Kao i većina zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE), Češka je mala po površini i stanovništvu pa bi za nju najmnogoljudnija država na svetu, treća po prostranstvu i druga najmoćnija ekonomija, Narodna Republika Kina mogla da ima tek prolazno interesovanje. Pa opet, predsednik NR Kine Si Đinping je na putu za Vašington, na nuklearni samit i razgovore sa kolegom Barakom Obamom, zastao nedavno samo u Pragu.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Duži niz godina, Kina je Češkoj najveći trgovinski partner izvan Evropske unije, a Češka je među zemljama CEE Kini drugi najveći trgovinski partner. Bilateralna trgovina je u 2015. vredela preko 11 milijardi dolara. Statistike kineskog Ministarstva trgovine pokazuju da su kineska ulaganja u Češku na kraju 2015. povećana na 1,6 milijardi dolara, u odnosu na 200 miliona dolara iz 2013. U međuvremenu su ukupna ulaganja iz Češke u Kini dostigla 1,8 milijardi dolara. Odnosi između dve države nikada nisu bili bolji, komentari su u kineskoj štampi.
Nije uvek bilo tako. Jeste da je ondašnja Čehoslovačka bila među prvim državama koje su priznale pobedu socijalističke revolucije u Kini oktobra 1949. i potom sa drugim zemljama sovjetskog bloka pomagala privredni razvoj istočnoazijskog druga po ideologiji. No, posle pada Berlinskog zida 1989. i prišane revolucije u Čehoslovačkoj, ta zemlja sa predsednikom Vaclavom Havelom postala je jedan od predvodnika antikomunizma i zalaganja za ljudska prava. Havel bio opredeljen za priznanje nezavisnosti otcepljene kineske pokrajine Tajvana i Tibeta, autonomnog regiona Kine.
Odnosi su postepeno poboljšani pošto je češka vlada 1996, još u vreme Havela, usvojila politiku jedne Kine. Spremajući se za prvu posetu jednog češkog predsednika Pekingu 2004, konzervativac Vaclav Klaus je kazao: „Ukoliko Nemačka, Francuska, Austrija i ostale zemlje Evropske Unije mogu da normalizuju odnose sa Kinom, zašto ne bi mogli i mi?“
Klausov zamenik Zeman, socijaldemokrata, i na kratko član Komunističke partije Čehoslovačke u vreme Praškog proleća, uoči posete predsednika Sija založio se za novu eru u odnosima dve države. Po Zemanu, prethodna češka vlada je bila „podložna pritisku Sjedinjenih Američkih Država i EU.“ „Sada smo ponovo nezavisna država i formiramo spoljnu politiku na osnovu naših interesa … I ne mešamo se u unutrašnje stvari bilo koje druge države,“ kazao je Zeman.
Kina je geografski suviše daleko od Češke da bi se ova na nju strateški oslonila. Takođe, Češka je članica EU i NATO, pa Prag i Peking ne vezuju garancije o savezništvu.
No, međunarodni odnosi se menjaju sa vremenima, u ovom slučaju naročito od početka globalne finansijske krize 2008. Neke od zemalja u Evropi su usmerile pažnju sa ideologije na ekonomske koristi od veza sa Kinom. Zemlje CIE se, pak, uklapaju u kineske investicione planove u Evropi, kao delu njene inicijative „Jedan pojas, jedan put,“ (1B1R) ili Novi put svile.
U Pekingu ocenjuju da Sijeva poseta signalizira veliki diplomatski pomak prema Evropi, a takođe pokazuje važnost Češke kao ključnog kineskog partnera za saradnju u regionu. Češka ima jedinstveni geopolitički status, a graničeći se sa Poljskom i Nemačkom, predstavlja most između Istočne i Zapadne Evrope, geografski i politički.
S razvijenom industrijom i nominalnim (koji nije umanjen za inflaciju) ukupnim domaćim proizvodom (BDP) od preko 18.000 dolara po stanovniku, Češka ima jednu od najnaprednijih i najprosperitetnijih privreda među zemljama CEE. Smeštena je na raskrsnici rute 1B1R, posvećena je preobražaju u transportni i logistički centar za spajanje raznih krajeva Evrope. Zvaničnici se nadaju i da će Češku učiniti regionalnim centrom za finansijsku saradnju.
Češka je upravo predsedavajuća Višegradske grupe, a takođe pripada šengenskom prostoru. Uzimajući u obzir njene geografske prednosti i uticaj na ostale zemlje CEE, mogla bi da odigra ključnu i pozitivnu ulogu u širem okviru saradnje između Kine i EU. „Kina želi da učini Češku primerom kako se razvijaju veze sa ostalim evropskim državama“, kazao je Vang Jivei, profesor na Institutu za međunarodne odnose Kineskog univerziteta Renmin u Pekingu.
No, ne vide svi češki građani i političari potrebu za jačanjem veza sa Kinom. Naročito je Zeman suočen sa kritikom iz opozicionih partija i nevladinih organizacija kojima je više na srcu EU ili su sumnjičavi prema kineskim namerama u pogledu bilateralne ekonomske saradnje. Bez obzira koliko prijateljska bila vlada u Pragu, takve prepreke mora da savlada.
Ambasador Nedved
Tokom posete predsednika Šija Pragu, čuveni češki fudbaler Pavel Nedved (43) je potpisao trogodišnji ugovor da bude ambasador vodeće kineske fudbalske superlige (CSL). Nedved će zameniti nekadašnjeg bivšeg kapitena reprezentacije Engleske Dejvida Bekama. Nedvedov aranžman je jedan od sporazuma o budućoj saradnji u oblasti sporta između dve države, po kome će, između ostalog, češki i kineski fudbaleri i hokejaši trenirati zajedno i igrati egzibicione mečeve. Kini je veoma stalo da njeni hokejaši budu što bolje pripremljeni za zimsku Olimpijadu 2022. u Pekingu.
Evropski veliki kanal
Predsednik Zeman je izjavio da jedan od sporazuma sa Kinom podrazumeva analitičku saradnju o pripremama za izgradnju Evropskog velikog kanala Dunav-Odra-Elba. Zeman se veoma trudi za vodeni koridor koji bi u obliku latiničnog slova Y išao od Poljske i Češke ka Slovačkoj i Austriji. Povezivao bi tri glavna vodna basena reka u Centralnoj Evropi i, eventualno, Severno more kod Hamburga u Nemačkoj sa Baltičkim kod Šćećina u Poljskoj, te rumunskom crnomorskom lukom Konstanca. Uoči Sijevog dolaska je Vojteh Filip, potpredsednik u Češkom parlamentu izjavio da će dve zemlje u prvoj fazi izgradnje kanala uložiti milijardu evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
