Da li smo odgovorni za svoje izbore?

Robert Sapolski, neuronaučnik sa Univerziteta Stenford i nedavni gost u podkastu „Lives Well Lived“, koji vodim zajedno sa poljskom filozofkinjom Kataržinom de Lazari-Radek, jedan je od ovih naučno zasnovanih determinista.

U svojoj knjizi “Determined: A Science of Life Without Free Will”, Sapolski tvrdi da je slobodna volja iluzija. Zamislite Džoa, koji odlučuje da treba da se hrani zdravo. Sastaje se s prijateljem u kafiću, a prijatelj naruči posebno primamljivo parče torte i podstiče Džoa da naruči i on jedan.

Ali Džo se opire. Možda misli da je primenio svoju slobodnu volju i da zaslužuje neku zaslugu.

Ne, rekao bi Sapolski: mogao je da izabere da ne naruči tortu zbog svojih gena, ili možda zbog načina na koji je vaspitan – u svakom slučaju, zbog faktora nad kojima nije imao kontrolu.

Pošto su naši postupci određeni, kaže Sapolski, mi nismo moralno odgovorni za njih i ne zaslužujemo pohvale ili optužbe za ono što radimo. On žali zbog činjenice da se širom sveta, u svakodnevnom životu, od sudnica do učionica, na ceremonijama dodele nagrada i u posmrtnim govorima, držimo „svirepom upornošću” svog uverenja u slobodnu volju.

Ono što nije u redu sa ovim argumentom nije tvrdnja da sve ima uzrok, niti verovanje da je sve u univerzumu, uključujući i naše ponašanje, određeno. Možemo priznati da ako neko zna sve što se može znati o našim genima i našoj okolini, može predvideti naše ponašanje.

Mana u argumentaciji Sapolskog, kao i argumentacije mnogih drugih pre njega, jeste u tome što on ne prepoznaje razliku između ponašanja koje je rezultat izbora koji napravimo i ponašanja koje to nije.

Uzmite u obzir Džordža i Meri. Džordž se ljuti na svog komšiju, koji ga često ignoriše kada se mimoilaze na ulici. Džordž zna da svakog jutra neprijateljski komšija odlazi na obližnju stanicu da uhvati voz za posao, a Džordž odlučuje da mu to stvara priliku da ga se reši.

Džordž prati svog komšiju do perona, čekajući priliku da ga gurne pred voza dok on stiže. Nekoliko dana komšija stoji predaleko od ivice, a Džordž ne može da izvrši svoj plan. Ali on ustrajava, sve dok jednog dana komšija ne stane dovoljno blizu ivice da ga Džordž snažno gurne. Komšija pada ispred voza i strada.

Meri ide istim vozom na posao. Jednog jutra ona juri da uhvati voz dok on dolazi na peron i ne primećuje da je neko ostavio torbu na peronu. Ona se spotakne o nju, pada na leđa komšije, koji stoji blizu ivice platforme. On pada pred voza i gine.

Razumno je reći da je Džordž slobodno odlučio da ubije svog komšiju i da je moralno odgovoran za smrt te osobe. Nije razumno to reći za Meri.

Da li bi bilo bolje ako ne bismo mislili da Džordž treba da se smatra odgovornim, da treba da bude okrivljen i kažnjen za smrt svog komšije? Ili ako bismo nekako mislili da su Džordž i Meri podjednako odgovorni za smrt svojih komšija?

Sigurno ne bi. Ljudi svuda prave takve razlike. Sam Sapolski čak primećuje da neke životinje to rade. On opisuje studiju koja pokazuje da majmuni i šimpanze različito reaguju na osobu koja nije u stanju da im da hranu, u poređenju sa nekim ko bi mogao da im da hranu, ali im je ne daje. Oni više vole da budu bliski prvima.

Sapolskijev odgovor na ovo glasi: „Dovraga, čak i šimpanze veruju u slobodnu volju. Ali studija ne pokazuje da šimpanze veruju u vrstu slobodne volje koja je nekompatibilna sa istinom determinizma.

Ako oni uopšte veruju u slobodnu volju, to je vrsta slobodne volje koja je kompatibilna sa našim postupcima koji su određeni, kao što je razlika u našim reakcijamana Džordža i Meri kompatibilna sa njihovim ponašanjem koje je određeno.

Kada je reč o zločinu, Sapolski odbacuje retributivne teorije kažnjavanja i veruje da treba da težimo da smanjimo društvene nepravde zbog kojih postoji veća verovatnoća da će se neki ljudi upustiti u antisocijalno ponašanje.

Delim te stavove. Kazna, prema mom mišljenju, treba da ima za cilj sprečavanje zločina, a ne kažnjavanje ljudi za njihovu zlobu.

Determinizam je možda tačan, ali to ne menja činjenicu da ljudi donose odluke i da treba da budu odgovorni za izbore koje naprave.

Autor je jedan od voditelja podkasta Lives Well Lived, profesor emeritus bioetike na Univerzitetu Prinston i gostujući profesor u Centru za biomedicinsku etiku na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org