Ekstreman morski topli talas u Sredozemlju: „Ako dođe još jedan, biće užasno“

Temperatura površine mora krajem juna i početkom jula redovno je prelazila 30 stepeni Celzijusa uz obalu Majorke i na drugim mestima, što je šest do sedam stepeni iznad uobičajenog proseka.

To je verovatno toplije nego bazen u vašem lokalnom sportskom centru, piše BBC.

Tokom ekstremnog toplotnog talasa u Evropi od vrućine preminulo 2300 ljudi.

Prema dostupnim podacima, reč je o najekstremnijem toplotnom talasu u zapadnom Sredozemlju ikada zabeleženom za ovo doba godine, koji je nedeljama zahvatao velike delove mora.

Iako se površina mora sada donekle hladi, brojne vrste teško podnose ovako dugotrajnu i intenzivnu vrućinu, što bi moglo imati posledice i po riblju populaciju.

Jun najtopliji mesec u istoriji merenja u zapadnoj Evropi

Za poređenje, većina bazena u rekreativnim centrima greje se na oko 28 stepeni Celzijusa, dok su takmičarski bazeni nešto hladniji, između 25 i 28 stepeni. Dečji bazeni su još topliji, sa preporučenim temperaturama od 29 do 31, pa čak i 30 do 32 stepena za bebe.

Šire se štetne bakterije i alge

Ali prijatne temperature kriju i opasnosti. U toplijoj morskoj vodi, koja se za razliku od bazena ne dezinfikuje hemikalijama, štetne bakterije i alge šire se znatno lakše.

„Svi smo izuzetno iznenađeni i veoma zabrinuti“

Iako temperature od 30 stepeni više nisu novost u Sredozemlju krajem leta, izuzetno su retke u junu, pokazuju podaci evropske službe Kopernikus, organizacije Mercator Ocean International i merenja u španskim lukama.

„Ove godine je drugačije to što su temperature mora od 30 stepeni stigle mnogo ranije, što znači da možemo očekivati duže i intenzivnije leto“, rekla je Marta Markos, vanredna profesorka na Univerzitetu Balearskih ostrva u Španiji. „Ovde sam odrasla i navikli smo na toplotne talase, ali ovakvi događaji postaju sve češći i jači.“

Broj dana s ekstremno toplom površinom mora utrostručen u poslednjih 80 godina

Morski toplotni talasi postaju sve izraženiji i dugotrajniji jer čovečanstvo i dalje emituje gasove sa efektom staklene bašte koji zagrevaju planetu, pre svega sagorevanjem uglja, nafte i gasa.

EK predlaže smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine

Prema istraživanju objavljenom ove godine, broj dana sa ekstremno toplom površinom mora utrostručio se tokom poslednjih 80 godina. „Globalno zagrevanje je glavni uzrok morskih toplotnih talasa. U suštini, radi se o prenosu toplote iz atmosfere u okean. Vrlo jednostavno“, naglasila je Markos.

Sredozemno more posebno je ranjivo jer je, kako kažu naučnici, poput kade – okruženo kopnom, a ne otvorenim okeanom. Zbog toga voda teže izlazi i brže se zagreva kada je vazduh topao, nebo vedro, a vetrovi slabi – upravo kao što se dogodilo u junu.

„Sredozemlje je pravo žarište klimatskih promena“

„Sredozemlje je pravo žarište klimatskih promena“, rekla je Karina fon Šukman iz Mercator Ocean Internationala, neprofitne naučne organizacije.

Toplota je dostigla vrhunac krajem juna i početkom jula, nakon čega su jači vetrovi omogućili mešanje hladnijih dubljih slojeva sa toplom površinom i donekle snizili temperature. Uprkos tome, more je i dalje toplije od proseka i to bi moglo imati posledice po morski život koje još ne poznajemo.

Za većinu organizama postoji temperaturna granica iznad koje ne mogu da prežive, iako se ona znatno razlikuje među vrstama i jedinkama. Međutim, morski organizmi mogu stradati i zbog dugotrajne izloženosti toploti, koja im tokom leta iscrpljuje energetske rezerve do tačke u kojoj više ne mogu da opstanu.

„Morski toplotni talasi sve učestaliji i rasprostranjeniji“

„Sećam se kako smo pre četiri godine ronili u septembru i pronašli skelete mnogih, mnogih populacija“, rekla je Ema Sebrijan, ekološkinja iz Centra za napredne studije u Blanesu, u Španiji.

Morske alge i livade posidonije u Sredozemlju su poput podvodnih šuma – dom stotinama vrsta, a ujedno i skladište ugljen-dioksida koji zagreva planetu. „Neke su se vrste dobro prilagodile tipično toplom Sredozemlju, ali često ne mogu da izdrže ovako ekstremne uslove morskih toplotnih talasa, koji su sve učestaliji i rasprostranjeniji“, upozorila je dr Cebrijan.

Toplota može izazvati i tzv. subletalne efekte – stanja kada organizmi pređu u režim preživljavanja i prestanu da se razmnožavaju. „Ako počnemo da primećujemo ozbiljnije ekološke posledice, gotovo sigurno će uslediti i posledice po ljude – na primer, smanjenje ribarstva“, upozorio je Dan Smejl, viši naučni saradnik u organizaciji Marine Biological Association u Plimutu.

„Ovo je zaista alarmantno“

„Moraćemo da sačekamo i vidimo, ali s obzirom na to koliko su temperature visoke već na početku leta, to je zaista alarmantno. Brzo zagrevanje Sredozemlja je poput kanarinca u rudniku – upozorenje na klimatske promene i stanje morskog ekosistema“, kaže Smejl.

Preterano toplo more može dodatno pojačati ekstremne vremenske prilike. Više temperature znače i jače isparavanje, što povećava količinu vlage u atmosferi i može doprineti obilnim padavinama. Ako su uslovi povoljni, to može dovesti do razornih poplava – poput onih u Libiji 2023. i Valensiji 2024.

Osim toga, toplija mora umanjuju efekat hlađenja koji morski povetarac inače donosi stanovništvu obalnih područja. „Ako stigne još jedan toplotni talas kasnije tokom leta, sigurna sam da će biti užasno“, zaključila je Markos.