Danas je dve godine otkako je Hamas napao Izrael: Rat u Gazi između preživljavanja i nade

Izraelska vojska je saopštila da je jutros, na drugu godišnjicu napada Hamasa, koji je izazvao rat u Pojasu Gaze, primećen projektil ispaljen iz severnog dela te palestinske teritorije. Izveštaja o žrtvama za sada nema.

Projektil je detektovan nakon oglašavanja sirena za uzbunu u Netiv HaAsari, na jugu Izraela, nedaleko od granice Pojasa Gaze, navodi se u saopštenju vojske, prenosi Beta.

Kako se veruje, projektil je pao u to područje.

U Izraelu su za danas zakazani brojni komemorativni događaji u znak sećanja na iznenadni napad Hamasa kada su palestinski borci probili su granicu između Gaze i izraelskog juga tokom muzičkog festivala.

Posledice tog napada su, prema izraelskim zvaničnim izvorima, 1.219 žrtava, uglavnom civila, a Hamas je oteo 251 taoca i odveo u Gazu. Posle nekoliko akcija razmene talaca i zarobljeniha, izraelska vojska tvrdi da ih je 47 i dalje zatočeno, a za 25 se veeruje da su mrtvi.

Posle napada Hamasa 7. oktobra usledila je odmazda Izraeela u Pojasu Gaze, a palestinski izvori, nazivajući vazdušne i artiljerijske udare „ratom istrebljenja u Pojasu Gaze“ navode da je do danas ubijeno 67.160 ljudi, od kojih je većina deca i žene, a još najmanje 169.679 je ranjeno.

Čitave kvartovi su doslovce sravnjeni sa zemljom, kuće, bolnice, škole i vodovodne mreže su u ruševinama, a stotine hiljada beskućnika u Pojasu Gaze su u prenatrpanim kampovima i na otvorenom, u humanitarnoj krizi i sa ograničenim pristupom hrani i vodi i bez elementarnih sanitarnih uslova.

U Pojasu Gaze uništeno je oko 80 odsto stambenih objekata, a procene su da će proći decenije dok se sa oporavi poljoprivreda na oskudnim palestinskim poljima.

Istovremeno, nakon dvogodišnjih sukoba, 72 odsto izraelske javnosti nezadovoljno je načinom na koji vlada vodi rat, javlja AFP pozivajući se na nedavno istraživanje Instituta za studije nacionalne sigurnosti, a prenosi FoNet.

Izrael je tokom rata proširio vojni opseg, napadajući i ciljeve u pet regionalnih prestonica, uključujući Iran, a ubijeno je nekoliko visokih dužnosnika Hamasa i vođa Hezbolaha Hasan Nasralah.

U egipatskom letovalištu Šarm el Šejk u toku su pregovori o ameeričkom mirovnom planu i pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa da rat stane i počne kakva-takva normalizacija života u Pojasu Gaze.

Ogromno razaranje

Dve godine intenzivnog ratovanja u Gazi ostavile su njen narod u rasparčanom i dezorijentisanom društvu. Razaranje je ogromno, a mnogi stanovnici Gaze nose mentalne i fizičke rane koje bi mogle obeležiti čitavu jednu generaciju.

Palete s humanitarnom pomoći padaju iz aviona, padobrani se otvaraju dok poniru ka izmučenim i gladnim ljudima u Gazi.

Na tlu, većina stanovnika te obalske enklave prisiljena je da napusti svoje domove i sabije se u mali deo teritorije. Živeći u kampovima sa šatorima, bore se da pronađu hranu, vodu i lekove. Mnogi domovi, preduzeća i čitava naselja koja su činila njihove nekadašnje živote sravnjeni su sa zemljom, ostavljajući im malo toga čemu bi mogli da se vrate jednom kada se rat završi.

Prošlog meseca komisija Ujedinjenih nacija zaključila je da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi. Izrael odbacuje tu optužbu, tvrdeći da mu je cilj uništenje Hamasa i povratak talaca otetih tokom napada koji je predvodila ta grupa, a u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, piše Njujork tajms, a prenose Vijesti.

Razoreni životi

Pre rata, bivši radnik na benzinskoj pumpi koji je izgubio obe noge tokom žestokog izraelskog bombardovanja na početku sukoba Hamza Salem je živeo na severu Gaze sa suprugom i decom – tri sina i kćerkom Rital. Imala je pet godina, volela je da pravi narukvice od perlica i tek je krenula u vrtić.

„Život je tekao, hvala Bogu“, ukazuje Salem.

Rat je promenio sve.

U izraelskom napadu tokom prvih sedmica rata Rital je izgubila desnu ruku iznad ručnog zgloba, a njegov otac Abdel-Nasra Salema je u istom napadu povređen. Izraelska vojska saopštila je da je gađala vojnu infrastrukturu Hamasa.

Tri meseca kasnije, nakon što je porodica pobegla na jug Gaze, u novom napadu Salem je izgubio obe noge iznad kolena.

I otac i kćerka bore se da dobiju lečenje jer se zdravstveni sistem Gaze urušio.

Izraelske snage su više puta evakuisale, pretresale i napadale bolnice, optužujući Hamas da ih koristi kao zaklon. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, manje od polovine od 36 bolnica u Gazi delimično je funkcionalno.

Kako je rat odmicao, ponestajalo je lekova, a terapije za rak i dijalize postajale su retke. Nakon što je Izrael ovog proleća blokirao ulaz sve pomoći u Gazu, glad se proširila. U avgustu je grupa svetskih stručnjaka saopštila da više od pola miliona ljudi u Gazi prolazi kroz “veštački izazvanu” glad, čije posledice uključuju izgladnjivanje, akutnu pothranjenost i smrt.

Stručnjaci upozoravaju da neuhranjenost i trauma mogu usporiti mentalni i fizički razvoj, što znači da bi zdravstvene posledice rata mogle odjekivati kroz čitavu generaciju.

„Deca se svakog dana bore s konstantnom pretnjom bolesti i smrti“, kaže Tes Ingram, portparolka UNICEF-a u Gazi.

To, dodaje ona, stvara nivo toksičnog stresa koji nije samo štetan, već potencijalno i smrtonosan na duže staze.

Izraelski zvaničnici umanjuju ozbiljnost gladi u toj enklavi, tvrdeći da rade na olakšavanju ulaska humanitarne pomoći na teritoriju. Vlada je izveštaj o gladi nazvala “potpunom laži”.

Izraelska vojska tvrdi da gađa samo vojne ciljeve i da poštuje međunarodno pravo. Optužila je Hamas da u gusto naseljenim civilnim područjima gradi vojnu infrastrukturu – uključujući komandne centre, skladišta oružja i borbene tunele – kao i da postavlja eksplozivne zamke na putevima i u civilnim domovima.

Više od četvrtine od 167.000 stanovnika Gaze koji su ranjeni zadobili su “povrede koje menjaju život”, saopštila je SZO. Više od 5.000 ljudi izgubilo je udove.

Pošto su granice koje kontroliše Izrael zatvorene, stanovnici ne mogu lako da pobegnu iz enklave i pronađu sigurnost od bombardovanja, kao što su to učinile izbeglice iz Sirije i Ukrajine. Ranjeni, takođe, teško mogu da potraže lečenje u inostranstvu jer je odobrenje za medicinsku evakuaciju izuzetno teško dobiti.

Odsečena ruka od male Rital je izgubljena u haosu nakon udara koji ju je ranio, pa nije mogla biti ponovo pripojena, rekao je Salem. Zbog nestašice u bolnici, morao je sam da kupuje anesteziju i lekove u obližnjim apotekama.

On je, zbog loših higijenskih uslova, nakon amputacije noge dobio infekciju, a potom je otpušten iz bolnice bez lekova, prepušten sam sebi i bolu.

Porodica je ponovo pobegla u septembru, nakon što je Izrael pokrenuo novi napad na Gazu. Peške su stigli do centralnog dela Pojasa.

Porodica se sada sklonila u kući njegove sestre, kazao je Salem, ali imaju malo odeće, gotovo su bez novca i bez šatora u kojem bi mogli da spavaju ako budu morali ponovo da beže.

„Nemamo više gde da odemo“, ukazuje Salem.

Razorene zajednice

Ujedinjene nacije procenjuju da je gotovo četiri od pet zgrada u Gazi oštećeno ili uništeno. Do decembra prošle godine, UN je naveo da u Gazi ima više od 50 miliona tona ruševina – toliko da bi 105 kamiona trebalo 21 godinu da ih ukloni.

U februaru, Svetska banka procenila je fizičku štetu u Gazi na 29,9 milijardi dolara – što je 1,8 puta više od godišnjeg ekonomskog učinka Gaze i Zapadne obale zajedno.

Međutim, brojke ne mogu obuhvatiti sve što je izgubljeno. Kada se izbrišu orijentiri iz svakodnevnog života – prodavnica u kojoj se kupovalo povrće, kafić u kojem su se sastajali prijatelji – nestaje i sam život koji su označavali.

Za Nidala Isu, oca troje dece i vlasnika salona venčanica u gradu Gazi, život se vrteo oko zgrade u kojoj je živio sa tridesetak rođaka. Sada je, prema satelitskim snimcima, ta zgrada u ruševinama – kao i sadnice narandži niz ulicu, mesara u komšiluku i frizerski salon u koji je vodio sina.

Porodična zgrada bila je prepuna uspomena.

„U tom domu sam proživeo svoje najlepše dane i godine“, kaže tridesetdvogodišnji Isa.

Njegov salon venčanica, “Beli anđeo”, nalazio se nadomak kuće.

Na početku rata, usred intenzivnog izraelskog bombardovanja, napad na kamion u blizini oštetio je njegovu radnju, ispričao je Isa. Spasao je koliko je mogao haljina i modnih dodataka i premestio ih u svoj stan.

Roba je izgubljena u avgustu, kada je Izrael bombardovao zgradu, kazali su Isa i njegov rođak Valid Isa. Obojica tvrde da je izraelska vojska prethodno upozorila komšiju, koji je obavestio porodicu. Uspeli su da pobegnu, ali je zgrada uništena. Izraelska vojska je saopštila da je napad bio usmeren na “vojni cilj”.

Odjednom bez doma, proširena porodica se razbežala tražeći sklonište. Isa je sa suprugom i decom završio na jugu Gaze, gde spavaju u šatoru.

Nada se da će ponovo izgraditi život u Gazi koja više nije pod vlašću Hamasa.

Oko 17.000 dece izgubilo oba roditelja

U aprilu je Palestinski centralni biro za statistiku, koji deluje u okviru Palestinske uprave sa sedištem na Zapadnoj obali, saopštio da je više od 39.000 dece izgubilo najmanje jednog roditelja tokom rata. Od tog broja, oko 17.000 ih je izgubilo oba roditelja.

Mahmud Abu Šahma živi u jednom od sedam kampova na jugu Gaze, u kojima boravi više od 4.000 dece koja su izgubila bar jednog roditelja. Još oko 15.000 dece oslanja se na te kampove za hranu, medicinsku pomoć i druge osnovne potrebe, rekao je Mahmud Kalak, upravnik kampova.

Humanitarni radnici navode da mnoga deca pate od učestalih noćnih mora ili anksioznosti. Neka su pretrpela takvu psihičku i fizičku traumu da su prestala da govore. Obrazovni sistem se urušio čak i za decu čije su porodice preživele zajedno.

Više od 700.000 dece nema pristup formalnom obrazovanju, a gotovo sve škole zahtevaju obnovu ili potpunu rekonstrukciju, navodi UNICEF.

Svi univerziteti su zatvoreni, a mnogi su uništeni od strane izraelskih snaga koje su optužile Hamas da ih koristi za svoje operacije.

Privremene škole niču u kampovima za raseljene, gde se deca okupljaju pod ceradama i sede na zemlji. Organizacija Majasem, koja se bavi umetnošću i kulturom, vodi školu na jugu Gaze koja nudi nastavu iz arapskog, engleskog jezika, matematike i nauke.

Jedna učenica, osmogodišnja Ratil el Nadžar, kaže da je srećna što ponovo ide u školu, ali da školi nedostaju stolice, bojice, sveske i olovke.

Rekla je da voli matematiku i da želi da postane arhitektkinja, poput svog ujaka koji je poginuo u ratu.

Najla Abu Nahla, izvršna direktorka organizacije Majasem, ističe da se škola manje fokusira na akademska postignuća, a više na zabavu, sport i muziku – kako bi podržali mentalno zdravlje dece. Kada se časovi završe, dodala je, deca ne žele da se vrate u redove za hranu ili da ponovo nose vodu.

Ovde, kaže ona, mogu jednostavno da se osećaju kao deca.

Privreda u rasulu

Gaza je i pre rata bila siromašna, što je pogoršano delimičnom izraelsko-egipatskom blokadom čiji je cilj bio slabljenje Hamasa. Ipak, oni koji su imali mogućnosti ulagali su u tržne centre, restorane, fabrike i farme koji su pomagali da se stanovništvo prehrani i zaposli.

Rat je zaustavio gotovo sve formalne privredne aktivnosti, a nezaposlenost iznosi najmanje 80 odsto, prema podacima Svetske banke.

Sukob je potkopao sposobnost stanovnika Gaze da se sami prehrane – više od 70 odsto bunara za navodnjavanje, plastenika i ribarskih čamaca je oštećeno ili uništeno, pokazuju podaci UN. Do jula, manje od dva odsto obradivog zemljišta bilo je i neoštećeno i dostupno poljoprivrednicima.

Predviđa se da će udeo stanovnika Gaze koji žive u onome što Svetska banka naziva “multidimenzionalnim siromaštvom” – što znači nedostatak pristupa prihodu, obrazovanju i uslugama poput električne energije i čiste vode – porasti na 98 odsto, u odnosu na 64 odsto pre rata.

Sukob je uništio finansije mnogih preduzimljivih stanovnika Gaze.

Hasan Šehada, šezdesetjednogodišnjak, nekada je zapošljavao više od 200 radnika koji su šili farmerke, jakne i drugu odeću, uglavnom namenjenu prodaji u Izraelu, rekao je telefonom iz Gaze.

Tokom rata, jedan njegov pogon sa 60 šivaćih mašina je uništen, kazao je. Kada je porodica pobegla iz grada Gaze u centralni deo Pojasa, poneli su sa sobom 20 šivaćih mašina i deo opreme, ali nisu uspeli da pronađu dovoljno električne energije da ih koriste. Zato ne može ni da radi, ni da se vrati kući, a pokušava da prati vesti o bivšim zaposlenima koji su poginuli.

Ipak, nada se da će doći mir i da će narod Izraela i Gaze shvatiti da su njihove sudbine povezane.

“Izrael ne može da odustane od nas, a ni mi ne možemo da odustanemo od Izraela”, rekao je. “Ako se ne izgradi pravi mir na čvrstim temeljima između nas, ništa neće funkcionisati”.