Duboke podele o Maroku u Savetu bezbednosti UN

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

„Za“ su glasali Narodna Republika Kina, predsedavajuća najuticajnijim telom UN tokom aprila, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska, stalne članice Saveta, zajedno sa Ukrajinom, Japanom, Egiptom, Malezijom i Senegalom. „Protiv“ su bili Venecuela i Urugvaj, a uzdržane Rusija, stalna članica Saveta, Angola i Novi Zeland.

Prema Madridskog sporazumu iz 1975, Španija je napustila Zapadnu Saharu, a najveći deo teritorije od 266.000 kvadratnih kilometara (veličine Italije) na kojoj je tada živelo oko 70.000 ljudi predat je Maroku. Mali deo na jugu je pripao Mauritaniji, kojeg se ova ubrzo odrekla.

Naredne godine su se u onome što zvanični Rabat naziva Marokanska Sahara sukobile snage bezbednosti i Front Polisario. Sporadični rat je okončan 1991, primirjem uz pomoć UN. Od tada MINURSO posreduju između Polisarija, koji traži da Saharska Arapska Demokratska Republika (SADR), teritorija koja ima neka od vrednih rudnih bogatstava i ribama bogato priobalje, dobije nezavisnost, te insistiranja Rabata da je povratio svoje istorijske krajeve kojima je, u međuvremenu, namenio široku autonomiju i navodi da daje obilatu finansijsku pomoć.

SADR je priznalo oko 70 država i primljena je u Afričku uniju, koju je Maroko zbog toga demonstrativno napustio. Maroko je pak dobio podršku od nekoliko afričkih vlada i većine članica Arapske lige.

Mandati mirovnih misija UN se obično jednoglasno izglasavaju u rutinskom postupku. No najnoviji MINURSO je usaglašavan nedeljama, odražavajući duboke podele unutar Saveta bezbednosti između pre svega, Francuske, koja je do 1956. upravljala Marokom, zemalja koje podržavaju referendum i nezavisnost SADR kao jednu od mogućnosti, te ostalih koji nastoje da smanje tenzije i obnove mirovnu misiju.

Usaglašavanja su se odvijala i u senci do sada najtežeg spora između Sekretarijata UN i Kraljevine Maroko. Početkom marta je Ban posetio izbeglički kamp desetina hiljada sledbenika SADR u Tindufu u zapadnom Alžiru u nastojanju da pri završetku svog dvostrukog mandata oživi i eventualno okonča uspavani pregovarački proces.

Ban je poznat kao majstor diplomatskog jezika, što zahteva i položaj koji zauzima. No, u izjavi u Tindufu koja nije tonski zabeležena on je višedecenijsko prisustvo Maroka u Zapadnoj Sahari nazvao „okupacijom“.

Reakcija zvaničnog Rabata je bila brza i beskompromisna. „Na tom nivou odgovornosti reči imaju značenje političke i zakonske posledice i ličnim mišljenjima nema mesta“, poručeno je iz marokanskog ministarstva spoljnih poslova. Ban je optužen da krnji neutralnost u sporu, da sa Banom postoje razlike u pogledu njegovih stavova o referendumu, da je posetio mesto Bir Lalu, koji Rabat smatra delom tampon zone Maroka sa Polisarijom, kao i da je čelnik UN ukazao počast zastavi SADR. „Radi se o smišljenim postupcima za promenu prirode spora“, ocenjeno je iz ministarstva.

Maroko je zapretio da će proterati čitavu mirovnu misiju UN. Obustavio je uplatu tri miliona dolara u budžet MINURSO od 53 miliona i pretio da će povući svoje trupe iz ostalih mirovnih misija u Africi. Usledio je marš između milion i tri miliona Marokanaca u Rabatu radi „osude verbalnih grešaka generalnog sekretara“.

Ban se u prvi mah osetio uvređen, a potom očekivao zaštitu od Saveta bezbednosti koja je bila spora i polovična. Onda je njegov predstavnik za štampu saopštio da Banova izjava ne predstavlja zvaničnu poziciju. Generalni sekretar je „primio k znanju nesporazum koji je povezan sa njegovim korišćenjem izraza 'okupacija', a koji je bio lična reakcija na žalosnu humanitarnu situaciju u kojoj izbeglice predugo žive“. Omaška u govoru ne opravdava marokansku reakciju, poručio je Banov portparol.

U regionu su pojačana strahovanja da bi oružani sukobi u Zapadnoj Sahari mogli da budu obnovljeni. U međunarodnoj zajednici je oživela bojazan da bi nezadovoljna mladež iz izbegličkih logora sledbenika Polisario mogla da se okrene terorizmu. Ban i drugi zvaničnici su pričali o opasnosti koju rasprave oko MINURSO mogu da predstavljaju po ostale mirovne operacije sa kojima zemlje domaćini nisu zadovoljne, poput DR Konga ili Sudana.

Posle donošenja najnovije rezolucije, ambasador Maroka u UN Omar Hilale je kazao da će vlasti razmotriti dokument, ali nije saopštio da li će Rabat dozvoliti povratak civilnog dela MINURSO. „Važno nam je da vojna komponenta dobro deluje i obavezali smo se da ćemo je snabdeti svim potrebnim“, rekao je Hilale.

Predstavnik Polisarija u UN Ahmed Bukari je izjavio da je rezolucija „korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan“. Polisario i dalje zahteva referendum, a rezolucija 2285, mada to ne podržava izričito, „potvrđuje“ prethodna dokumenta u kojima se poziva na plebiscit.

Nije, međutim, jasno da li će rezolucija prevladati trvenja između Banovog sekretarijata i marokanskih vlasti. „Zadovoljni smo da je rezolucija usvojena“, poručio je portparol generalnog sekretara. O Zapadnoj Sahari će se još puno pisati.