Novi predlog za promenu pravila o članstvu: Crna Gora, Ukrajina, Moldavija u EU ali bez prava glasa?

Predlog za promenu pravila o članstvu u EU je u ranoj fazi i morao bi da bude odobren od svih postojećih članica, naveli su za Politico tri evropska diplomata i jedan zvaničnik EU upoznat sa raspravama.

Ideja je, kako piše, da bi novi članovi stekli puna prava tek nakon što Unija sprovede reformu svog funkcionisanja, kojom bi se otežalo pojedinačnim državama da stavljaju veto na zajedničke politike.

Ovo je najnoviji pokušaj vlada koje podržavaju proširenje EU, poput Austrije i Švedske, da „udahnu novi život“ procesu proširenja koji trenutno blokiraju Budimpešta i još nekoliko prestonica, piše ovaj medij, zabrinutih da bi ono moglo doneti nepoželjnu konkurenciju na lokalnim tržištima ili ugroziti bezbednosne interese.

Ova inicijativa bi omogućila zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge pogodnosti članstva u EU, ali bez prava veta – instrumenta koji su vlade država članica oduvek smatrale ključnim sredstvom za sprečavanje sprovođenja politika Unije koje im se ne dopadaju, piše u tekstu ovog medija.

Ideja koja stoji iza ovog predloga – o kojem se, prema rečima istih diplomata i zvaničnika, trenutno neformalno razgovara među državama članicama EU i Evropskom komisijom — jeste da bi prijem novih zemalja bez prava veta, makar u početnom periodu članstva, omogućio njihov ulazak pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za sveobuhvatnim izmenama osnovnih ugovora EU, što mnoge vlade smatraju neprihvatljivim, piše ovaj medij.

Rastuće frustracije

Plan da nove članice uđu u EU bez punih prava glasa „osigurava da ostanemo sposobni za delovanje čak i u proširenoj EU“, rekao je Hofrajter. „Iz razgovora sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana dobijam jasne signale da se ovaj pristup smatra konstruktivnim i izvodljivim.“

Zahtevanje da nove zemlje ne mogu postati članice dok EU ne sprovede unutrašnje reforme rizikuje da Unija „kroz sporedna vrata zaustavi proces proširenja“, dodao je.

Ova inicijativa dolazi u trenutku rastuće frustracije u istočnoevropskim i zapadnobalkanskim zemljama kandidatima, koje su sprovele opsežne unutrašnje reforme, ali su i dalje daleko od članstva, godinama nakon podnošenja zahteva. U slučaju Crne Gore, pregovori o pristupanju EU počeli su još 2012. godine.

„Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je Hrvatska pre više od deset godina – a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju“, rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović u intervjuu za Politico. „Zato verujem da je sada vreme da se proces oživi, ali i da se oživi ideja EU kao kluba koji još uvek ima privlačnu snagu.“

Zamenik ukrajinskog premijera, Taras Kačka, izrazio je sličnu zabrinutost, pozvavši na „kreativna“ rešenja kako bi se deblokiralo proširenje EU. Pristupanje Ukrajine trenutno je blokirano vetom Mađarske.

„Čekanje nije opcija“, rekao je Kačka u intervjuu. „Zato nam treba rešenje ovde i sada. To je važno za Ukrajinu, ali i za Evropsku uniju… Mislim da, dok Rusija testira evropsku bezbednost dronovima, isto to radi i podrivanjem jedinstva Evropske unije.“

Lideri zemalja Zapadnog Balkana — Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije — sastaće se sa evropskim liderima u sredu u Londonu na samitu „Berlinskog procesa“, fokusiranom na jačanje integracije među tim državama kao uvod u proširenje Evropske unije.

Uoči predstojeće procene Evropske komisije o stanju pregovora o proširenju sa različitim zemljama kandidatima — tzv. paketa o proširenju — jedan od diplomata EU sugerisao je da bi Komisija mogla pokušati da ubrza proces proširenja tako što bi nastavila pregovore bez traženja formalnog odobrenja svih 27 članica EU u svakoj fazi. To bi ujedno omogućilo da se izbegne davanje prava veta Viktoru Orbanu u svakoj fazi pregovora.

Ključno je da se, kao deo paketa o proširenju, očekuje i da Komisija iznese predlog unutrašnjih reformi EU, kako bi se Unija pripremila za prijem novih članica.

Ekspanzionistička Rusija

U međuvremenu, rani nacrt zaključaka za sastanak lidera EU u Briselu u četvrtak ne sadrži nijednu referencu na proširenje — što je izazvalo ogorčenje zemalja koje se zalažu za brži prijem novih članica.

Članstvo u Evropskoj uniji često se ističe kao glavni geopolitički alat Unije protiv agresivne Rusije.

„Kada danas govorimo o proširenju, jedna stvar je jasna: moramo da budemo brži, manje birokratski i efikasniji“, izjavila je Klaudija Plakolm, ministarka za evropska pitanja Austrije, za POLITICO. „Ako EU ne pojača svoj tempo, izgubićemo prostor pred trećim akterima koji već čekaju da zauzmu naše mesto.“