„Velika doza Klintona, upadljivo odustvo Trampa“: Ministarstvo pravde SAD objavilo hiljade Epstinovih dokumenata, ali ne sve, zašto?

Dokumenti su objavljeni kao rezultat pritiska Kongresa, koji je primorao administraciju Donalda Trampa na ovaj potez.

Administracija je u početku obećavala opsežna otkrivanja u vezi sa Epstinom, ali je u julu iznenada promenila kurs.

Kongres je na kraju prošlog meseca usvojio zakon kojim se od administracije zahtevalo da objavi dokumenta, nakon zahteva iz redova obe stranke.

Objavljeni dokumenti ne obuhvataju sve što Ministarstvo pravde poseduje. U petak je saopšteno da će njihovo objavljivanje biti nastavljeno u narednim nedeljama.

Ipak, oni pružaju dosad najjasniji uvid u ono što je administracija prvobitno odlučila da ne objavi.

Čini se da ovaj set dokumenata, barem prema prvim pregledima, donosi relativno malo velikih otkrića.

1. Administracija nije ispoštovala zakon, što verovatno podstiče dodatne sumnje

Posle višemesečnih poteza administracije kojima je sama sebi pravila probleme i ostavljala utisak da nešto krije, način na koji je sprovedeno objavljivanje nije joj doneo mnogo koristi.

Kao prvo, Ministarstvo pravde nije objavilo sva dokumenta, iako je to bilo propisano rokom – u petak, 30 dana nakon što je Kongres usvojio zakon.

Drugo, dokumenta su sadržala opsežne redakcije (zatamnjenja) – i to iz više razloga nego što je zakon predviđao. Te korekcije bile su i nedosledne: isti sadržaj je u jednom slučaju bio zatamnjen, a u drugom ne.

U pojedinim slučajevima korekcije su obuhvatale čitave stranice, pa čak i čitave dokumente, kao što je bio slučaj sa 119 stranica svedočenja pred velikom porotom.

Demokrate su oštro reagovale, kao i republikanski kongresmen Tomas Masi, koji je predvodio inicijativu za iznošenje Epstinovog slučaja.

Republikanski poslanik iz Kentakija izjavio je da objavljeni dokumenti „grubo ne ispunjavaju ni duh ni slovo zakona“.

Nekoliko ključnih napomena: rok je bio 30 dana za pregled hiljada dokumenata i, u nekim slučajevima, redigovanje osetljivih informacija.

Takođe, zakon ne predviđa mehanizam sprovođenja, pa nije jasno kakve bi korake Kongres uopšte mogao da preduzme. Dva demokratska člana ključnih odbora izjavila su da će razmotriti „sve pravne opcije“.

Međutim, administracija nije učinila mnogo da unapred upozori javnost da neće ispoštovati rok — bar ne do pojavljivanja zamenika državnog tužioca Toda Blanša na Fox News u petak ujutru.

Sa političkog stanovišta, sve ovo verovatno neće pomoći administraciji.

Na kraju krajeva, ona je već izgubila dosta poverenja zbog načina na koji je postupala sa ovim dokumentima. Prema anketi Rojtres–Ipsos sprovedenoj ranije ovog meseca, čak sedam od deset Amerikanaca smatralo je da je vlada skrivala informacije o Epstinu.

„Ovo samo pokazuje da su Ministarstvo pravde, Donald Tramp i Pam Bondi odlučni da kriju istinu“, rekao je lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer.

Problem sa teorijama zavere je u tome što ih je teško u potpunosti ugasiti. Čak i da je administracija ispoštovala zakon i objavila sve dokumente u petak, verovatno bi i dalje postojale sumnje u vezi s onim što je zadržano ili redigovano.

Ipak, administracija je javnosti dala mnogo razloga da sumnja u njenu posvećenost transparentnosti. A sada se i ovo može dodati na taj spisak.

2. Velika doza Klintona

Dokumenti koji su objavljeni u petak, iako samo delimični, u velikoj meri se odnose na bivšeg predsednika Bila Klintona. Administracija je posebno vodila računa da to istakne.

Objavljen je veći broj do sada neviđenih fotografija Klintona.

Među njima su možda najzapaženije one na kojima se Klinton nalazi u vodi pored osobe čije je lice redigovano.

Portparol Ministarstva pravde Gejts Mekgevik naveo je u objavi na mreži X da je osoba koja se nalazi sa Klintonom u hidromasažnoj kadi „žrtva“.

Vredi napomenuti da Ministarstvo pravde tvrdi da nisu redigovane isključivo žrtve.

Na fotografije su ukazivali i brojni zvaničnici Bele kuće. Bela kuća je u svom saopštenju aludirala i na „Epstinove demokratske prijatelje“. Jasno je da je to bila tačka posebnog naglaska.

Klintonove veze sa Epstinom, kao i putovanja Epstina avionom, odavno su poznate, a Klinton nikada nije bio optužen od strane organa gonjenja za bilo kakvo krivično delo povezano sa Epstinom.

Štaviše, šefica kabineta Bele kuće Suzi Vajls izjavila je ove nedelje za Vanity Fair da je Tramp „pogrešio“ kada je Klintona dovodio u vezu sa mogućim kriminalnim aktivnostima u slučaju Epstin.

Portparol Bila Klintona, Anhel Urenja, pozvao se na izjavu Vajlsove. On je rekao da fokus administracije na Klintona predstavlja „pokušaj da se zaštite od onoga što sledi, ili od onoga što će pokušati zauvek da sakriju“.

Vredi napomenuti da je i Tramp dovođen u vezu sa jednom od Epštajnovih žrtava, iako je negirao bilo kakvu umešanost i nikada nije bio optužen od strane organa gonjenja.

Elektronska prepiska pokazuje da je Epstin u imejlu iz 2011. godine napisao da je Virdžinija Đufre „provodila sate u mojoj kući sa“ Trampom“. Đufre je u iskazu iz 2016. godine rekla da „nikada nije videla niti svedočila“ da je Tramp učestvovao u seksualnim radnjama i da ne smatra da je „učestvovao u bilo čemu“.

Posebno je upadljivo koliko je fotografija Klintona bilo u prvoj seriji dokumenata, u poređenju sa veoma malim brojem fotografija Trampa.

To je utoliko značajnije ako se ima u vidu da su Tramp i Epstin, kako je Njujork tajms podsetio ove nedelje, godinama imali, po svemu sudeći, blisko prijateljstvo.

Ostaje da se vidi da li će to biti slučaj i u narednim objavama dokumenata ili su fotografije Klintona namerno stavljene u prvi plan.

3. Upadljivo odsustvo Trampa

Zaista je upečatljivo koliko se Trampovo ime i lik malo pojavljuju u ovoj prvoj seriji dokumenata, barem prema prvim pregledima.

Ranije smo već videli brojne fotografije na kojima su njih dvojica zajedno, a kako podseća tekst Njujork tajmsa, tokom 1990-ih i ranih 2000-ih često su se družili, uključujući i brojne masovne zabave.

Vajls ih je u to vreme opisala kao mlade „plejboje“. Jedna žena s kojom je Tajms razgovarao prisetila se da se Epstin u jednom trenutku predstavljao kao „Donov najbolji prijatelj“.

Jedna fotografija objavljena u petak prikazuje veći broj slika sa Trampom i mnogim drugim osobama, raspoređenih po stolu i u fioci.

Druge fotografije su već ranije bile dostupne javnosti. Trampovo ime se, kao i ranije, pojavljuje u Epštajnovim telefonskim i porukama knjigama, na spiskovima putnika, kao i u iskazima drugih svedoka.

Ključno pitanje u vezi sa Trampom, imajući u vidu njegove veze sa Epstinom u ključnom periodu, jeste da li je znao čime se Epstin bavio. Niz novih otkrića dodatno je pojačao ta pitanja, a pojedine Epštajnove žrtve zahtevaju odgovore.

Tramp se u petak uveče nije osvrnuo na ovu temu u izjavama novinarima.

4. Potvrda da su organi gonjenja bili upozoreni veoma rano

Pored političke dimenzije, ovde je u suštini reč o propustu da se Epštajn ranije privede pravdi. Krajem 2000-ih Epštajn je sklopio široko osporavan, povlašćen sporazum sa tužilaštvom, pre nego što je ponovo optužen 2019. godine, neposredno pre nego što je izvršio samoubistvo.

Jedan zapis u dokumentima objavljenim u petak potvrđuje koliko je dugo sistem zakazivao.

Dokumenti potvrđuju da je Epstinova preživela žrtva Marija Farmer podnela prijavu protiv Epstina zbog dečje pornografije još sredinom 1990-ih.

Dokument FBI-ja iz 1996. godine poziva se na tu prijavu. Iako je ime Farmerove redigovano, njena advokatica Dženifer Friman potvrdila je da je reč o njenoj prijavi.

U prijavi se navodi da je Epstin navodno ukrao fotografije maloletnih sestara Marije Farmer.

„Epstin je ukrao fotografije i negative i veruje se da je slike prodavao potencijalnim kupcima“, navodi se u dokumentu. „Epstin je u jednom trenutku tražio (redigovano) da fotografiše mlade devojčice na bazenima.“

Dalje se navodi: „Epstin sada preti (redigovano) da će, ukoliko ikome kaže za fotografije, zapaliti njenu kuću.“

Proći će gotovo četvrt veka pre nego što se Epstin zaista suočio sa pravdom.

„Samo videti to crno na belo i znati da su sve ovo vreme imali taj dokument — i zapitati se koliko je ljudi povređeno posle tog trenutka?“ rekla je Epstinova sestra žrtve, Eni Farmer, u razgovoru sa Džejkom Taperom na CNN.

„Govoreći to iznova i iznova, ali videti ovako zapisano bilo je veoma emotivno.“

Na ovoj nedatiranoj fotografiji, koju je Ministarstvo pravde objavilo u okviru Epstinovih dosijea u petak, 19. decembra 2025. godine, vide se Majkl Džekson, Bil Klinton, Dajana Ros i žena čiji je identitet redigovan.

5. Dokumenta i dalje otkrivaju nova poznata imena

Uticajni muškarci i dalje se pojavljuju u ovim objavama dokumenata.

Ova nova serija, na primer, sadrži fotografije Majkla Džeksona. Na jednoj od njih, Džekson se pojavljuje zajedno sa Klintonom i Dajanom Ros.

Na drugim fotografijama iz 2007. godine, Epstin je prikazan kako sedi za stolom preko puta čuvenog novinara Voltera Kronkajta. Kronkajtovo ime se ranije ove godine pojavilo na spiskovima letova, koji ukazuju da je putovao na Epstinovo privatno ostrvo. On je, kao i Džekson, preminuo 2009.

Objavljivanje dokumenata pokazalo se kao veliki problem za niz istaknutih ličnosti koje su se pojavile na fotografijama ili u dokumentima, uključujući i one iz Epstinovih kasnijih godina, nakon što je nagodbom postao osuđeni seksualni prestupnik.

To je možda najizraženije u slučaju bivšeg ministra finansija SAD Larija Samersa, bivšeg Trampovog savetnika Stiva Banona i bivše zvaničnice Obamine Bele kuće Keti Rjumler.

Ne postoje dokazi da je bilo ko od njih učestvovao u nezakonitim aktivnostima. Ipak, Samers je uzeo odsustvo sa predavanja na Univerzitetu Harvard i podneo ostavku na mesto u upravnom odboru kompanije OpenAI. On je rekao da ga je „duboko sramota“ zbog povezanosti sa Epstinom.