Džejms Rubin: „Rat u BiH i na Kosovu za mene najvažnije stvari, na Kosovu smo sprečili genocid a Srbe uklonili“

Rat u Bosni i Hercegovini bio je veoma važan trenutak u mom profesionalnom životu.

U vreme Srebrenice radio sam za Madlen Olbrajt. Ali pre toga, prvi put sam otišao u Sarajevo tokom opsade 1992. godine, kada sam radio za senatora Bajdena, koji je postao predsednik. Jedna od stvari na koju sam bio najponosniji u to vreme bila je dovođenje senatora Bajdena u Bosnu da se sastane s Miloševićem, Izetbegovićem, Tuđmanom, koji je bio predsednik Hrvatske“, kazao je Rubin.

„I to ga je senzibiliziralo na rat u Bosni. I kao i ja, senator Bajden je shvatio da je ovo bio trenutak koji je odlučujući za Zapad, za njegovu sposobnost da predvodi svet, za Sjedinjene Države i za svet da shvate da je masovno ubistvo nevinih ljudi zbog onoga što jesu, a ne iz razloga nacionalne sigurnosti, neprihvatljivo u modernom svetu. Na kraju se to dogodilo 1995. godine. Trebalo je dugo vremena. Trebale su tri godine, ali se dogodilo“, dodao je.

Ključna uloga Olbrajt

Kaže da mu je prva lekcija iz Bosne kombinacija diplomatije sa vojnom silom.

„Sekretarka Olbrajt, tadašnja ambasadorica, bila je ključna u uveravanju predsednika Klintona da koristi vojnu silu u kombinaciji s diplomatijom. I za mene, prava lekcija iz Bosne je ta kombinacija diplomatije potkrepljene vojnom silom. I kada su predsednik i NATO savez uspeli to učiniti u Bosni, a onda kasnije, mnogo ranije na Kosovu, tamo smo uspeli zaustaviti genocid pre nego što se dogodio“.

Kaže da su na Kosovu delovali ranije nego u BiH i da je to dobro učinjeno.

„I ta dva događaja, rat u Bosni, rat na Kosovu, bili su, iskreno, za mene najvažnije stvari u kojima sam učestvovao jer sam uticao na njih. I učinili smo pravu stvar. A kasnije na Kosovu, učinili smo to rano i učinili smo to dobro.

Sjtimo se da je Kosovo poslednja uspešna američka vojna intervencija gde su ljudi spašeni od masovnog ubistva, a Srbi uklonjeni s Kosova.

Sada je to nezavisna, funkcionalna demokratija. I sve je to učinjeno uz minimalne gubitke života na svim stranama, iskreno. I to je bio uspeh i u načinu na koji je učinjeno i u činjenici da je učinjeno“.

Kaže da je za njega Balkan poslednja uspješna američka vojna intervencija.

„Dakle, Balkan je, za mene, poslednja uspešna američka vojna intervencija. I bilo mi je jako drago čitati, a završiću i odgovoriti na vaša pitanja za trenutak. The Economist je prošle godine rekao nešto vrlo važno. Rekli su da je juni 1999. godine, kada je završen rat na Kosovu, bio spreman za ovo, vrhunac evropske civilizacije, gde su se lideri zajedno, Zapad, okupili i učinili pravu stvar iz pravih razloga. I to mi je dalo veliki ponos“, kazao je Rubin.

Kada je u pitanju moguća nova konferencija za BiH, ili jači angažman Amerike u regionu Rubin smatra da Tramp nije toliko zaintresovan za ovaj region.

„Ne vidim da ova trenutna administracija ima sredstva, sklonost ili sposobnost, iskreno, da kombinuje diplomatiju sa stvarnom moći na Balkanu. Opet, ne mislim da je Trampovoj administraciji mnogo stalo do Balkana. Ne mislim da imaju pravi pristup Rusiji, koja igra tako štetnu ulogu na Balkanu.

I stoga ne bih favorizovao da budu arhitekti bilo kakvog novog obnavljanja novog mirovnog sporazuma jer nisam siguran da bi to ispalo dobro. Verujem da je, u konačnici, nakon intervencije u Bosni i na Kosovu, na ljudima u regiji da obave svoj posao.

Znam da je to vrlo frustrirajuće. Znam da su percepcije korupcije raširene i da su percepcije nesposobnosti raširene, i sve je to sasvim u redu. Ali mislim da Zapad ima dovoljno problema upravo sada na Bliskom istoku, u Aziji i Ukrajini, tako da balkanski problem neće dobiti istu pažnju na visokom nivou kao nekada“, poručuje Rubin.