Da li će Šolc uspeti da umiri „kritičnu” ratnu pretnju Rusije?

Nemački lider posećuje dve prestonice obrnutim redosledom od onog koji je prošle nedelje napravio francuski predsednik Emanuel Makron u svom pokušaju da utiša ratne bubnjeve koji odjekuju istočnom Evropom.

Uprkos upozorenjima o mogućem novom ruskom napadu na Ukrajinu, više stranih zvanica planira da ove nedelje dođe u Kijev. Sutra, 15. februara, dolazi u posetu italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo, dan kasnije (16.februar) Tomaš Grodski, Predsjednik Senata (gornji dom parlamenta Poljske, Liz Trus, šefica britanske diplomatije  od 17. do 18. februara.

Ruski predsednik Vladimir Putin opkolio je Ukrajinu sa skoro svih strana sa više od 140.000 vojnika koristeći kao izgovor NATO-a ekspanziju na države koje su nekada bile deo SSSR.

Zapad je, ocenjuje se u međunarodnim krugovima, ostao ujedinjen i prkosan pred Putinovim zahtevima za obavezujućim bezbednosnim garancijama koje bi dovele do toga da NATO povuče svoje snage i isključi potencijalno članstvo Ukrajine u Alijansu.

Nemački kancelar Šolc, prenosi agencija AFP, je zvučao čvrsto u svojoj rešenosti da podrži Ukrajinu i „odmah“ udari Rusiju sankcijama ako krene u rat.

https://twitter.com/mwnewsdz/status/1493189120037994501?s=20&t=27Zg5aekC67eFOiuxpZBCA

„U slučaju vojne agresije na Ukrajinu koja ugrožava njen teritorijalni integritet i suverenitet, to će dovesti do oštrih sankcija koje smo pažljivo pripremili i koje mogu odmah da stupe na snagu“, rekao je Šolc uoči odlaska u Kijev.

„Ocenjujemo situaciju kao veoma kritičnu, veoma opasnu“, dodao je izvor iz nemačke vlade.

Nemačka i Francuska igraju centralnu ulogu u posredničkim naporima oko iscrpljujućeg sukoba na ukrajinskom separatističkom istoku koji podržava Rusija i koji je odneo više od 14.000 života.

Ali bliski poslovni odnosi Nemačke sa Moskvom i veliko oslanjanje na uvoz ruskog prirodnog gasa bili su izvor trajne zabrinutosti za prozapadne lidere Kijeva, kao i za Bajdenov tim.

Šolc je upozorio Rusiju da „ne bi trebalo da potcenjuje evropsko jedinstvo i odlučnost“, ali se i ogradio od nedvosmislene podrške Bajdenovog obećanja da će „staviti tačku“ na Severni tok 2 kao novu gasnu vezu Rusije sa Nemačkom.

Kijev je takođe uznemiren zbog Berlina jer se nije pridružio nekim od svojih NATO saveznika u početku isporuke oružja Ukrajini.

Šolcova poseta Moskvi u utorak očekuje se biće  u senci svađe oko gašenja kanala na nemačkom jeziku ruske RT mreže i moskovskog biroa nemačkog Dojče velea.

Britanski premijer Boris Džonson takođe će „putovati u Evropu“ da bi se pozabavio krizom krajem nedelje u okviru evropskog guranja za mir, saopštila je njegova kancelarija u nedelju.

Vašington je u nedelju ponovo potvrdio svoje upozorenje da je Rusija sada spremna da udari u „svakom trenutku” napadom koji bi verovatno počeo „značajnim salvom projektila i bombaškim napadima”.

Američki predsednik Džo Bajden obavestio je, ukazuje se, u nedelju ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog o čemu je razgovarao sa Putinom prethodnog dana.

Američki zvaničnici rekli su da su se Bajden i Zelenski „složili oko važnosti nastavka vođenja diplomatije.

Ukrajinsko predsedništvo je saopštilo da je Zelenski takođe pozvao Bajdena da poseti Kijev „narednih dana“ u znak moralne podrške.

Diplomatski pritisak dolazi u trenutku kada zapadne zemlje povlače osoblje iz svojih ambasada u Kijevu, a mnoge od njih pozivaju svoje građane da odmah napuste tu državu.

Ali odlasci mogu biti komplikovani zbog pretnje zatvaranja neba iznad Ukrajine zbog rastućih rizika za avio-kompanije.

Holandski avioprevoznik KLM postao je prva velika avio-kompanija tokom vikenda koja je na neodređeno vreme obustavila letove za Kijev.

Ukrajinska avio-kompanija SkiUp saopštila je da je njen let iz Portugala za Kijev prinudno sleteo u Moldaviju u nedelju nakon što je irska kompanija za lizing aviona poništila dozvolu da pređe u Ukrajinu.

SkiUp je dodao da evropske lizing kompanije zahtevaju da ukrajinske avio-kompanije vrate svoje avione u vazdušni prostor EU u roku od 48 sati.

Analitičari iz avio industrije veruju da bi i druge međunarodne avio-kompanije uskoro takođe mogle zabraniti letove u Ukrajinu zbog rastućih troškova za osiguravajuće kompanije.

Turističku industriju i dalje proganja sećanje na let MH17 Malaisia Airlinesa, koji je oboren dok je leteo blizu zone sukoba na istoku Ukrajine u julu 2014. Svih 298 putnika i članova posade na letu Amsterdam-Kuala Lumpur je poginulo.

Diplomatsko povlačenje je dotaklo i osoblje posmatračke misije Organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) u Ukrajini.

Misija je saopštila da su „određene države učesnice“ zatražile od svog osoblja da napusti Ukrajinu „u narednim danima“. Ali naglašavaju da se njihova misija nastavlja u 10 gradova širom Ukrajine.