EU rizikuje kršenje međunarodnog prava zbog sporazuma s Izraelom, o čemu je reč?

U izveštaju, koji je ekskluzivno podeljen s listom Gardijan, zaključuje da bi EU mogla biti „saučesnik u kršenju međunarodnog prava“ zbog energetskog sporazuma iz 2022. godine, koji je povezan s uvozom gasa preko gasovoda za koji se tvrdi da prolazi kroz palestinske vode.

Nevladina organizacija pozvala je EU da obustavi sav uvoz gasa povezan s Istočnomediteranskim gasovodom (EMG) i da raskine sporazum iz 2022. godine, koji je takođe potpisan i s Egiptom.

Povezanost EU s energetskim sektorom svog bliskoistočnog saveznika našla se pod lupom nakon što je Evropska komisija zaključila da postoje „indikacije“ da Izrael krši obaveze iz oblasti ljudskih prava zbog katastrofalnih humanitarnih posledica rata u Gazi i nasilja izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali.

Dok se u EU sve češće čuju pozivi da se u potpunosti ili delimično ukine trgovinski i sporazum o saradnji s Izraelom, energetski odnosi Evrope s Izraelom privukli su znatno manje pažnje — posebno gasni sporazum koji, kako se čini, prošlog meseca automatski produžen.

Evropska komisija je u junu 2022. potpisala memorandum o razumevanju (MoU) s Izraelom i Egiptom, sa ciljem da se „omogući stabilna isporuka prirodnog gasa EU“.

Memorandum je potpisan nekoliko meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok je EU žurila da obezbedi alternativne izvore energije.

Organizacija Global Witness tvrdi da Istočnomediteranski gasovod (EMG), koji ide paralelno s obalom Gaze, ima ključnu ulogu u izvozu gasa iz Egipta ka Evropi.

Gasovod dužine 90 kilometara prenosi gas iz Aškelona u Izraelu do Ariša u Egiptu, gde se dalje prerađuje u tečni prirodni gas namenjen izvozu, uključujući i Evropu.

NVO navodi da gasovod prolazi kroz palestinske vode. Njihov pravni stav temelji se na mišljenju koje su besplatno izradila dva advokata iz londonske advokatske komore Garden Court Chambers.

Zehrah Hasan, advokatica za ljudska prava i koautorka tog pravnog mišljenja, izjavila je za Gardijan da je Izrael jednostrano izgradio i koristi gasovod bez saglasnosti palestinskih vlasti, a Palestincima nije data prilika da postave bilo kakve finansijske, ekološke ili regulatorne uslove.

Po našem mišljenju, ovo je još jedan primer verovatnog kršenja međunarodnog prava od strane Izraela, zbog stalnog poricanja palestinskog suvereniteta.

Postoji jak osnov za tvrdnju da EU verovatno krši običajno međunarodno pravo i pravo EU potpisivanjem i održavanjem ovog memoranduma.“

Hasan navodi da je svoj posao obavila nezavisno i u skladu s profesionalnim obavezama.

Izrael je ranije palestinske zahteve za pomorsku zonu proglasio „pravno nevažećim“.

Glejder Hernandez, profesor međunarodnog prava na univerzitetu KU Leuven, koji nije učestvovao u istraživanju, izjavio je za Gardijan da smatra kako je zaključak Global Witnessa „verovatno ispravan“ u vezi s rizikom od kršenja međunarodnog prava.

Međutim, upozorio je da se analiza oslanja na priznavanje palestinske državnosti.

Bez obzira na to, ukazao je na obaveze koje Izrael ima kao okupaciona sila prema Četvrtoj ženevskoj konvenciji — a to je da ne sme eksploatisati teritoriju isključivo za svoju korist, ignorišući lokalno stanovništvo.

„Izgradnjom gasovoda na tom području, Izrael verovatno čini nezakonit čin… A onda se postavlja pitanje: da li EU krši neku svoju obavezu prema međunarodnom pravu time što je potpisala taj memorandum?

I moj odgovor je – verovatno da“, rekao je.

„Čak i ako gas ne ide direktno u izraelska naselja na Zapadnoj obali, to se ipak može tumačiti kao tolerisanje izraelske zloupotrebe ovlašćenja okupacione sile.“

Profesor je takođe ukazao na mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) iz jula 2024. godine, kojim se Izraelu nalaže da što pre okonča okupaciju palestinskih teritorija.

Iako pravno neobavezujuće, sud je tada pozvao druge države da ne priznaju izraelsku okupaciju kao zakonitu niti da je podržavaju.

„Dakle, izgradnja tog gasovoda vrlo verovatno predstavlja kršenje obaveza koje je sud naveo i za treće strane kao što je EU“, rekao je.

Dodao je i da ta situacija „nije postala nezakonita tek 2024.“, već da je „međunarodni sud samo prepoznao stanje nelegalnosti koje već neko vreme postoji“.

Na pitanje da li je EU trebalo da potpiše sporazum 2022. godine, odgovorio je: „Rekao bih – nije trebalo.“

Poslanik Evropskog parlamenta iz Irske i predsednik Odbora za razvoj, Bari Endrjus, rekao je za Gardijan: „S obzirom na dugotrajnu ilegalnu okupaciju Palestine od strane Izraela, pravne opomene koje je Međunarodni sud pravde izneo u svom savetodavnom mišljenju prošle godine, i na kontinuirani genocid u Gazi, EU rizikuje da prekrši svoje međunarodnopravne obaveze nastavljanjem ove energetske saradnje.“

On je pozvao na hitnu reviziju memoranduma o razumevanju (MoU) „s ciljem njegove suspenzije, kako bismo ponovo potvrdili svoju posvećenost poštovanju međunarodnog prava i ljudskih prava“.

Sarah Bierman Beker, viša istraživačica u organizaciji Global Witness, izjavila je: „Od ruske invazije na Ukrajinu, EU pokušava da se predstavi kao branilac ljudskih prava, ali njeno stalno poslovanje s Izraelom otkriva porazni dvostruki standard.“

Optužila je EU da „sprovodi gasni sporazum koji gazi palestinska prava“ i koji „efektivno pomaže finansiranju izraelskog genocida u Gazi“.

Međunarodni sud pravde (ICJ) trenutno razmatra optužbu da je Izrael počinio genocid, a specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava na okupiranim palestinskim teritorijama, Frančeska Albaneze, koristi taj termin od januara 2024.

Kritike na račun energetskog sporazuma dolaze uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU zakazanog za 15. jul, kada se očekuje izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, Kaje Kalas, o njenim razgovorima s izraelskom vladom.

Kalas je izjavila da će razgovarati s izraelskim kolegom o zaključcima bezpresedanske revizije sporazuma o pridruživanju EU–Izrael.

Od trenutka kada je EU ustanovila postojanje „indikacija“ o kršenju ljudskih prava, Izrael je dodatno pojačao svoju ofanzivu, čime je broj ubijenih porastao na preko 57.000 ljudi, pretežno civila.

Rat je pokrenut kao odgovor na napade Hamasovih militanata 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.219 ljudi, a 251 osoba je uzeta za taoce. Od tada je gotovo celo stanovništvo Gaze, njih oko 2,3 miliona, raseljeno, a teritorija pretvorena u ruševine.

Memorandum o razumevanju trebalo je automatski da bude produžen sredinom juna ove godine. Evropska komisija nije odgovorila na ponovljene zahteve za komentar u vezi sa sporazumom.

Kada je u junu 2022. najavljen trilateralni sporazum, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je „zahvalna što će Izrael povećati isporuku energije EU“.

Tadašnja izraelska ministarka energetike, Karine Elharar, nazvala je sporazum istorijskim i rekla da omogućava Izraelu „da prvi put izvozi izraelski prirodni gas u Evropu“. Takođe ga je opisala kao „još jedan korak ka pozicioniranju Izraela kao energetske sile“ i „diplomatskog aduta“.

Prema analizi Global Witnessa na osnovu podataka kompanije Rystad Energy, od 2020. do 2024. godine iz Egipta je u Evropu izvezeno skoro 9 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG).

Španija, Italija i Francuska bili su najveći uvoznici, kupujući oko polovinu tog gasa, u vrednosti od oko 9 milijardi dolara.

Organizacija tvrdi da većina izraelskog gasa stiže u Egipat putem EMG gasovoda, koji ima najveći kapacitet i najdirektniju rutu.

Iako nije moguće pratiti konkretne molekule gasa od Izraela do EU, Global Witness tvrdi da dodatne količine izraelskog gasa koje dolaze u Egipat omogućavaju izvoz u EU.

Memorandum o razumevanju, prema njihovom tumačenju, jasno pokazuje nameru da se „dalje podrži i omogući izvoz izraelskog gasa ka EU“.

Tokom velikog porasta nasilja, tokovi gasa su uglavnom ostali neometani.

Izrael je prošlog meseca privremeno obustavio rad dva gasna polja koja snabdevaju Egipat i Jordan, nekoliko sati nakon iznenadnih vazdušnih napada na Iran. Proizvodnja je nastavljena skoro dve nedelje kasnije.