Demilitarizovana zona u Ukrajini: šansa ili iluzija?

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je direktne pregovore bez preduslova s Ukrajinom koji počinju u četvrtak u Istanbulu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u nedelju uveče na platformi X potvrdio svoj dolazak: „U četvrtak ću čekati Putina u Istanbulu, lično“.

Prethodno je saopšteno da SAD predlaže stvaranje demilitarizirane zone u Ukrajini koju bi kontrolisale i Ukrajina i Rusija.

To je zona koja se nalazi 15 kilometara od trenutnog fronta s obe strane između ukrajinskih oružanih snaga i ruskih trupa.

Ovu ideju izrazio je posebni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu, bivši general Kit Kelog u intervjuu za Fox News.

„To znači da će se stvoriti jasno kontrolisana zona od 30 kilometara. Moguća kršenja biće registrovana“, rekao je američki posebni izaslanik, dodajući da bi kontrolu nad sigurnosnim pojasom mogla preuzeti „koalicija voljnih“. Čini se da je Ukrajina spremna za privremenu demilitarizovanu zonu.

Američki general je nadalje izjavio da bi Ukrajina s vremenom mogla ponovno preuzeti kontrolu nad izgubljenim teritorijima, kao što je bio slučaj s Nemačkom, koja je nakon Drugog svetskog rata podeljena na dve države i ponovno ujedinjena 1990. Ili poput baltičkih država, koje su postale deo SSSR-a, što Zapad nije priznao.

„Teritorija koju sada kontrolišete iza koji ste se borili pripada vama, a što će se dogoditi za pet ili deset godina, drugo je pitanje. A to znači zamrzavanje borbi na trenutnim pozicijama. I to je upravo ono što su Ukrajinci spremni učiniti“, rekao je Kelog.

Da li bi Ukrajinci zamrzli rat?

U trenutku objave ovog članka službeni Kijev još se nije oglasio o ovom pitanju. Taras Šamajda, čelnik pokreta Prostor slobode, zatražio je službeno pojašnjenje ukrajinskog Ministarstva vanjskih poslova o tome je li Ukrajina zaista spremna povući svoje trupe za 15 kilometara i koja područja treba demilitarizovati.

Čiji zakoni bi trebali biti primenjivani na tom području? Kakve bi vlasti tamo trebale biti? Kako bi izgledala misija stranih trupa u ovoj zoni?

Da li bi tamo bile stacionirane trupe iz neutralnih država ili iz država koje su na strani Rusije? „Što bi te trupe učinile ako bi Rusi iznenada hteli preuzeti celi ili deo ovog 30-kilometarskog sigurnosnog pojasa?“

Ta je pitanja postavio ovaj aktivist na svojoj Facebook stranici. Na ova pitanja još nema odgovora.

Da li će SAD da izvrše pritisak na Rusiju?

Petro Burkovski, izvršni direktor ukrajinske Fondacije za demokratske inicijative Ilka Kučeriva, smatra da je predlog Sjedinjenih Država razuman. Ukrajina bi, smatra, mogla s tim da se složi. Kao pozitivan istorijski primer demilitarizovane zone, on navodi iskustvo sporazuma iz Kemp Dejvida iz 1979. između Egipta i Izraela.

U to vreme, Sjedinjene Države su delovale kao posrednik, uspostavljena je demilitarizovana zona pod kontrolom američkih posmatrača, a trupe su razdvojene nakon prekida vatre.

Burkovskij smatra da bi povlačenje trupa i privremeni prekid vatre mogli da budu prvi opipljivi korak ka okončanju rata. Tridesetodnevni prekid vatre i uspostavljanje demilitarizovane zone od 30 kilometara teoretski bi bili mogući, smatra on, ali i dodaje da je najvažniji preduslov saglasnost Rusije, koja do sada nije pokazala takvu spremnost.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da „još nije čuo nikakve izjave iz Kijeva u vezi s demilitarizovanom zonom“.

Oleksandar Čara, izvršni direktor kijevskog Centra za odbrambene strategije, ocenjuje da američki predlog za demilitarizovanu zonu od 30 kilometara ostaje samo „ideja na papiru“.

„Rusija ima resurse i ima cilj. Oni neće stati dok se ne predamo i mogu da kombinuju diplomatske strategije dok Amerikanci nastavljaju da vrše pritisak na nas. U međuvremenu, evropska koalicija koja nas podržava biće zgažena, a oni istovremeno nastavljaju da nas ubijaju“, rekao je Čara.

Povlačenje trupa – Ukrajina s tim već ima loše iskustvo

Vladislav Seleznjov, vojni novinar i bivši šef pres-službe Generalštaba ukrajinske vojske smatra da je predloženi format za okončanje rata neefikasan. Ukrajina je, kaže, to već „iskusila“ sa povlačenjem trupa sa linije fronta u Donbasu od 2014. do 2022. godine.

U tom periodu bilo je više od 20 sporazuma o prekidu vatre, ali su se svi pokazali kao neefikasni, ukazuje Seleznjov. „Čak ni posmatračka misija OEBS-a nije bila u stanju da obezbedi trajnu i bezbednu liniju razdvajanja duž fronta. Nada da će to ovoga puta uspeti verovatno je besmislena.“

Šef Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, Serhij Kuzan, u izjavi za DW nešto je optimističniji. Ideja o razdvajanju trupa i stvaranju demilitarizovane zone jeste realna, kaže, ali je pritom ključna stvar efikasna kontrola tog bezbednosnog pojasa. Malo je verovatno da bi evropske zemlje iz „koalicije voljnih“ pristale da pošalju svoje trupe u zonu zbog rizika od eskalacije i mogućih žrtava među mirovnjacima, smatra Kuzan.

Ukrajinski stručnjaci se slažu da američki predlog mora biti pažljivo sastavljen i da se može sprovesti samo ako je ekonomski nemoguće da Rusija nastavi agresivni rat. A za to su, smatraju oni, neophodne sankcije i pritisak na Moskvu.