Tramp imenovao specijalnog izaslanika: „Džef razume koliko je neophodan Grenland“

„Džef razume koliko je neophodan Grenland za našu nacionalnu bezbednost i snažno će unaprediti interese naše zemlje za (osiguranje) bezbednosti, sigurnosti i preživljavanje naših saveznika, zapravo i sveta“, rekao je Tramp uz objavu imenovanja.

Na početku drugog mandata u Beloj kući, Tramp je više puta pozivao da SAD preuzmu nadležnost nad Grenlandom i nije isključio mogućnosst upotrebe vojne sile da bi se preuzela kontrola nad tim arktičkim ostrvom bogatim mineralima.

To pitanje je poslednjih meseci prestalo da se pojavljue u medijima ali su u avgustu danski zvaničnici pozvali američkog ambasadora na razgovor posle izveštaja da je najmanje troje ljudi sa vezama sa Trampom vršilo prikriveni uticaj na Grenlandu.

Ranije ove godine potpresednik SAD Džej Di Vens posetio je udaljenu američku vojnu bazu na Grenlandu i optužio Dansku da malo investira na ostrvu.

Tramp je ranije rekao da je Grenland presudan za američku bezbednost i nije isključio preuzimanje ostrva vojnom silom iako je Danska američka saveznica u okviru NATO.

Landri je preuzeo dužnost guvernera Luizijane u januaru 2024. i njegov mandat se završava u januaru 2028.

U objavi na mreži Iks Landri je juče napisao da je ovo imenovanje „čast“ da služi predsedniku na toj „dobrovoljnoj poziciji da učini Grenland delom SAD“, kao i da ono ne utiče na njegov položaj guvernera Luizijane.

Danska i Grenland rekli su ranije da ostrvo nije za prodaju i osudili izveštaje o američkom prikuplajnju obaveštajnih podataka na njemu. Američkom zalaganju za Grenland protive se i Rusija i veći deo Evrope.

Danska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovarala na molbe za komentar oko imenovanja Landrija.

Danska vojna obaveštajna služba je u izveštaju ranije ovog meseca saopštila da SAD koriste svoju ekonomsku moć da „nametnu svoju volju“ i prete vojnom silom prijateljima i neprijateljima.

U svom godišnjem izveštaju ta služba je takođe rekla da se veće američko nametanje pod Trampovom administracijom dešava istovremeno dok Kina i Rusija nastoje da smanje zapadni, a posebno američki uticaj.

„Strateški značaj Arktika raste i sukob između Rusije i Zapada jača, a rastući bezbednosni i strateški fokus na Arktik od strane SAD će dalje ubrzati ove događaje“, navedeno je u danskom izveštaju.