Reč je o tome kojim putem će Češka ići. Da li ćemo ostati snažna demokratija, sa punom slobodom, prosperitetom, zemlja koja je čvrsto deo Zapada ili ćemo da odlutamo negde ka Istoku“, rekao je premijer Fiala na mitingu u Plzenu, na zapadu Češke, kojem je prisustvovala i ekipa Politico.

Analitičari upozoravaju da je Češka preplavljena proruskom propagandom i dezinformacijama.

Prema rečima Vojtecha Bohača, istraživačkog novinara iz češkog medija Voxpot, broj lažnih vesti u zemlji konstantno raste od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, i danas dostiže rekordnih 5.000 članaka mesečno.

Nedavna Voxpot istraga pokazala je da 16 najvećih dezinformacionih sajtova proizvodi više sadržaja nego svi tradicionalni češki mediji zajedno.

Ti tekstovi obuhvataju kritike EU i NATO-a, kao i neverovatne teorije zavere, uključujući tvrdnje da Brisel promoviše kanibalizam kao rešenje za klimatske promene.

Analitičari naglašavaju da cilj ove proruske kampanje nije podrška konkretnom kandidatu, već podrivanje stabilnosti Češke kao države.

U poslednje vreme, političke poruke sve više dovode u pitanje legitimitet izbora i samu vrednost demokratije, rekla je Kristina Šefčikova, direktorka programa za dezinformacije u Institutu za bezbednosne studije u Pragu.

„U informacionom prostoru, jasno vidimo da se koristi priručnik Kremlja“, dodala je ona.

Rusija nije jedina strana sila koja se meša u unutrašnje poslove Češke. Kina, takođe, ima značajnu ulogu ali ruski uticaj je daleko najvidljiviji.

„Rusija je definitivno tema broj jedan ovde trenutno“, dodala je Kristina Šefčikova.

Moskovski kandidat?

Pod vođstvom premijera Petr Fiale, Češka je pokrenula inicijativu za ubrzanu isporuku municije Ukrajini, i prihvatila veliki broj ukrajinskih izbeglica, koji sada čine oko pet odsto ukupne populacije zemlje – najviši procenat po glavi stanovnika u celoj EU.

Pobeda Andreja Babiša, bivšeg komuniste koji je postao milijarder i suosnivač ekstremno desničarske grupe „Patriote za Evropu“ u Evropskom parlamentu, mogla bi to da promeni.

Njegov partijski program obećava ukidanje plana o isporuci municije, a u intervjuima je Babiš pozvao na „kompromis“ kako bi se završio rat u Ukrajini i izbegao širi sukob s Rusijom.

Njegova stranka ANO takođe traži ukidanje zakonskog amandmana koji pomaže u gonjenju onih koji odaju poverljive informacije stranim silama, uključujući Rusiju.

„Babiš je protiv ove inicijative o municiji, protiv ulaganja u odbranu, govori o miru bez ikakvih uslov“, rekao je Fiala za Fajnenšel Tajms.

„On pomaže Vladimiru Putinu, to je potpuno jasno“.

S druge strane, Babiš optužuje Fialu da pokušava da eskalira sukob u Ukrajini, tvrdeći da premijer „sanja o ratu s Rusijom“.

„Predsednik Tramp je s pravom upozorio predsednika Zelenskog, a time i Evropu, da se igra s Trećim svetskim ratom“, izjavio je Babiš u martu.

Ova retorika odražava stav vladajuće stranke u Gruziji, „Gruzijski san“, koja širi strah od rata s Rusijom kako bi opravdala zaokret protiv EU.

Međutim, Tomaš Cirhan, politički analitičar sa Masarikovog univerziteta u Brnu, kaže da Babiš pokušava da pridobije glasove apelujući na deo češkog društva koje je zabrinuto da će povećana potrošnja na odbranu ići na štetu lokalnih javnih usluga.

„On je pragmatični populista koji govori ono što treba da bi dobio podršku“, kaže Cirhan, dodajući da Babiš kao premijer od 2017. do 2021. nije bio ideološki proruski nastrojen.

Mnogo toga će, kaže Cirhan, zavisiti od toga da li će Babiš, ukoliko pobbedi, formirati koaliciju s ekstremno levim ili desnim strankama, koje su otvorenije protiv EU i naklonjene Rusiji.

Sabotaža iz osvete

Iako Kremlj dosledno negira bilo kakvo strano mešanje u Češku, talas lažnih vesti uklapa se u širu strategiju koju stručnjaci opisuju kao agresivnu kampanju hibridnog ratovanja.

U svom godišnjem izveštaju objavljenom u julu, češka obaveštajna služba navela je da je Rusija koristila aplikaciju Telegram kako bi regrutovala nove agente za špijuniranje i napade na lokacije povezane s vojnom i humanitarnom pomoći Ukrajini.

Mnogi od tih agenata nisu ni znali da rade za Rusiju, jer su bili regrutovani preko posrednika, navodi se u izveštaju.

Portparol češke Vojne obaveštajne službe, Jan Pejšek, rekao je za Politico da je snažna podrška Češke Ukrajini dovela do povećane aktivnosti ruskih obaveštajnih službi na češkoj teritoriji, uključujući i sajber napade.

Konačni cilj, kaže Kristina Šefčikova iz Instituta za bezbednosne studije u Pragu, jeste da se „poseje konfuzija, strah i nesigurnost o tome šta je istina, a šta nije“.

Borba nije jednostavna

Poput mnogih drugih evropskih zemalja, Češka je zabranila emitovanje ruskih državnih medija poput Sputnjika i RT-a. U martu prošle godine Češka je predvodila uspešnu evropsku inicijativu za sankcionisanje portala Voice of Europe, za koji se veruje da je predvodio prorusku operaciju uticaja.

Međutim, prema rečima Vojteča Bohača iz medijske organizacije Voxpot, čak jedna četvrtina lažnih vesti u Češkoj ili direktno prevodi ili parafrazira sadržaje iz ruskih državnih medija.

„Postoji sistematsko kršenje sankcija,“ kaže Bohač, optužujući političku nevoljnost da se pravila sprovedu.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Češke za Politico je izjavio da je sprovođenje sankcija u nadležnosti Finansijsko-analitičke jedinice (FAU) i, po potrebi, policije.

FAU je preusmerio Politico na Ministarstvo finansija, koje je, pozivajući se na „zakonsku obavezu poverljivosti“, odbilo da pruži dodatne informacije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Zbog toga što Češka ima relativno kratku istoriju liberalne demokratije, vlada je oprezna da ne izgleda kao da sprovodi cenzuru, objašnjava Cirhan.

„Bilo kakvi pokušaji zatvaranja medija ili veb-sajtova pod izgovorom da se radi o širenju dezinformacija su zaista vrlo osetljiva tema“, primetio je.

Prepoznati strani uticaj

Dalje komplikovanje borbe protiv stranog mešanja jeste činjenica da dokazivanje ruskog učešća nije uvek jednostavno čak ni za iskusne stručnjake za propagandu.

Postoje dokumentovani slučajevi finansijskih i drugih veza između čeških medijskih ličnosti ili političara i entiteta povezanih s Rusijom.

Međutim, „u drugim slučajevima postoji ideološko ili narativno poklapanje, ali ne i direktni dokazi“, rekla je Šefčikova.

„Utvrditi tačan udeo malignih aktivnosti koje direktno dolaze iz Kremlja u odnosu na domaći sadržaj koji se slučajno poklapa s ruskim interesima je gotovo nemoguće“, dodala je.

Ipak, najbolja odbrana od lažnih vesti jeste poverenje u tradicionalne medije i demokratske institucije, tvrdi Šefčikova.

Ako se to postigne, zemlja ima dobre šanse da se uspešno odupre dezinformacijama. U 2024. godini, Indeks otpornosti na dezinformacije – regionalno rangiranje 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope – ocenio je Češku kao „jaku“.

Ali, u izveštaju se, takođe, upozorava na „rastući osećaj nesigurnosti unutar češkog društva i sve veće nepoverenje prema državi, političkim liderima, medijima, pa čak i među samim građanima Češke“.

To su verovatno reči koje u Kremlju rado slušaju.