Ko je Dmitrij Medvedev čija je izjava naterala Trampa da premesti nuklearne podmornice?

Medvedev, koji ima 59 godina i koji je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, tokom svog jedinog predsedničkog mandata zalagao se za „prijateljske“ odnose sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, ali je pao u senku nakon što je funkciju ponovo predao predsedniku Vladimiru Putinu.

Nakon što je 2012. premešten na poziciju premijera, a zatim 2020. postavljen za zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije – ulogu koja je uglavnom savetodavna – Medvedev je počeo da izražava tvrđe stavove na društvenim mrežama ubrzo nakon što je Moskva pokrenula ofanzivu u Ukrajini.

U javnim izjavama od početka sukoba, opisivao je zapadnjake kao „ološ i degenerike“, izjavljivao da je „Ukrajina, naravno, Rusija“ i pominjao mogućnost upotrebe nuklearnog oružja protiv neprijatelja Rusije, ukazuje The Moscow Times.

U junu, nakon što su SAD izvele vazdušne udare na nuklearna postrojenja u Iranu, saveznika Moskve, Medvedev je sugerisao da su „neke zemlje“ spremne da Teheranu obezbede nuklearne bojeve glave, što je izazvalo Trampov bes i optužbu da olako preti nuklearnim napadom.

U četvrtak je Medvedev, u objavi na Telegramu kojom je kritikovao Trampa, aludirao na poluautomatski sistem kontrole nuklearnog naoružanja poznat kao „Mrtva ruka“.

Medvedevovi kritičari ismevali su njegove objave kao pokušaj da zadrži politički značaj u prenatrpanim elitnim krugovima Rusije, ali Tramp je njegove pretnje shvatio ozbiljno.

„Na osnovu veoma provokativnih izjava,“ rekao je Tramp u petak, „naredio sam da dve nuklearne podmornice budu raspoređene u odgovarajuće regione, za slučaj da ove glupe i zapaljive izjave nisu samo to.“

Tandemska vlast

Medvedevljeve često zapaljive objave na društvenim mrežama u oštrom su kontrastu s njegovim javnim imidžom dok je bio na funkciji, kada je u okviru svoje spoljnopolitičke doktrine izjavljivao da Rusija ne želi konfrontaciju ni sa jednom zemljom.

Godine 2010. potpisao je sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja sa američkim predsednikom Barakom Obamom, dok je 2011. godine uveo Rusiju u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) nakon 18 godina pregovora.

Za vreme njegovog mandata, Moskva je takođe uzdržano glasala na ključnom glasanju Saveta bezbednosti UN o Libiji 2011. godine, čime je omogućena NATO vojna intervencija – odluka koju Putin od tada neprestano kritikuje.

Međutim, uvek je bilo jasno ko je „stariji partner“ u tandemu koji je jedan poverljivi dokument američke diplomatije nazvao „Betmen i Robin“.

Medvedevljev prvi potez nakon pobede na predsedničkim izborima 2008. godine do koje je došao uz Putinovu podršku bio je da Putina imenuje za premijera, čime mu je efektivno predao većinu izvršnih ovlašćenja.

Dok su neki na Zapadu pozdravili Medvedevljev dolazak na vlast, drugi su ga videli samo kao privremeno rešenje koje je omogućilo Putinu da zaobiđe ustavna ograničenja predsedničkog mandata i ostane faktički na vlasti.

Te iste 2008. godine Rusija je poslala trupe u Gruziju, čime su ozbiljno narušeni odnosi sa Zapadom – odluka za koju je Medvedev tvrdio da je njegova, ali je jedan visoki general kasnije rekao da ju je Putin isplanirao još pre nego što je Medvedev i stupio na funkciju.

Njegov program modernizacije, po kojem je bio poznat, obeležile su smele izjave, ali ga komentatori često nemilosrdno ismevaju zbog nedostatka konkretnih rezultata – budući da je prava moć ostala u Putinovim rukama.

Medvedevljevu transformaciju od liberala do jastreba CNN prikazuje poređenjem njegove izjave iz intervjua za CNN 2009. godine – kada je rekao da Rusija treba da ima „dobre, razvijene odnose sa Zapadom u svakom smislu te reči“ – sa njegovim komentarom iz maja: „Što se tiče Trampovih reči o tome da se Putin ‘igra vatrom’ i da se ‘zaista loše stvari’ dešavaju Rusiji, ja znam samo za jednu ZAISTA LOŠU stvar — Treći svetski rat. Nadam se da Tramp to razume!“

Ova promena izgleda da je počela nakon njegovog predsedničkog mandata, kada je Medvedev počeo da menja svoj imidž kako bi zadržao poverenje vladajuće stranke Jedinstvena Rusija.

Godine 2012. rekao je poslanicima: „Često mi govore: ‘Ti si liberal.’ Mogu vam iskreno reći: nikada nisam imao liberalna uverenja.“

Putinov štićenik

Medvedev, rođen u Putinovom rodnom gradu Sankt Peterburgu, čitavu svoju političku karijeru duguje bivšem agentu KGB-a.

Putin je svog štićenika poveo u Moskvu nakon što je 1999. postavljen za premijera, a Medvedev je brzo napredovao do funkcije predsednika gasnog giganta Gasprom. Takođe je bio šef kabineta u Kremlju i prvi zamenik premijera.

Nakon što je stupio na dužnost predsednika, izjavio je da je ruska ekonomija dostigla „ćorsokak“ i da joj je hitno potrebna reforma.

Međutim, cinici su ukazivali da takve reči imaju malo težine dok Putin i dalje dominira ruskom politikom, a i sam Medvedev je umanjivao značaj bilo kakvih suštinskih razlika u njihovim vizijama.

Iako je tokom svog mandata promovisao mere protiv korupcije, Medvedev je i sam bio optužen za korupciju 2017. godine, kada ga je pokojni opozicioni lider Aleksej Navaljni optužio da je, koristeći proneverena sredstva, izgradio carstvo luksuznih nekretnina.

Ruske vlasti su Navaljnog 2021. proglasile „ekstremistom“.

Dok su liberali i Zapad gajili nadu da će Medvedev preokrenuti trend sve veće državne kontrole i narušavanja građanskih sloboda tokom Putinove prethodne vlasti, on je pokazao malo želje za bilo kakvim radikalnim raskidom s Putinovim nasleđem.

„Vladimir Vladimirovič Putin zaista jeste najpopularniji, najiskusniji i najuspešniji političar savremene Rusije“, rekao je Medvedev pokušavajući da objasni zašto se 2012. povlači u korist Putina.