Četiri države EU pisale Ursuli fon der Lajen, traže produženje ugovora o tranzitu ruskog gasa

U pismu upućenom predsednici Evropske komisije u utorak, kompanije za snabdevanje gasom, mrežni operateri i industrijski potrošači iz Mađarske, Slovačke, Austrije i Italije navode da bi ako se stavi tačka na sporazum to moglo „komplikovati snabdevanje gasom“ i „rezultirati višim cenama gasa za evropske potrošače“.

Slovačka i Mađarska – na čelu sa Robertom Ficom i Viktorom Orbanom koje su naklonjeni Rusiji – već mesecima pokušavaju da obnove sporazum, potpisan između Kijeva i Moskve 2019. godine, koji omogućava prolaz gasa preko Ukrajine u Evropu.

Dve zemlje tvrde da bi okončanje sporazuma ugrozilo njihovu sigurnost snabdevanja i da bi mogao da poveća cene energije.

SPP, slovački državni snabdevač energijom, koji je potpisnik pisma, upozorio je u saopštenju od utorka da će prekid koštati zemlju „više od 220 miliona evra“ da nadoknadi izgubljene zalihe.

Pismo su takođe potpisali lobi Federacije austrijske industrije i Gas Intensive Societa Consortile, telo koje predstavlja gasne firme u Italiji.

U ponedeljak je slovačka ministarka ekonomije Denisa Sakova rekla da zemlja namerava da postigne sporazum do kraja godine, ali da to „zavisi od partnera“.

Fico je u ponedeljak uveče razgovarao telefonom sa svojim kolegom Denisom Šmihalom o sporazumu, nakon što je tokom vikenda rekao da su zvaničnici u „veoma intenzivnim“ razgovorima o sporazumu.

Nakon poziva, Šmihal je rekao da će razgovarati o opcijama za produženje pakta sve dok one ne uključuju tokove koji se nastavljaju iz Rusije i ako Komisija „zvanično pozabavi pitanjem uredi“ sa Kijevom.

Mađarski ministar energetike Čaba Lantoš rekao je u ponedeljak novinarima pre redovnog sastanka ministara bloka u Briselu da bi „naravno“ bilo od pomoći da se Komisija uključi i podrži ove napore.

Ipak, izvršna vlast EU je u više navrata rekla da se blok neće suočiti sa ozbiljnim posledicama ako dotok gasa prestane i isključio je mogućnost pomoći u pregovorima o produženju.

Ekonomski gubitak

Uprkos ovim pozivima, stručnjaci su skeptični da bi prekid sporazuma imao dramatične implikacije za Budimpeštu i Bratislavu.

Prema rečima Sergija Makogona, ukrajinskog stručnjaka za energetiku i bivšeg generalnog direktora državnog operatera gasne mreže, Slovačka se verovatno neće suočiti sa skokovima cenama i smanjenjem snabdevanja ako sporazum istekne, ali će gubiti oko 1,5 milijardi dolara godišnje od preprodaje i tranzit ruskog gasa.

„Glavni razlog zbog kojeg Slovačka traži ovaj nastavak je čisto ekonomski“, rekao je on.

Rani nacrt pisma, u koji je Politico imao uvid takođe pominje češke, nemačke i ukrajinske energetske kompanije, koje se nisu pojavile u konačnoj verziji.

U toj verziji, moldavski državni snabdevač gasom Moldovagaz takođe je privremeno potpisao deklaraciju, ali njegov potpis takođe nedostaje u dopisu objavljenom u utorak.

Makogon tvrdi da je to verovatno zato što su se slovačke firme nadale da će dobiti širu podršku za deklaraciju, ali nisu uspele da prikupe dovoljnu podršku zbog kontroverzne prirode pakta.

Za razliku od centralne Evrope, međutim, na Moldaviju će verovatno uticati raskidanje sporazuma.

To je zato što proruska otcepljena teritorija Pridnjestrovlja na istoku zemlje dobija visoko subvencionisan gas iz Moskve preko Ukrajine, objasnio je Makogon.

Bez alternativnog izvoza gasa koji je predviđen za januar, on bi ostao bez snabdevanja, što bi primoralo vladu Moldavije da kupuje skuplji uvoz na tržištu EU, rekao je on, i da zameni 70 odsto isporuka električne energije u zemlji.