Dokle će da traju zlatna groznica i bitkoin manija?

Proteklih nekoliko nedelja bile su srećne za one koji u imaju akcije zlata i bitkoina. Te dve robe dostigle su rekordne vrednosti, i ta tendencija se nastavlja.

Zlato je ove nedelje probilo barijeru od 4.000 dolara po troj unci – troj unca je jedinica mere za plemenite metale i iznosi 31,1 gram.

U međuvremenu, u nedelju 5. oktobra, najstarija i najpoznatija svetska kriptovaluta, bitkoin, postavila je rekord kada je po prvi put probila granicu od 125.000 dolara, pre nego što je blago pala.

Za obe robe, 2025. godina do sada je bila izuzetna. Zlato je u najvećem usponu još od sedamdesetih godina, a cena mu je od 1. januara porasla više od 50 odsto. Bitkoin je tokom turbulentne godine imao i padove, ali mu je vrednost od početka godine porasla za oko trećinu.

Zašto se to dešava?

Zlato se dugo smatra takozvanom „sigurnom lukom“, u koju investitori ulažu tokom perioda nesigurnosti. Njegova vrednost u stalnom je usponu još od kraja 2018. godine, i od tada je porasla za više od 300 odsto.

Nesigurnost je jedan od ključnih faktora sadašnjeg rasta — recipročne carine predsednika SAD Donalda Trampa uvedene u aprilu izazvale su zabrinutost u vezi s globalnom ekonomijom, održivošću nivoa američkog državnog duga i budućnošću američkog dolara kao svetske rezervne valute.

Tu su i stalne geopolitičke tenzije – od rata u Ukrajini, do sukoba u Gazi.

Još jedan noviji faktor bio je privremeni zastoj rada američke vlade. Investitori sve više vide zlato kao alternativu dolaru, valuti čija je vrednost ove godine znatno pala.

Zlato je, uz to, profitiralo i zbog slabljenja jena kao druge „sigurne luke“. Japanske akcije su skočile u ponedeljak nakon što je potvrđeno da je Sanae Takaiči izabrana za liderku vladajuće Liberalno-demokratske partije, što je postavlja na put da postane prva žena premijer Japana. Ipak, vrednost jena nastavila je da opada.

„Slabost jena posle izbora u Japanu ostavila je investitore bez još jedne sigurne luke, a zlato je uspelo to da iskoristi“, objašnjava Tim Voterer, glavni analitičar tržišta u kompaniji KCM Trade.

Situacija u SAD dodatno povećava privlačnost zlata. „Dugotrajna blokada američke vlade znači da oblak nesigurnosti i dalje lebdi nad američkom ekonomijom i potencijalnim uticajem na BDP,“ dodaje Voterer.

Ipak, stručnjaci kažu da trenutni uspon zlata ne duguje to samo sumnjama u američku ili globalnu ekonomiju. Nekoliko analitičara ukazuje na rastuću potražnju za investicionim fondovima koji prate cenu zlata (ETF), jer sve više investitora iz različitih sektora želi da ulaže u taj plemeniti metal.

„Činjenica da je potražnja za ETF-ovima ponovo snažno prisutna znači da sada postoje dva izvora agresivne potražnje za zlatom – centralne banke i ETF investitori“, napisali su analitičari Dojče banke u belešci klijentima.

Zlato odavno kupuju centralne banke širom sveta, ali je novi talas ETF potražnje dodatno podstakao rast. Najnoviji podaci američke Komisije za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) pokazuju da hedž fondovi sada drže rekordnih 73 milijarde dolara u zlatu.

A šta je s bitkoinom?

Rekordni rast bitkoina uglavnom je podstaknut ponovnim izborom Donalda Trampa za predsednika SAD, čija otvorena podrška kriptovalutama povećava poverenje i potražnju u sektoru.

Ipak, postoje dokazi da i sve više institucionalnih investitora ulazi u bitkoin, što podseća na trend viđen kod zlata. Kriptovaluta postaje privlačna kao alternativa tradicionalnim ulaganjima, poput dolara. Očekivano sniženje kamatnih stopa takođe navodi investitore da preuzmu veći rizik.

Bitkoin očigledno jača i zbog nesigurnosti u američkoj ekonomiji, jer trenutna blokada vlade povećava potražnju.

„Ovoga puta blokada zaista ima značaja“, napisao je Džefri Kendrik, šef istraživanja digitalne imovine u banci Standard Čarterd, u poruci investitorima.

„Ove godine bitkoin se kretao u skladu s rizicima vezanim za američku vladu, što se najbolje vidi kroz odnos s prinosima na dugoročne državne obveznice“, dodao je, misleći pritom na meru koja pokazuje koliko dodatnog prinosa investitori traže za držanje dugoročnih obveznica – što odražava njihovo poverenje u dugoročnu ekonomsku stabilnost.

Još jedan mogući razlog trenutne snage bitkoina leži u njegovom sezonskom obrascu. Oktobar je istorijski bio jedan od najjačih meseci za tu kriptovalutu – njena cena je od 2013. samo dva puta pala tokom oktobra.

Može li se rast nastaviti?

Mnogi posmatrači očekuju da će vrednosti zlata i bitkoina nastaviti da rastu i da će uskoro pasti novi rekordi.

„Očekujem da će bitkoin da raste sve dok traje blokada i da će uskoro dostići 135.000 dolara“, predviđa Kendrik. Dodatni optimizam izaziva i činjenica da će Trampova administracija verovatno nastaviti s politikom naklonjenom kriptovalutama.
Kada je reč o zlatu, malo je onih koji očekuju da će njegova vrednost uskoro opasti.

„Rast može da se nastavi i u 2026. godini, uz podršku centralnih banaka; institucionalna potražnja za zlatom kao zaštitom portfolija ostaće snažna“, navela je banka HSBC u belešci investitorima.

Londonska banka navodi da očekuje da će centralne banke i dalje kupovati zlato u velikim količinama kao zaštitu od geopolitičkih rizika.

To se poklapa sa stavom Svetskog saveta za zlato, koji je u poslednjem kvartalnom izveštaju krajem jula naveo da 95 odsto menadžera deviznih rezervi veruje da će globalne zlatne rezerve centralnih banaka porasti tokom narednih 12 meseci.

To, zajedno s rastućom potražnjom za ETF-ovima od strane hedž fondova i drugih institucionalnih investitora, pokazuje da će cene te robe najverovatnije nastaviti da rastu.