EU još nije spremna za povratak obaveznog vojnog roka

Iako je reč regrutacija postala popularna u evropskim prestonicama, malo je verovatno da će se vratiti u punoj snazi širom kontinenta, ocenjuje se u analizi briselskog časopisa Parlament koji prati evropske politike u različitim oblastima.

Ukazuje se da su posle Hladnog rata evropske zemlje znatno smanjile i oružane snage i odbrambene budžete pretpostavljajući da Moskva više ne predstavlja pretnju. Međutim, posle više od tri decenije i gotovo četiri godine od početka agresije Rusije na Ukrajinu, bezbednosno okruženje se promenilo i Evropa je osetljivija nego ikad.

Od ruske aneksije Krima 2014, koja je postavila temelje za invaziju na Ukrajinu 2022, nekoliko evropskih zemalja je ponovo uvelo obavezni vojni rok, uključujući Litvaniju (2015.), Švedsku (2017.), Letoniju (2023.) i Hrvatsku i ta zemlja je ove godine postala deseta članica EU koja će se oslanjati na regrutaciju.

Međutim, analitičari i vojni stručnjaci upozoravaju da će za većinu članica EU oživljavanje regrutacije biti preuranjeno jer ne postoje osnovni uslovi za to.

„U ovom trenutku Evropa još nema kasarne, poligone za obuku ili instruktore potrebne za prijem većeg broja regruta“, rekao je za časopis Parlament saradnik briselskog Centra za evropsku politku (EPC) Kris Kremidas-Kortni.

Dodao je da danas nema ni kulture liderstva i karijernih puteva potrebnih za zadržavanje talenata po završetku obaveznog služenja, kao ni nacionalnog konsenzusa o vojnom roku.

U EU se pristupi razlikuju i zemlje poput Austrije, Kipra, Danske i Grčke nikada nisu ukinule regrutaciju dok su se druge poslednjih decenija oslanjale na kombinaciju dobrovoljnih i profesionalnih snaga.

Predsednik krovne organizacije udruženja vojnog osoblja u Evropi Euromil Emanuel Džejkob rekao je za Parlament da će dobrovoljna vojna služba uspeti samo ako nudi „stvarnu dodatu vrednost“, što znači odgovarajuću obuku, značajne uloge, pravednu platu i jasan put u profesionalni ili rezervi sastav.

Istovremeno analitičari ukazuju da se evropski napori da regrutuju više vojnika suočavaju i sa kulturnim izazovom.

Naime, danas mlađe generacije ne vide mnogo razloga da „stave na čekanje“ karijere i lični život kako bi služili svojoj zemlji, posebno kada su suočeni sa mogućnošću, kako je to nedavno opisao generalni sekretar NATO Mark Rute, „rata razmera onog koji su doživele naše babe i dede“.

Analitičari smatraju da najveći evropski problem nije regrutovanje već zadržavanje. Oni ukazuju da vojne snage na kontinentu brže gube talente nego što ih regrutuju.

Kremidas-Kortni je upozorio da će ekspanzija vojske zasnovana na regrutaciji, ukoliko se ta kriza ne reši, biti „statistička iluzija“.

Broj vojnika u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, pao je sa više od tri miliona devedesetih godina prošlog veka na 1,47 miliona danas, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

„Čak i kada zemlje imaju relativno snažne nacionalne sisteme odbrane, socijalne i demografske promene i dalje mogu da otežaju regrutovanje, razvoj i zadržavanje dovoljnog broja ljudi za ono što zahteva preteće okruženje“, rekla je za Parlament istraživačica organizacije RAND Evropa Linda Slapakova.

Drugi izazov za povećanje oružanih snaga, prema analitičarima, jeste kako vojsku ponovo učiniti privlačnom.

Prema istraživanju Euromila iz 2024, pitanje zadržavanja u vojsci pojavilo se kao glavna briga u grupama za zaštitu prava vojnika 2011. i od tada se stanje pogoršalo.

„Bez snažnih mera za regrutovanje i zadržavanje, rizikujemo da imamo napredne sisteme ali bez dovoljnog broja obučenih ljudi da njima rukuju i održavaju ih“, rekao je Džejkob.

Istraživanje Euromila pokazalo je da se kao razlozi za pad morala i rastući odliv zaposlenih u vojsci navode loša ravnoteža između posla i privatnog života, ograničeno napredovanje u karijeri i nekonkurentne plate i beneficije.

Rešavanje problema, prema Euromilu, mora početi pretvaranjem oružanih snaga u moderne poslodavce koji nude konkurentne plate, predvidljive uslove rada, moderno vođstvo, odgovarajući smeštaj i opremu, kao i puna socijalna prava.

Kao potencijalno dobar model za privlačenje regruta u tekstu se navodi švedski koji predviđa pozivanje određenog broja osamnaestošnjaka na vojnu obuku na osnovu potreba, a ne univerzalnu vojnu obavezu.

Slapakova smatra da bi švedski model mogao da se primeni i u drugim članicama EU ali bi „morao da bude politički i kulturno prihvatljiv“.

Džejkobs istovremeno kaže da je za uspešan model regrutovanja ključno „investiranje u ljude“.

„Buduća odbrana Evrope oslanjaće se na uravnoteženoj mešavini profesionalnih snaga, dobro obučene i aktivne rezerve i ciljanih programa dobrovoljne službe“, zaključio je prvi čovek Euromila.