(VIDEO) Godišnja konferencija sa Putinom, govorio i o NIS-u: „Zapad zaoštrava situaciju, tvrdi da se Moskva navodno sprema da napadne Evropu“

Ulazak Putina na scenu sa deset minuta zakašnjenja propraćen je aplauzom prisutnih.

Domaćini „Rezultata godine“ su Pavel Zarubin i Ekaterina Berezovskaja.

O Ukrajini

Prvo pitanje na koje je odgovarao bilo je Kako će tačno Rusija postići cilj „specijalne vojne operacije (ruski naziv za agresiju na Ukrajinu)?

Putin je izrazio spremnost Rusije za pregovore o Ukrajini na osnovu svojih teza iznesenih u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova 2024. godine. „Kijev ne pokazuje spremnost za teritorijalne ustupke. Godine 2022., kada je sve došlo do ivice, kada je kijevski režim pokrenuo rat u Donbasu, Rusija je naglasila da će biti prisiljena da prizna Luganjsk i Dopneck“, kazao je.

„Ukrajinske vlasti tada nisu htele da povuku svoje trupe, nakon toga su odbile da poštuju Istanbulske sporazume i sada odbijaju da mirno okončaju ovaj sukob“, naglasio je predsednik Rusije.

Putin je, prenosi The Moscow Times, kazao da ga „svrbe ruke“ da nastavi rat protiv Ukrajine, koja, prema Putinovim rečima, ne pokazuje spremnost za mir.

„Kada smo pogledali šta rade civilnom stanovništvu, ruke su nas svrbele. Spremni smo da idemo dalje i dokrajčimo ovog gmizavca“, rekao je. Prema rečima predsednika, ukrajinska vojska je „pucala u bake“, a rukovodstvo Ukrajine ne želi pregovore.

„Za sada zaista ne vidimo takvu spremnost (od strane Ukrajine) … Ali ipak, znate, još uvek vidimo i osećamo, i znamo za određene signale, uključujući i kijevski režim, da su spremni da vode neku vrstu dijaloga“, rekao je Putin.

„Jedino što želim da kažem, takođe smo uvek razgovarali o tome, jeste da smo spremni i želimo da okončamo ovaj sukob mirnim putem na osnovu principa koje sam izneo u junu prošle godine u Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije i istovremeno eliminišući osnovne uzroke koji su doveli do ove krize“, dodao je predsednik.

Prema Putinu, „apsolutno je netačno“ reći da Rusija odbacuje nešto u okviru mirovnih pregovora, a ključne tačke nagodbe dogovorene su sa Donaldom Trampom na Aljasci. „Lopta je u potpunosti na terenu lidera kijevskog režima i njihovih evropskih sponzora“, rekao je Putin.

Situacija na frontu se menja svaki dan, konstatavala je voditeljka Berezovskaja. „Kako ocenjuje današnju situaciju?

„Odmah nakon što su naše trupe izbacile neprijatelja iz Kurska, strateška inicijativa je u potpunosti prešla u ruke ruskih vojnika. Oni napreduju duž cele linije kontakta. Neprijatelj se povlači“, naglasio je Putin.

Dodao je da je zauzimanje Krasnoarmejska bilo veoma važno. „Odatle se otvaraju mogućnosti za dalje ofanzivne operacije. Na istoku je grad Dimitrov. Ovo je najvažniji mostobran Oružanih snaga Ukrajine i potpuno je opkoljen: naše trupe su preuzele polovinu grada pod svojom kontrolom. Neprijatelj nije dobio komandu da se povuče i pokušava da se probije iz grada u malim grupama“, naveo je.

Putin je izrazio uverenje da će do kraja godine ruska vojska postići nove uspehe na liniji fronta.

Pre nedelju dana, Zelenski je „navodno snimio video na pozadini stele Kupjanska“, primetio je Zarubin. Ako je ovo zaista lažnjak, kako bi se Zelenski mogao usuditi da počini takav falsifikat?

„On je glumac i umetnik prilično talentovan. Govorim bez ikakve ironije“, kazao je Putin.

„Rat težak teret za ekonomiju“

Rat je veoma težak teret za ekonomiju, naglasio je Zarubin. A evropske „svinje“, kako ih je predsednik nedavno nazvao, nastavljaju da pokušavaju da utiču na rusku ekonomiju. U kojim aspektima domaća ekonomija i dalje raste, a u kojima ne?

„Federalni budžetski deficit sledeće godine ne bi trebalo da bude veći od 1,6 odsto. Ruski javni dug ostaje jedan od najnižih među razvijenim ekonomijama, naglasio je predsednik.

Stopa nezaposlenosti prošle godine bila je na minimalnom nivou od 2,5 odsto. Ove godine je još niža – 2,2 odsto, kazao je Putin.

Rast ruske ekonomije naglo je usporio, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, ove godine će ruski BDP dodati samo 1 odsto – četiri puta manje nego godinu dana ranije i 2023. godine. „To su namerne akcije vlade i Centralne banke u vezi sa ciljanjem inflacije. Smanjenje ekonomskog rasta je nameran korak, plaćanje za održavanje kvaliteta ekonomije“, rekao je Putin.

Međunarodne rezerve Centralne banke takođe rastu. Sada iznose 741,5 milijardi dolara, rekao je on.

U Rusiji je moguće održati trend povećanja realnih plata, nakon odbitka inflacije, ove godine će to biti 4,5 posto.

Tokom protekle tri godine, ukupni rast BDP-a Rusije iznosio je 9,7 odsto, a u evrozoni 3,2 odsto, naglasio je Putin. Generalno, odgovorne strukture ispunjavaju zadatak smanjenja inflacije i rešavanja drugih makroekonomskih pitanja, dodao je on. Inflacija na kraju godine će biti manja od sedam odsto, rekao je predsednik.

Ono što je najvažnije, Rusija je uspela da uravnoteži budžet, kvalitet balansiranja je na nivou 2021. godine. Ovo je važan pokazatelj stabilnosti ekonomije i finansijskog sistema zemlje, rekao je predsednik. To će omogućiti postizanje različitih ciljeva u okviru nacionalnih projekata, zadovoljavanje potreba vojne sfere i tako dalje, dodao je on.

Zvanična i doživljena (subjektivna) inflacija su donekle različite stvari, primetila je Berezovska. Ljudi pišu da sve oko njih poskupljuje. Kakvo je mišljenje predsednika o tome?

Putin je istakao da inflacija hrane zavisi od potrošačke korpe kojom se čovek koristi. Podsetio je da je pre dve godine postojala akutna situacija sa cenama kokošjih jaja, dok je sada taj problem već rešen. Potrebno je pratiti stanje u svakom segmentu i za svaku grupu stanovništva.

Što se tiče porodica sa decom, za njih se stalno uvode razne pogodnosti, podsetio je. „Naravno, to ponekad može biti nedovoljno, ali vlasti teže unapređenju tog sistema, povećanju nivoa zarada i slično“, dodao je.

O EU i zajmu Ukrajini

Berezovskaja je rekla da su nedavno u Briselu pokušaji oduzimanja ruske imovine propali. Šta kažete na ovu temu?

„Krađa je tajno otuđivanje imovine, a ovo je – pljačka“.

„EU nije lako donositi odluke vezane za pljačku tuđeg novca“, dodao je Putin. „Ovo nije samo udarac imidžu, to je podrivanje poverenja u evrozonu. Nakon toga, druge zemlje će početi da se plaše za svoje zlatne i devizne rezerve“, rekao je predsednik.

„Sada se EU ne sviđa specijalna operacija u Ukrajini, a sutra joj se možda neće svideti, na primer, kršenje LGBT prava, dodao je on.

Predsednik smatra da bi Evropa u budućnosti mogla da pokuša da oduzme imovinu muslimanskih zemalja zbog njihovih zakona kojima se štite tradicionalne vrednosti.

Putin je izjavio da će „Evropa pre ili kasnije morati da vrati ono što ukrade iz imovine Ruske Federacije“.

Putin je naglasio da izdavanje zajma Kijevu uz pomoć ruskih zamrznutih sredstava znači snažan udarac budžetima svih zemalja EU.

„Mi smo Rusi, Bog je s nama“

Na pitanje novinara iz Jakutije koje mere će biti preduzete da bi se podržali narodi ukazujući da je 2026. proglašena godinom jedinstva naroda Rusije, Putin je rekao: „Ovo jedinstvo pokazuje i specijalna vojna operacija, gde neki nose ševron „mi smo Rusi, Bog je sa nama“.

Predsednik je istakao da država čini mnogo da podrži čitav multinacionalni narod Rusije, posebno u Jakutiji.

„Zemlja se okupila u uslovima NVO-a, a na frontu nema razlike ko je koje religije i nacionalnosti. Najvažnije je da svi narodi koji naseljavaju Rusiju imaju zajedničke tradicionalne vrednosti, naglasio je Putin.

Ko su „evropski prasići“?

Na pitanje novinarke iz Belorusije kako gleda na neprijateljske postupke „evropskih prasića“ ukazujući da je u Belorusiji na borbeno dežurstvo stupa sistem „Orešnik“, kao i taktičko nuklearno oružje te da se istovremeno, mnogim susedima takva saradnja ne dopada i oni smišljaju razne intrige, Putin je rekao da je pod „evropskim prasićima“ podrazumevao određenu grupu ljudi.

Što se tiče izjave Lukašenka, predsednik mu je zahvalio na visokoj oceni saradnje Moskve i Minska. „Zemlje rešavaju pitanja, između ostalog, i u okviru ODKB-a, a bezbednost Savezne države nalazi se u pouzdanim rukama“, naglasio je Putin.

„Tramp ulaže velike napore, lopta na strani Zapada“

Pitanje novinara televizije NBC Kira Simonsa: Ako Moskva odbije Trampov mirovni predlog, da li će Putin smatrati sebe odgovornim za ono što će se događati u borbenoj naredne godine?

Putin je naglasio da Rusija nije započela ovaj rat, već da su Zapad i Kijev obmanuli Rusiju u okviru Minskih sporazuma. Prema njegovim rečima, Tramp ulaže velike napore u rešavanje konflikta u Ukrajini. Na sastanku na Aljasci Moskva je praktično pristala na predlog američkog lidera.

„Rusija ne odbacuje mirovne pregovore – lopta je u potpunosti i u celosti na strani naših zapadnih partnera“, naglasio je Putin.

Putin odgovorio novinaru iz Srbije oko NIS-a

Novinar beogradske Politike Željko Šain se javio da postavi pitanje i podsetio je da kompanija NIS, zajedničko preduzeće Rusije i Srbije, trpi zbog zapadnih sankcija. Kako Putin komentariše tu situaciju?

I još jedno pitanje odnosi se na saradnju Moskve i NATO-a. Da li će se naredne godine moći govoriti o miru, a ne o ratu?

„Moskva teži rešavanju svih spornih pitanja putem pregovora“, odgovorio je Putin. U slučaju aktuelnog konflikta, reč je o otklanjanju njegovih osnovnih uzroka, dodao je.

„Da se ništa slično u budućnosti ne ponovi, da mir bude dugoročan, čvrst i stabilan“.

Što se tiče saradnje Rusije i NATO-a, u Moskvi su svojevremeno shvatili da tamo nisu dobrodošli, a zabrinutosti u vezi sa širenjem Alijanse ponekad su jednostavno bile ignorisane.

„Rusija ne zahteva ništa neobično: svaka zemlja može da bira bilo koji način svoje odbrane, ali taj način ne sme da ugrožava Rusiju“, naglasio je predsednik.

„Što se tiče NIS-a, Zapad će nastaviti da pokušava da demonstrira silu, ali Moskva očekuje da će Beograd ispunjavati preuzete obaveze i da će obe zemlje realizovati brojne druge projekte“, istakao je Putin.

Što se tiče NATO-a, u Moskvi su svojevremeno shvatili da tamo nisu dobrodošli, a zabrinutosti u vezi sa širenjem Alijanse jednostavno su ignorisane.

„Mi, zapravo, ne zahtevamo ništa neobično. Ne govorimo da neka zemlja nema pravo da bira način svoje zaštite. Ali to mora biti takav način koji nikoga ne ugrožava, uključujući i nas.“

„Pravoslavlje i islam se podudaraju“

Pitanje novinara iz Tatarstana – Godine 2026. Kazanj će postati kulturna prestonica islamskog sveta. Republika aktivno promoviše ovu agendu. Koji bi trebalo da budu naglasci u odnosima Rusije sa islamskim svetom o da li se može reći da muslimani širom sveta posmatraju položaj muslimana u Rusiji i uzimaju ga kao primer?

Predsednik Rusije je istakao da je islamski svet veoma raznolik i izrazio uverenje da mnoge muslimanske zemlje visoko cene položaj vernika u Rusiji. Dodao je da se po svim tradicionalnim vrednostima pravoslavlje i islam podudaraju. Putin je takođe naglasio značaj održavanja ekonomskog foruma „Rusija — Islamski svet“.

Si Đinping pouzdan prijatelj

Na pitanje novinara iz Kine kako vidi odnose sa Si Đinpingom sa kojim se dva puta sastao ove godine Puztin je odgovorio da Si Đinpinga smatra pouzdanim prijateljem i partnerom.

„Odnosi između dve zemlje razvijaju se dosledno, a najvažnije je praktično sprovođenje zajedničkog rada u različitim oblastima. Rusija zauzima prvo mesto među evropskim zemljama po nivou saradnje sa Kinom u bilateralnom kontekstu“, precizirao je.

Između ostalog, razvija se saradnja u visokotehnološkim oblastima, kao i u vojnoj sferi. To govori o tome da su odnosi između Rusije i Kine važan faktor stabilnosti u svetu, dodao je.

„Nadam se da ćemo u tom duhu nastaviti da razvijamo odnose sa našim kineskim prijateljima u bliskoj, ali i u daljoj istorijskoj perspektivi“, rekao je predsednik Ruske Federacije.

Da li će biti novih ‘specijalnih vojnih operacija’?

Novinar BBC je pitao Putina kakvu budućnost planira za svoju zemlju i svoj narod i da li će biti novih ‘specijalnih vojnih operacija’ i da li će se pooštravati odgovornost za one koji su „nesaglasni s vlašću“?

Predsednik Rusije je naglasio da je, po svemu sudeći, reč o zakonu o stranim agentima. „Taj zakon nije izmišljen u Rusiji – slični zakoni postoje i na Zapadu. Pri tome se u zemlji niko ne bavi nikakvim represijama“, istakao je Putin.

„Što se tiče novih specijalnih vojnih operacija, njih neće biti ako Zapad prestane da obmanjuje Rusiju“, naglasio je.

„Zapadni politički akteri su sopstvenim rukama stvorili današnju političku situaciju. Oni takođe nastavljaju da zaoštravaju situaciju, tvrdeći da se Moskva navodno sprema da napadne Evropu, ali je to potpuna besmislica“, istakao je Putin.

„Rusija je spremna da sarađuje sa svima, uključujući i Britaniju, ali na ravnopravnoj osnovi i uz međusobno poštovanje“, dodao je on.

Rusija zauzima četvrto mesto po paritetu kupovne moći, podsetio je predsednik, dok je Velika Britanija tek na sedmom ili osmom mestu. „Pri tome, kada bi EU sarađivala sa Moskvom, zajednički pokazatelj bi premašio onaj Sjedinjenih Američkih Država, što bi bilo korisno za sve strane“, istakao je Putin.

Na pitanje voditelja Pavela Zarubina zašto Evropljani tako žestoko podržavaju Kijev i spremni su čak da u ovoj situaciji uđu u sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama?

Putin je naglasio da su evropske političke elite podržavale Kamalu Haris na predsedničkim izborima u SAD. „Činile su to otvoreno i čak drsko, optužujući Trampa za veze s Rusijom. One i sada računaju da će se nakon međuizbora za Kongres SAD pojaviti njihovi saveznici i da će moći da vrše veći pritisak na Trampa“, dodao je predsednik.

Predsednik Rusije je rekao da je lično upoznat sa sadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Naveo je da je reč o pametnom i iskusnom političaru, ali da je sada potpuno nejasno „šta on priča“, posebno kada stalno govori o ruskoj pretnji.

Putin je podsetio da nova strategija nacionalne bezbednosti SAD ne sadrži pominjanje Rusije kao protivnika ili neprijatelja, dok šef Alijanse tvrdi suprotno.

„Oni hoće da se spremaju za rat s Rusijom – znaš li ti uopšte da čitaš?“, upitao je Putin Rutea.

„S dragom osobom je raj i u kolibi“

Putin je skrenuo pažnju na mladića sa plakatom „hoću da se ženim“. „Obučeni ste kao da ste se spremili za sam čin venčanja“, našalio se Putin.

Mladić je rekao da ne može sebi da priušti uzimanje stambenog kredita i zamolio predsednika za pomoć.

Putin ga je zamolio da ispriča nešto o svojoj izabranici. Čime se ona bavi?, upitao je.

Mladić je rekao da njegova buduća supruga trenutno studira na trećoj godini.

Putin je predložio da uzmu hipoteku tamo gde kamata nije šest, već dva procenta.

„S dragom osobom je raj i u kolibi“, kazao je.

I ove godine objedinjeni format

Predsednik i ove godine ima „Rezime godine“ u objedninjenom formatu direktne linije i velike konferencije za novinare.

Ranije su se ova dva događaja održavala odvojeno. U prvom slučaju predsednik je odgovarao na obraćanja građana – pisma, SMS poruke, telefonske pozive i video-uključenja sa terena.

U drugom je razgovarao sa novinarima, kako ruskim tako i stranim. Od 2001. godine održano je 18 zasebnih direktnih linija i 16 velikih konferencija za štampu.

Kremlj je prvi put bio prinuđen da ih objedini 2020. godine: pandemija je onemogućila da se oba događaja u potpunosti održe odvojeno, kao ranije. Godine 2021. administracija se vratila na dva samostalna formata, ali od sledećeg puta, odnosno od 2023. godine, objedinjeni format postao je stalan.

U Gostinom dvoru se nalaze ruski novinari, uključujući dopisnike TASS-a, kao i strani reporteri, među njima i iz „neprijateljskih država“. Što se tiče pitanja građana, za dve nedelje pristiglo je više od dva miliona.

Rad na njima je već počeo – ministarstva se njima bave u skladu sa svojim nadležnostima. Predsednik je poslednjih dana do duboko u noć lično proučavao obraćanja građana Rusije, kako zbirne preglede, tako i konkretne primere, ispričao je uoči događaja portparol predsednika Dmitrij Peskov.

Prošle godine rekord – 4 sata

TV kanali su izdvojili tri sata za emitovanje. Godine 2001. uspeli su da održe 95 minuta, ali od 2004. godine – najmanje 180 minuta, podsećaju RIA Novosti.

Pre godinu dana, Putin je proveo četiri i po sata ispred kamera. Predsednik se jednom našalio: „Konferencija za štampu, ne može se završiti, može se samo zaustaviti.“

Od 2001. održano je osamnaest direktnih linija i šesnaest velikih konferencija za štampu. U 2020. formati su bili kombinovani. Eksperiment je bio uspešan, a od 2023. godine sve se to zove „Rezultati godine sa Vladimirom Putinom“.

Peskov je rekao da se od pristiglih pitanja 20 odsto odnosi se na socijalnu politiku – to je najpopularnija tema. Država i društvo, apeli na infrastrukturu – 11 odsto, stambeni problemi – deset odsto, ekonomija – devet, „specijalna vojna operacija“ – osam, zdravstvena zaštita i stambene i komunalne usluge – po sedam.